1 神命令以色列人起行
1И рече Господ Мојсију: Иди, дигни се одатле ти и народ, који си извео из земље мисирске, пут земље за коју се заклех Авраму, Исаку и Јакову говорећи: Семену твом даћу је.
2我要差派使者在你前面；我要把迦南人、亚摩利人、赫人、比利洗人、希未人、耶布斯人赶出去，
2И послаћу пред тобом анђела, и изагнаћу Хананеје, Амореје и Хетеје и Ферезеје и Јевеје и Јевусеје.
3你们要上那流奶与蜜的地方去；我不与你们一同上去，因为你们是硬着颈项的人民，免得我在路上把你们消灭。”
3И одвешће вас у земљу где тече млеко и мед; јер нећу сам ићи с тобом зато што си народ тврдоврат, па бих те могао сатрти путем.
4人民一听见这凶信，就悲伤起来，也没有人穿戴装饰。
4А народ чувши ову злу реч ожалости се, и нико не метну на се свог накита.
5耶和华对摩西说：“你要对以色列人说：‘你们是硬着颈项的民；我若是霎时间与你们同行，我会把你们消灭的；所以，现在你们要把你们身上的装饰脱下来，使我知道我要怎样处置你们。’”
5Јер Господ рече Мојсију: Кажи синовима Израиљевим: Ви сте народ тврдоврат; доћи ћу часом усред тебе, и истребићу те; а сада скини накит свој са себе, и знаћу шта ћу чинити с тобом.
6于是，以色列人从何烈山以后，就把身上的装饰脱下来。
6И поскидаше са себе синови Израиљеви наките своје код горе Хорива.
7会幕摩西一向把会幕支搭在营外，离营远些；摩西称它为会幕。凡是寻求耶和华的，就出到营外的会幕那里去。
7А Мојсије узе шатор и разапе га себи иза логора далеко, и назва га шатор од састанка, и ко год тражаше Господа, долажаше к шатору од састанка иза логора.
8摩西出营到会幕去的时候，全体的人民都起来，各人站在自己帐幕的门口，望着摩西，直到他进了会幕。
8И кад Мојсије иђаше у шатор, сав народ устајаше, и свак стајаше на вратима свог шатора, и гледаху за Мојсијем док не уђе у шатор.
9摩西进会幕的时候，就有云柱降下来，停在会幕门口上面；耶和华就与摩西谈话。
9А кад Мојсије улажаше у шатор, спушташе се ступ од облака и устављаше се на вратима од шатора, и Господ говораше с Мојсијем.
10全体的人民看见了云柱停在会幕门口上面，就都起来，各人在自己帐幕的门口下拜。
10И сав народ видећи ступ од облака где стоји на вратима од шатора, устајаше сав народ, и свак се клањаше на вратима од свог шатора.
11耶和华与摩西面对面说话，好像人对朋友说话一样。然后，摩西回到营里去，只有他的侍从，一个少年人，就是嫩的儿子约书亚，不离开会幕。
11И Господ говораше с Мојсијем лицем к лицу као што говори човек с пријатељем својим. Потом се враћаше Мојсије у логор, а слуга његов Исус син Навин, момак, не излажаше из шатора.
12摩西的祈求与耶和华的荣耀摩西对耶和华说：“看，你吩咐我说：‘把这百姓领上去’，可是你却没有让我知道你要差派谁与我同去；只是你曾经说过：‘我按着你的名字认识你，你在我眼前也蒙了恩。’
12И рече Мојсије Господу: Гледај, Ти ми кажеш: Води тај народ. А ниси ми казао кога ћеш послати са мном, а рекао си: Знам те по имену и нашао си милост преда мном.
13现在我若是在你眼前蒙恩，求你把你的道路指示我，使我可以认识你，可以在你眼前蒙恩；也求你想到这民族是你的人民。”
13Ако сам дакле нашао милост пред Тобом, покажи ми пут свој, да Те познам и нађем милост пред Тобом; и види да је овај народ Твој народ.
14耶和华说：“我必亲自与你同去，也必给你安息。”
14И рече Господ: Моје ће лице ићи напред, и даћу ти одмор.
15摩西对他说：“你若是不亲自与我们同去，就不要把我们从这里领上去。
15А Мојсије му рече: Ако неће ићи напред лице Твоје, немој нас кретати одавде.
16人在什么事上可以知道我和你的人民在你眼前蒙恩呢？不是因为你与我们同去，使我和你的人民可以和地上所有的人有分别吗？”
16Јер по чему ће се познати да смо нашли милост пред Тобом, ја и народ Твој? Зар не по томе што Ти идеш с нама? Тако ћемо се разликовати ја и народ Твој од сваког народа на земљи.
17耶和华对摩西说：“你所说的这件事我也要作，因为你在我眼前蒙恩，并且我按着你的名字认识了你。”
17А Господ рече Мојсију: Учинићу и то што си казао, јер си нашао милост преда мном и знам те по имену.
18摩西说：“求你给我看看你的荣耀。”
18Опет рече Мојсије: Молим Те, покажи ми славу своју.
19耶和华说：“我要使我的一切美善都在你面前经过，并且要把我的名字耶和华在你面前宣告出来；我要恩待谁，就恩待谁；我要怜悯谁，就怜悯谁。”
19А Господ му рече: Учинићу да прође све добро моје испред тебе, и повикаћу по имену: Господ пред тобом. Смиловаћу се коме се смилујем, и пожалићу кога пожалим.
20他又说：“你不能看我的脸，因为没有人看见了我还能活着。”
20И рече: Али нећеш моћи видети лице моје, јер не може човек мене видети и остати жив.
21耶和华说：“看哪，我这里有个地方，你要站在磐石上。
21И рече Господ: Ево место код мене, па стани на стену.
22我的荣耀经过的时候，我要把你放在磐石隙中，我要用我的手掌遮盖你，直到我过去了。
22И кад стане пролазити слава моја, метнућу те у раселину камену, и заклонићу те руком својом док не прођем.
23然后，我要收回我的手掌，你就会看见我的背后，却不能看见我的脸。”
23Потом ћу дигнути руку своју, и видећеш ме с леђа, а лице се моје не може видети.