1以色列人在旷野发怨言
1Од Елима се подигоше, и сав збор синова Израиљевих дође у пустињу Син, која је између Елима и Синаја, петнаестог дана другог месеца пошто изиђоше из земље мисирске.
2以色列全体会众在旷野都向摩西和亚伦发怨言；
2И стаде викати сав збор синова Израиљевих на Мојсија и на Арона у пустињи,
3以色列人对他们说：“我们宁愿在埃及地坐在肉锅旁边，吃饭吃到饱的时候，死在耶和华的手里！你们倒把我们领出来，到这旷野，是要叫这全体会众饿死啊！”
3И рекоше им синови Израиљеви: Камо да смо помрли од руке Господње у земљи мисирској, кад седасмо код лонаца с месом и јеђасмо хлеба изобила! Јер нас изведосте у ову пустињу да поморите сав овај збор глађу.
4耶和华对摩西说：“看哪，我要把粮食从天上降给你们；人民可以出去，每天收取当天的分量，我好试验他们是否遵行我的律法。
4А Господ рече Мојсију: Ево учинићу да вам дажди из неба хлеб, а народ нека излази и купи сваки дан колико треба на дан, да га окушам хоће ли ходити по мом закону или неће.
5到第六天，他们把收进来的预备好，比每天收取的多一倍。”
5А шестог дана нека зготове шта донесу, а нека буде двојином онолико колико накупе сваки дан.
6摩西和亚伦对以色列众人说：“今晚你们必定知道是耶和华把你们从埃及地领出来。
6И рече Мојсије и Арон свим синовима Израиљевим: Довече ћете познати да вас је Господ извео из земље мисирске;
7明早你们必定看见耶和华的荣耀，因为耶和华听见了你们向他所发的怨言了。我们算什么，你们竟向我们发怨言呢？”
7А сутра ћете видети славу Господњу; јер је чуо вику вашу на Господа. Јер шта смо ми да вичете на нас?
8摩西又说：“耶和华晚上必给你们肉吃，早晨必给你们食物吃饱，因为耶和华听见了你们埋怨他所说的怨言了。我们算什么？你们的怨言不是向我们发的，而是向耶和华发的。”
8И рече Мојсије: Довече ће вам дати Господ меса да једете а ујутру хлеба да се наситите; јер је чуо Господ вику вашу, којом вичете на Њ. Јер шта смо ми? Није на нас ваша вика него на Господа.
9摩西对亚伦说：“你要对以色列全体会众说：‘你们走近耶和华面前，因为他已经听见了你们的怨言了。’”
9И рече Мојсије Арону: Кажи свему збору синова Израиљевих: Приступите пред Господа, јер је чуо вику вашу.
10亚伦对以色列全体会众说话的时候，他们向着旷野观望，看见耶和华的荣耀在云中显现出来。
10И кад рече Арон свему збору синова Израиљевих, погледаше у пустињу, и гле, слава Господња показа се у облаку.
11耶和华吩咐摩西说：
11И Господ рече Мојсију говорећи:
12“以色列人的怨言，我已经听见了。你告诉他们说：‘黄昏的时候你们必吃肉，早晨的时候必有食物吃饱；这样，你们就知道我耶和华是你们的 神了。’”
12Чуо сам вику синова Израиљевих. Кажи им и реци: Довече ћете јести меса, а сутра ћете се наситити хлеба, и познаћете да сам ја Господ Бог ваш.
13鹌鹑与吗哪到了晚上，有鹌鹑飞上来，把营都遮盖了；到了早晨，营的四周有一层露水。
13И увече долетеше препелице и прекрилише логор, а ујутру паде роса око логора;
14露水上升以后，就见野地上有细小鳞状的东西，像小白霜一样细小的东西。
14А кад се диже роса, а то по пустињи нешто ситно округло, ситно као слана по земљи.
15以色列人看见了，就彼此对问说：“这是什么？”原来他们不知道那是什么。摩西对他们说：“这就是耶和华赐给你们吃的食物。
15И кад виде синови Израиљеви, говораху један другом: Шта је ово? Јер не знаху шта беше. А Мојсије им рече: То је хлеб што вам даде Господ да једете.
16耶和华吩咐的话是这样的：‘你们要按着各人的食量收取，按着你们的人数为帐幕里的人收取，一人两公升。’”
16То је за шта заповеди Господ: купите га сваки дан колико коме треба за јело, по гомор на главу, по броју душа ваших, сваки нека узме за оне који су му у шатору.
17以色列人就这样行了；有的多收、有的少收。
17И учинише тако синови Израиљеви; и накупише који више који мање.
18他们用升斗衡量的时候，多收的没有剩余，少收的也不缺乏；各人按着自己的食量收取。
18Па мерише на гомор, и не дође више оном који накупи много, нити мање оном који накупи мало, него сваки накупи колико му је требало да једе.
19摩西对他们说：“谁也不可把一些留到早晨。”
19И рече им Мојсије: Нико да не оставља од тога за сутра.
20他们却不听摩西的话，有人把一些留到早晨，就生虫发臭了。摩西就向他们发怒。
20Али не послушаше Мојсија, него неки оставише од тога за сутра, те се уцрва и усмрде. И расрди се Мојсије на њих.
21他们每天早晨都按着各人的食量去收取；太阳一发热，就融化了。
21Тако га купљаху свако јутро, сваки колико му требаше за јело; а кад сунце огреваше, тада се растапаше.
22到第六日，他们收取了两倍的食物，每人四公升；会众的首领都来告诉摩西。
22А у шести дан накупише хлеба двојином, по два гомора на сваког; и дођоше све старешине од збора, и јавише Мојсију.
23摩西对他们说：“耶和华这样说：‘明天是安息日，是向耶和华守的圣安息日。你们要烤的，就烤吧；要煮的，就煮吧；所有余剩的要自己保存着，直留到早晨。’”
23А он им рече: Ово каза Господ: Сутра је субота, одмор свет Господу; шта ћете пећи, пеците, и шта ћете кувати, кувајте данас; а шта претече, оставите и чувајте за сутра.
24他们就照着摩西吩咐的，把余剩的留到早晨；竟然不发臭，里头也没有生虫。
24И оставише за сутра, као што заповеди Мојсије, и не усмрде се нити беше црва у њему.
25摩西说：“今天吃这个吧，因为今天是向耶和华守的安息日，今日你们在田野里必找不着。
25И рече Мојсије: Једите то данас, јер је данас субота Господња, данас нећете наћи у пољу.
26六天你们可以收取，但第七天是安息日，在那一天什么都没有了。”
26Шест ћете дана купити, а седми је дан субота, тада га неће бити.
27第七天民间有人出去收取，可是什么也找不着。
27И у седми дан изиђоше неки од народа да купе, али не нађоше.
28耶和华对摩西说：“你们拒绝遵守我的诫命和律法，要到几时呢？
28А Господ рече Мојсију: Докле ћете се противити заповестима мојим и законима мојим?
29你们看，耶和华把安息日赐给了你们，所以第六日他赐给你们两天的食物；第七天你们各人要住在家里，谁都不可离开自己的地方。”
29Видите, Господ вам је дао суботу, зато вам даје шестог дана хлеба на два дана. Стојте сваки на свом месту, и нека не одлази нико са свог места у седми дан.
30于是人民在第七天都安息了。
30И почину народ у седми дан.
31以色列家给这食物起名叫“吗哪”，它像芫荽的种子，色白，味道像搀蜜的薄饼。
31И дом Израиљев прозва тај хлеб мана; а беше као семе коријандрово, бео, и на језику као медени колачи.
32摩西说：“耶和华吩咐的话是这样：要把满两公升的吗哪保留起来给你们的后代，好让他们可以看见当日我把你们从埃及地领出来的时候，在旷野给你们吃的食物。”
32И рече Мојсије: Ово је заповедио Господ: напуни гомор тога, нека се чува од колена до колена вашег, да виде хлеб, којим сам вас хранио у пустињи кад вас изведох из земље мисирске.
33摩西对亚伦说：“拿一个罐子来，装满两公升吗哪，存放在耶和华面前，保留起来给你们的后代。”
33И рече Мојсије Арону: Узми крчаг и наспи пун гомор мане, и метни пред Господа да се чува од колена до колена вашег.
34亚伦就照着耶和华吩咐摩西的，把吗哪存留在法柜前。
34И остави га Арон пред сведочанством да се чува, као што заповеди Господ Мојсију.
35以色列人吃吗哪共四十年，直到进了有人居住的地方为止；他们吃吗哪，直到进入迦南地的边界为止。
35А синови Израиљеви једоше ману четрдесет година док не дођоше у земљу у којој ће живети; једоше ману док не дођоше на међу земље хананске.
36两公升就是当时的标准量器的十分之一。（“两公升就是当时的标准量器的十分之一”原文作“一俄梅珥就是一伊法的十分之一”）
36А гомор је десетина ефе.