¹巴比伦王忘记自己的梦

¹Druge godine Nabukodonozorova kraljevanja usni Nabukodonozor sanje: njegov se duh zbog toga uznemiri, a san ga ostavi.

²于是王吩咐人把术士、用法术的、行邪术的和迦勒底人都召来，要他们把王的梦告诉王。他们来了，站在王面前。

²Kralj naredi da se pozovu čarobnici i gataoci, zaklinjači i zvjezdari da protumače kralju njegove sanje.

³王对他们说：“我作了一个梦，心里烦乱，我要知道这是什么梦。”

³Dođoše dakle te stadoše pred kralja. Kralj im reče: "Usnih jednu sanju i moj se duh uznemiri od želje da razumijem sanju."

⁴迦勒底人用亚兰话对王说：“愿王万岁！请把那梦告诉仆人，我们好解释梦的意思。”

⁴Kaldejci odgovoriše kralju (aramejski): "O kralju, živ bio dovijeka! Pripovjedi svoju sanju slugama svojim, a mi ćemo ti otkriti njezino značenje."

⁵王回答迦勒底人说：“我已经定旨：如果你们不把那梦和梦的意思向我说明，就必被碎尸万段，你们的家必成为废墟。

⁵Kralj odgovori i reče zvjezdarima: "Moja je odluka neopoziva: ako mi ne kažete što sam snio i što san znači, bit ćete rastrgani u komade, a vaše će kuće postati smetišta.

⁶如果你们能把那梦和梦的意思向我解释，就必从我这里得礼物、奖赏和大尊荣，所以你们要把梦和梦的意思向我解释。”

⁶No ako mi otkrijete moju sanju i njezino značenje, dobit ćete od mene darove i poklone i velike časti. Otkrijte mi dakle što sam snio i što san znači."

⁷他们第二次回答王说：“请王把梦告诉仆人，我们好解释梦的意思。”

⁷Oni opet odgovoriše: "Neka kralj rekne svoju sanju slugama svojim, a mi ćemo mu otkriti njezino značenje."

⁸王回答说：“我清楚知道你们企图拖延时间，因为你们看出我已经定旨。

⁸A kralj: "Dobro ja znam da želite dobiti na vremenu jer znate da je moja odluka neopoziva.

⁹如果你们不把那梦向我说明，只有一个办法对付你们。你们串通在我面前胡言乱语，希望时势有所改变。你们现在要把梦告诉我，好使我知道你们真能把梦的意思向我解释。”

⁹Ako mi ne kažete što sam snio, znači da me namjeravate obmanjivati varavim riječima i izmišljotinama dok nekako ne prođe vrijeme. Stoga, recite mi moj san, pa ću znati da li mi možete kazati i njegovo značenje!"

¹⁰迦勒底人无法说出王的梦迦勒底人在王面前回答说：“世上没有人能把王所问的事说出来，因为从来没有一个伟大和有权势的君王向术士、用法术的和迦勒底人询问过这样的事。

¹⁰Zvjezdari odgovoriše pred kraljem: "Nema na svijetu čovjeka koji bi takvo što mogao otkriti kralju. I stoga nijedan kralj, ma kako velik i moćan, takvo što ne traži od čarobnika, gataoca ili zvjezdara.

¹¹王所问的事很难答，除了那不和世人同住的神明以外，没有人能在王面前把这事说出来。”

¹¹Što tražiš, kralju, teško je, i nema ga tko bi to mogao otkriti kralju osim bogova, koji ne borave među smrtnicima."

¹²因此，王大发烈怒，下令杀绝巴比伦所有的智慧人。

¹²Tada se kralj silno razgnjevi i razbjesni te naredi da se pogube svi mudraci babilonski.

¹³于是王的御旨发出，要把智慧人都杀死；人就寻找但以理和他的同伴，要杀死他们。

¹³Pošto je objavljena naredba da se ubiju mudraci, potražiše i Daniela i njegove drugove da ih pogube.

¹⁴但以理求王宽限那时，王的护卫长亚略出来，要杀死巴比伦的智慧人，但以理就婉转机敏地向他询问；

¹⁴No Daniel se mudrim i umnim riječima obrati na Arjoka, zapovjednika kraljevskih straža, koji bijaše izišao da pogubi mudrace babilonske.

¹⁵但以理对王的护卫长亚略说：“王的命令为什么这样严厉呢？”亚略就把这事告诉但以理。

¹⁵On reče Arjoku, zapovjedniku kraljevu: "Zašto je kralj izdao tako strogu naredbu?" Arjok pripovjedi Danielu,

¹⁶但以理就进去，求王宽限，使他可以把那梦的意思为王解释。

¹⁶a Daniel otiđe kralju i zamoli da mu dade vremena te će kralju otkriti što san znači.

¹⁷　神把梦的意义指示但以理但以理回到自己的家里，把这事告诉他的同伴哈拿尼雅、米沙利和亚撒利雅，

¹⁷Daniel uđe u svoju kuću te sve kaza Hananiji, Mišaelu i Azarji, svojim drugovima,

¹⁸要他们为这隐秘的事祈求天上的　神怜悯，免得但以理和他的同伴与巴比伦其余的智慧人一同灭亡。

¹⁸da mole milosrđe u Boga Nebeskoga radi te tajne, da Daniel i njegovi drugovi ne poginu s drugim mudracima babilonskim.

¹⁹于是这隐秘的事在夜间的异象中给但以理显明了。但以理就称颂天上的　神。

¹⁹I objavi se tajna Danielu u noćnom viđenju. A Daniel blagoslovi Boga Nebeskoga.

²⁰但以理说：“愿　神的名得称颂，从永远直到永远，因为智慧和能力都是属他的。

²⁰Daniel prihvati riječ i reče: "Bilo ime Božje blagoslovljeno odvijeka dovijeka, njegova je mudrost i sila.

²¹他改变时间、季节；他废王、立王；他赐智慧给智慧人，赐知识给聪明人。

²¹On mijenja doba i vremena, ruši i postavlja kraljeve, daje mudrost mudrima a znanje pronicavima.

²²他显明深奥和隐密的事，他洞悉暗中的一切，因为光明与他同住。

²²On otkriva dubine i tajne, zna što je u tminama i svjetlost prebiva u njega.

²³我列祖的　神啊！我感谢你，赞美你！你把智慧和能力赐了给我；我们向你所求的，现在你已向我显明，把王的事告诉了我们。”

²³Tebe, o Bože otaca mojih, slavim i hvalim što si mi dao mudrost i jakost! Evo, objavio si mi ono što smo te molili, objavio si nam što kralj traži."

²⁴但以理入宫见王于是但以理进去见亚略，就是王委派去杀绝巴比伦的智慧人的，对他这样说：“不要杀绝巴比伦的智慧人；请把我带到王面前，我要把梦的意思向王解释。”

²⁴Daniel ode k Arjoku, kome bijaše kralj naredio da smakne mudrace babilonske. Uđe i reče mu: "Ne ubijaj mudraca babilonskih! Odvedi me kralju, pa ću mu otkriti što san znači."

²⁵亚略就急忙把但以理带到王面前，对王这样说：“我在被掳的犹大人中找到一个能把梦的意思向王说明的人。”

²⁵Arjok žurno odvede Daniela kralju i reče: "Našao sam među izgnanicima judejskim čovjeka koji će kralju kazati što san znači."

²⁶王问称为伯提沙撒的但以理说：“你能向我说明我所见的梦和梦的意思吗？”

²⁶Kralj reče Danielu (koji se zvaše Baltazar): "Jesi li kadar kazati mi san koji sam usnio i što znači?"

²⁷但以理在王面前回答说：“王所问的那隐秘的事，没有智慧人、用法术的、术士和占星家能向王解释；

²⁷Daniel odgovori pred kraljem: "Tajnu koju istražuje kralj ne mogahu kralju otkriti mudraci, čarobnici, gataoci i zaklinjači;

²⁸只有一位在天上的　神能把一切隐秘的事显明；他已经把日后将要发生的事告诉你尼布甲尼撒王了。你的梦和你躺在床上时脑海中出现的异象就是这样：

²⁸ali ima na nebu Bog koji objavljuje tajne i on je saopćio kralju Nabukodonozoru ono što će biti na svršetku dana. Evo tvoje sanje i onoga što ti se prividjelo na postelji:

²⁹王啊！你躺在床上时，想到日后将要发生的事，那显明隐秘事的　神就把将要发生的事向你说明了。

²⁹O kralju, na tvojoj ti postelji dođoše misli o tome što će se dogoditi kasnije, a Otkrivatelj tajna saopćio ti je ono što će biti.

³⁰现在这隐秘的事向我显明，并不是因为我的智慧胜过所有的人，而是要使王知道梦的意思和你心想明白的事。

³⁰Iako nemam mudrosti više nego ostali smrtnici, ta mi je tajna objavljena samo zato da njezino značenje saopćim kralju i da upoznaš misli svoga srca.

³¹复述梦境“王啊！你正在观看，看见有一座大像，那像甚高，非常光耀，竖立在你面前，样貌十分可怕。

³¹Ti si, o kralju, imao viđenje: gle, kip, golem kip, vrlo blistav, stajaše pred tobom, strašan za oči.

³²这像的头是纯金的，胸膛和手臂是银的，腹和腰是铜的，

³²Tome kipu glava bijaše od čistog zlata, prsa i ruke od srebra, trbuh i bedra od mjedi,

³³腿是铁的，脚是铁和泥混杂的。

³³gnjati od željeza, a stopala dijelom od željeza, dijelom od gline.

³⁴你正观看的时候，有一块非人手凿成的石头，击在那座大像铁和泥混杂的脚上，把脚砸碎了。

³⁴Ti si promatrao: iznenada se odvali kamen a da ga ne dodirnu ruka, pa udari u kip, u stopala od željeza i gline te ih razbi.

³⁵于是铁、泥、铜、银、金都一同砸得粉碎，好像夏天禾场上的糠秕，被风吹散，无处可寻；那打碎这像的石头却变成一座大山，充满全地。

³⁵Tada se smrvi najednom željezo i glina, mjed, srebro i zlato, i sve postade kao pljeva na gumnu ljeti i vjetar sve odnese bez traga. A kamen koji bijaše u kip udario postade veliko brdo te napuni svu zemlju.

³⁶详解梦义“这就是那梦，现在我们要在王面前讲解那梦的意思。

³⁶To bijaše sanja; a njezino ćemo značenje reći pred kraljem."

³⁷王啊！你是万王之王，天上的　神已经把国度、权柄、能力和尊荣都赐给你；

³⁷"Ti, o kralju, kralju kraljeva, komu Bog Nebeski dade kraljevstvo, silu moć i slavu -

³⁸也把散居在各处的世人、田野的走兽和空中的飞鸟，都交在你手里，使你管理这一切。你就是那金头。

³⁸i u čije je ruke stavio, gdje god se našli, sinove ljudske, životinje poljske, ptice nebeske i postavio te gospodarom nad svim time - ti si glava od zlata.

³⁹在你以后，另一国将兴起，不及于你。后有第三国，就是那铜的，要统治全地。

³⁹Poslije tebe ustat će drugo kraljevstvo, slabije od tvoga, pa treće, od mjedi, koje će gospodariti svom zemljom.

⁴⁰还有第四国，坚强如铁，因为铁能砸碎击破万物；铁怎样压碎一切，那国也要照样砸碎一切。

⁴⁰A četvrto kraljevstvo bit će tvrdo poput željeza, poput željeza koje sve satire i mrvi; kao željezo koje razbija, skršit će i razbit sva ona kraljevstva.

⁴¹正如你看见那像的脚和脚趾是窑匠的泥和铁混杂的，那国也必分裂；正如你看见铁和陶泥混合在一起，那国也必有铁的坚硬。

⁴¹Stopala koja si vidio, dijelom glina a dijelom željezo, jesu podijeljeno kraljevstvo; imat će nešto od čvrstoće željeza prema onome što si vidio željezo izmiješano s glinom.

⁴²那些脚趾是铁和泥混杂的，那国也必是部分坚强，部分脆弱。

⁴²Prsti stopala, dijelom željezo a dijelom glina: kraljevstvo će biti dijelom čvrsto a dijelom krhko.

⁴³你怎样看见铁和陶泥混合在一起，那国的人也必和列国的人通婚混杂，却不能彼此联合，正如铁和泥不能混杂一样。

⁴³A što si vidio željezo izmiješano s glinom: oni će se miješati ljudskim sjemenom, ali se neće držati zajedno, kao što se ni željezo ne da pomiješati s glinom.

⁴⁴那些王在位的时候，天上的　神必兴起另一个永不灭亡的国，国权必不归给别族的人。这国必砸碎毁灭其他各国；并且这国必存到永远。

⁴⁴U vrijeme ovih kraljeva Bog Nebeski podići će kraljevstvo koje neće nikada propasti i neće prijeći na neki drugi narod. Ono će razbiti i uništiti sva ona kraljevstva, a samo će stajati dovijeka -

⁴⁵正如你看见那块从山而出，非人手凿成的石头，把铁、铜、泥、银和金都砸碎了，伟大的　神已把日后必有的结局都告诉王了。这梦是确实的，梦的意思也是准确的。”

⁴⁵kao što si vidio da se kamen s brijega odvalio a da ga ne dodirnu ruka te smrvio željezo, mjed, glinu, srebro i zlato. Veliki je Bog saopćio kralju što se ima dogoditi. Sanja je istinita, a tumačenje joj pouzdano."

⁴⁶王高抬并重赏但以理尼布甲尼撒王俯伏在地，向但以理下拜，又下令向但以理献上供物和香品。

⁴⁶Nato kralj Nabukodonozor pade ničice i pokloni se pred Danielom. Naredi da mu prinesu dar i kad.

⁴⁷王对但以理说：“你们的　神真是万神之神，万王之王，又是显明隐秘事的，因为你能把这隐秘的事显明出来。”

⁴⁷I reče kralj Danielu: "Zaista, vaš je bog Bog nad bogovima i gospodar nad kraljevima, Otkrivatelj tajna, kad si mogao otkriti ovu tajnu."

⁴⁸于是王提升但以理，赐他许多贵重的礼物，使他管理巴比伦全省，又立他为总长，管理巴比伦所有的智慧人。

⁴⁸Kralj uzvisi Daniela i dariva ga mnogim blistavim darovima. Postavi ga upraviteljem sve pokrajine babilonske i starješinom svih mudraca babilonskih.

⁴⁹但以理求王，王就委派沙得拉、米煞、亚伯尼歌管理巴比伦省的政务；但以理却在朝中侍立。

⁴⁹Daniel zamoli kralja da odredi za upravitelje pokrajine babilonske Šadraka, Mešaka i Abed Nega, a Daniel ostade na kraljevu dvoru.