1瘟疫之灾
1Иди к Фараону, и реци му: Овако вели Господ Бог јеврејски: Пусти народ мој да ми послужи;
2如果你拒绝他们离开这里，仍然强留他们，
2Ако ли их не пустиш него их још станеш задржавати,
3看哪，耶和华的手必用严重的瘟疫加在你田间的牲畜身上，加在马、驴、骆驼、牛群、羊群身上。
3Ево, рука Господња доћи ће на стоку твоју у пољу, на коње, на магарце, на камиле, на волове и на овце, с помором врло великим.
4耶和华必把以色列的牲畜和埃及人的牲畜分别出来；所有属于以色列人的，一只也不死去。’”
4А одвојиће Господ стоку израиљску од стоке мисирске; те од свега што је синова Израиљевих неће погинути ништа.
5耶和华就定了时候，说：“明天耶和华必在此地行这事。”
5И поставио је Господ рок рекавши: Сутра ће то учинити на земљи Господ.
6第二天，耶和华就行了这事，埃及人全部的牲畜都死了；可是属于以色列人的牲畜，一只也没有死去。
6И Господ учини то сутрадан, и сва стока мисирска угину; а од стоке синова Израиљевих не угину ниједно.
7法老派人去看，果然看见属于以色列人的牲畜，连一只也没有死去。法老的心还是刚硬，不肯让以色列人离开。
7И посла Фараон да виде, и гле, од стоке израиљске не угину ниједно; ипак отврдну срце Фараону, и не пусти народ.
8疮灾耶和华对摩西和亚伦说：“你们要两手拿满炉灰，摩西要在法老眼前把炉灰向天上扬起来。
8Тада рече Господ Мојсију и Арону: Узмите пепела из пећи пуне прегршти, и Мојсије нека га баци у небо пред Фараоном;
9这炉灰必在埃及全地变为微尘，在埃及全地的人和牲畜身上就必生出疹病和脓疮。”
9И постаће прах по свој земљи мисирској, а од њега ће постати красте пуне гноја и на људима и на стоци по свој земљи мисирској.
10摩西和亚伦取了炉灰，站在法老面前；摩西把炉灰向天上扬起来，人和牲畜身上就生出了疹病和脓疮。
10И узеше пепела из пећи, и стадоше пред Фараона, и баци га Мојсије у небо, и посташе красте пуне гноја по људима и по стоци.
11众术士因为生了疮的缘故，不能站在摩西的面前；因为众术士和所有埃及人身上都生了疮。
11И врачари не могоше стајати пред Мојсијем од краста; јер беху красте и на врачарима и на свим Мисирцима.
12耶和华使法老心里刚硬，他就不肯听摩西和亚伦的话，就像耶和华对摩西所说的。
12И Господ учини те отврдну срце Фараоново, и не послуша их, као што беше казао Господ Мојсију.
13耶和华对摩西说：“你要清早起来，站在法老面前，对他说：‘耶和华希伯来人的 神这样说：“让我的人民离开这里，使他们可以事奉我。
13После рече Господ Мојсију: Устани рано и изађи пред Фараона, и реци му: Овако вели Господ Бог јеврејски: Пусти народ мој да ми послужи.
14因为这一次我要降下我的一切灾祸，打击你和你的臣仆及人民，为要使你知道在全地上没有神像我的。
14Јер ћу сада пустити сва зла своја на срце твоје и на слуге твоје и на народ твој, да знаш да нико није као ја на целој земљи.
15如果我现在伸手用瘟疫击打你和你的人民，你就早已从地上消灭了。
15Јер сада кад пружих руку своју, могах и тебе и народ твој ударити помором, па те не би више било на земљи;
16然而我使你存留，是为了使你看见我的能力，并且在全地上传讲我的名。
16Али те оставих да покажем на теби силу своју, и да се приповеда име моје по свој земљи.
17你仍然向我的人民自高，不让他们离开吗？
17И ти се још подижеш на мој народ, и нећеш да га пустиш?
18看哪，明天大约这个时候，我必降下极重的冰雹，在埃及自建国以来，直到现在，未曾有过这样的冰雹的。
18Ево, сутра ћу у ово доба пустити град врло велик, каквог није било у Мисиру откако је постао па досада.
19所以，你现在要派人去，把你的牲畜和田间所有属于你的，都收聚到安全的地方；因为凡在田间发现的人和牲畜而不收回家里去的，冰雹必落在他们身上，他们就必死亡。”’”
19Зато сада пошљи, те скупи стоку своју и шта год имаш у пољу, јер ће пасти град на све људе и на стоку што се затече у пољу и не буде скупљено у кућу, и изгинуће.
20法老的臣仆中有惧怕耶和华这话的，就叫他的仆人和牲畜进屋里来。
20Који се год између слуга Фараонових побоја речи Господње, он брже скупи слуге своје и стоку своју у кућу;
21但那不把耶和华这话放在心上的，却把他的仆人和牲畜留在田里。
21А који не мараше за реч Господњу, он остави слуге своје и стоку своју у пољу.
22雹灾耶和华对摩西说：“你要向天伸杖，使埃及全地都有冰雹，落在人身上、在牲畜身上和埃及地田间所有的蔬菜上。”
22И Господ рече Мојсију: Пружи руку своју к небу, нека удари град по свој земљи мисирској, на људе и на стоку и на све биље по пољу у земљи мисирској.
23摩西把手杖向天一伸，耶和华就打雷（“打雷”原文作“ 神的声音”）下雹，有火落在地上；耶和华使冰雹降在埃及地上。
23И Мојсије пружи штап свој к небу, и Господ пусти громове и град, да огањ скакаше на земљу. И тако Господ учини, те паде град на земљу мисирску.
24那时有了冰雹，冰雹与火混杂在一起，十分严重；埃及全地自从建国以来，未曾有过这样的冰雹。
24А беше град и огањ смешан с градом силан веома, каквог не беше у свој земљи мисирској откако је људи у њој.
25在埃及全地，冰雹把田间的一切，连人和牲畜都击打了；冰雹又把田间的一切蔬菜击打了，也把田间的一切树木打断了。
25И поби град по свој земљи мисирској шта год беше у пољу од човека до живинчета; и све биље у пољу потре град, и сва дрвета у пољу поломи.
26只有在以色列人所在的歌珊地，没有冰雹。
26Само у земљи гесемској, где беху синови Израиљеви, не беше града.
27于是，法老把摩西和亚伦召了来，对他们说：“这一次我犯了罪了；耶和华是公义的，我和我的人民是有罪的。
27Тада посла Фараон, те дозва Мојсија и Арона, и рече им: Сада згреших; Господ је праведан, а ја и мој народ јесмо безбожници.
28请你们祈求耶和华吧，因为这雷声和冰雹已经够了；我决意让你们离开，你们不可再留在这里。”
28Молите се Господу, јер је доста, нека престану громови Божји и град, па ћу вас пустити, и више вас неће нико устављати.
29摩西回答法老：“我一出城，就必向耶和华伸手祷告，雷声就必止住，也不再有冰雹了，好使你知道大地是属于耶和华的。
29А Мојсије му рече: Кад изађем иза града, раширићу руке своје ка Господу, а громови ће престати и града неће више бити, да знаш да је Господња земља.
30至于你和你的臣仆，我知道你们在耶和华 神的面前还是没有惧怕的心。”
30А ти и слуге твоје знам да се још нећете бојати Господа Бога.
31那时，麻和大麦被冰雹击打了，因为大麦已经吐穗，麻也开了花。
31И пропаде лан и јечам, јер јечам беше класао, а лан се главичио.
32只是小麦和粗麦却没有被击打，因为它们还没有长成。
32А пшеница и крупник не пропаде, јер беше позно жито.
33摩西离开法老出城去了，就向耶和华伸手祷告，雷声和冰雹就止住了，雨也不再倾倒在地上了。
33И Мојсије отишавши од Фараона иза града рашири руке своје ка Господу, и престаше громови и град, и дажд не падаше на земљу.
34法老看见雨水、冰雹和雷声都止住了，就更加犯罪，他和他的臣仆都心里刚硬。
34Али Фараон видевши где преста дажд и град и громови, стаде опет грешити, и срце му отврдну и њему и слугама његовим.
35法老的心刚硬，不肯让以色列人离开，就像耶和华借着摩西所说的。
35Отврдну срце Фараону, те не пусти синове Израиљеве, као што беше казао Господ преко Мојсија.