1雅各思念故乡
1А Јаков чу где синови Лаванови говоре: Јаков узе све што беше нашег оца, и од оног што беше нашег оца стече све ово благо.
2雅各也注意到拉班的脸色，对自己不像从前那样了。
2И виде Јаков где лице Лаваново није према њему као пре.
3那时，耶和华对雅各说：“你要回到你列祖之地，到你的亲族那里去，我必与你同在。”
3И Господ рече Јакову: Врати се у земљу отаца својих и у род свој, и ја ћу бити с тобом.
4雅各就派人把拉结和利亚叫到田间的羊群那里去，
4И пославши Јаков дозва Рахиљу и Лију у поље к стаду свом.
5对她们说：“我注意到你们父亲的脸色，对我不像从前那样了；但是我父亲的 神与我同在。
5И рече им: Видим где лице оца вашег није према мени као пре; али је Бог оца мог био са мном.
6我尽了我的力量来服事你们的父亲，这是你们知道的；
6И ви знате да сам служио оцу вашем како сам год могао;
7你们的父亲却欺骗了我，十次更改了我的工资；但 神不容许他伤害我。
7А отац ме је ваш варао и мењао ми плату десет пута; али му Бог не даде да ме оштети;
8如果他说：‘有斑点的算是你的工资’，羊群所生的全部都有斑点；如果他说：‘有条纹的算是你的工资’，羊群所生的全部有条纹。
8Кад он рече: Шта буде шарено нека ти је плата, онда се младило све шарено; а кад рече: С белегом шта буде нека ти је плата, онда се младило све с белегом.
9这样， 神把你们父亲的牲畜夺来，赐给我了。
9Тако Бог узе стоку оцу вашем и даде је мени;
10有一次，羊群交配的时候，我在梦中举目观看，看见爬在母羊身上的公山羊，都是有条纹、有斑点和有花斑的。
10Јер кад се упаљиваше стока, подигох очи своје и видех у сну, а то овнови и јарци што скачу на овце и козе беху шарени, с белегама прутастим и коластим.
11 神的使者在梦中对我说：‘雅各。’我说：‘我在这里。’
11А анђео Господњи рече ми у сну: Јакове! А ја одговорих: Ево ме.
12他说：‘你举目观看，所有爬在母羊身上的公山羊，都是有条纹、有斑点和有花斑的，因为拉班向你所作的一切，我都看见了。
12А он рече: Подигни сад очи своје и гледај, овнови и јарци што скачу на овце и козе, шарени су, с белегама прутастим и коластим; јер видех све што ти чини Лаван.
13我就是伯特利的 神，你曾经在那里用油膏过石柱，又在那里向我许过愿。现在你要起程，离开这地，回到你的亲族那里去吧。’”
13Ја сам Бог од Ветиља, где си прелио камен и учинио ми завет; устани сада и иди из ове земље, и врати се на постојбину своју.
14拉结和利亚回答雅各，说：“在我们父亲的家里，我们还有可得的分和产业吗？
14Тада одговори Рахиља и Лија, и рекоше му: Еда ли још имамо какав део и наследство у дому оца свог?
15他不是把我们看作外人吗？因为他把我们卖了，吞没了我们的身价。
15Није ли нас држао као туђинке кад нас је продао? Па је још и наше новце једнако јео.
16 神从我们父亲夺回来的一切财物，都是属于我们和我们的儿女的。现在 神吩咐你的一切，你只管作吧。”
16Јер све ово благо што узе Господ оцу нашем, наше је и наше деце. Зато чини све што ти је Господ казао.
17雅各不辞而别于是雅各起来，叫他的儿女和妻子们都骑上骆驼。
17И подиже се Јаков, и метну децу своју и жене своје на камиле;
18又赶着他所有的牲畜，带着他所得的一切财物，就是他在巴旦．亚兰所得的一切牲畜，要到迦南地，他父亲以撒那里去。
18И одведе сву стоку своју и све благо што беше стекао, стоку коју беше стекао у Падан-Араму, и пође к Исаку оцу свом у земљу хананску.
19当时拉班剪羊毛去了，拉结就偷了他父亲的神像。
19А Лаван беше отишао да стриже овце своје; и Рахиља украде идоле оцу свом.
20雅各瞒着亚兰人拉班，没有告诉拉班他将要逃走。
20И Јаков отиде крадом од Лавана Сирина не јавивши му да хоће да иде.
21于是，雅各带着他所有的一切逃走了。他起程渡过了大河，面对着基列山走去。
21И побеже са свим благом својим, и подиже се те пређе преко воде, и упути се ка гори Галаду.
22拉班追赶雅各到了第三天，有人告诉拉班说雅各逃走了。
22А трећи дан јавише Лавану да је побегао Јаков.
23拉班就带着自己的众兄弟追赶他，追了七日的路程，才在基列山把他们追上了。
23И узе са собом браћу своју, и пође за њим у потеру, и за седам дана стиже га на гори Галаду.
24当天晚上， 神在梦中来到亚兰人拉班那里，对他说：“你要小心，不可与雅各说什么。”
24Али Бог дође Лавану Сирину ноћу у сну, и рече му: Чувај се да не говориш с Јаковом ни лепо ни ружно.
25拉班追上了雅各。当时雅各已经在山上支搭了帐棚；拉班和他的众兄弟，也在基列山上支搭了帐棚。
25И стиже Лаван Јакова; а Јаков беше разапео шатор свој на гори, па и Лаван такође разапе свој с браћом својом на гори Галаду.
26拉班对雅各说：“你作的是什么事呢？你瞒着我，把我的女儿们当作战俘一样带走了。
26И Лаван рече Јакову: Шта учини те крадом побеже од мене и одведе кћери моје као на мач отете?
27你为什么暗中逃走，瞒着我不让我知道，使我可以欢欢喜喜地唱歌、击鼓、弹琴给你送行呢？
27Зашто тајно побеже и крадом отиде од мене? Нити ми рече да те испратим с весељем и с песмама, с бубњевима и гуслама?
28你又不让我与我的外孙和女儿亲嘴。你所作的太糊涂了！
28Нити ми даде да изљубим синове своје и кћери своје? Лудо си радио.
29我本来有能力可以伤害你，但昨天晚上，你们父亲的 神对我说：‘你要小心，不可与雅各说什么。’
29Могао бих вам досадити; али Бог оца вашег ноћас ми рече говорећи: Чувај се да не говориш с Јаковом ни лепо ни ружно.
30现在你既然渴想你的父家，一定要回去，为什么又偷我的神像呢？”
30Иди дакле кад си се тако ужелео куће оца свог; али зашто украде богове моје?
31雅各回答拉班，说：“我逃走，是因为我害怕，我心里想：恐怕你会把你的女儿们从我的手中抢走。
31А Јаков одговори и рече: Бојах се и мишљах хоћеш силом отети кћери своје од мене.
32至于你的神像，你在谁身上搜出来，那人就不该活着；你当着我们众兄弟面前查一查，如果在我这里有什么东西是你的，你只管拿去。”原来雅各不知拉结偷了神像。
32А богове своје у кога нађеш, онај нека не живи више; пред нашом браћом тражи шта је твоје у мене, па узми. Јер Јаков није знао да их је украла Рахиља.
33拉班进了雅各的帐棚、利亚的帐棚和两个婢女的帐棚，都没有搜出什么，于是从利亚的帐棚出来，进了拉结的帐棚。
33И уђе Лаван у шатор Јаковљев и у шатор Лијин и у шатор двеју робиња, и не нађе их; и изашав из шатора Лијина уђе у шатор Рахиљин.
34拉结已经把神像放在骆驼的鞍下，自己坐在上面。拉班搜遍了帐棚，但没有搜出什么。
34А Рахиља узе идоле и сакри их под самар камиле своје и седе озго; и Лаван пипаше по целом шатору, и не нађе.
35拉结对她父亲说：“求我主不要生气，我不能在你面前起来，因为我正有女人的经期。”这样，拉班彻底搜查了，也搜不出那神像来。
35А она рече оцу свом: Немој се срдити, господару, што ти не могу устати, јер ми је шта у жена бива. Траживши дакле не нађе идоле своје.
36雅各就生气，与拉班争吵起来。雅各责问拉班说：“我到底有什么过犯，有什么罪恶，你竟这样急速地追赶我呢？
36И Јаков се расрди, и стаде корити Лавана, и говорећи рече му: Шта сам учинио, шта сам скривио, те си ме тако жестоко терао?
37你已经搜遍了我所有的家具，你有找到你家的东西没有？可以把它放在这里，在你我的众兄弟面前，让他们可以在你我中间判断一下。
37Пипао си сав пртљаг мој, па шта си нашао из своје куће? Дај овамо пред моју и своју браћу, нека расуде између нас двојице.
38这二十年来，我与你在一起；你的母绵羊和母山羊没掉过胎，你羊群中的公羊，我没有吃过。
38Ево двадесет година бих код тебе: овце твоје и козе твоје не јаловише се, а овнова из стада твог не једох.
39被野兽撕裂的，我没有给你带回来，都是由我自己赔偿；无论白天偷去的，或是黑夜偷的，你都要我负责。
39Шта би зверје заклало нисам ти доносио, сам сам подмиривао; од мене си искао што би ми било украдено дању или ноћу.
40我白天受尽炎热，黑夜受尽寒霜，不能入睡；我经常是这样。
40Дању ме убијаше врућина а ноћу мраз; и сан ми не падаше на очи.
41我这二十年在你的家里，为你的两个女儿服事了你十四年；为你的羊群服事了你六年；你又十次改了我的工资。
41Тако ми је био двадесет година у твојој кући; служио сам ти четрнаест година за две кћери твоје и шест година за стоку твоју, и плату си ми мењао десет пута.
42如果不是我父亲的 神，就是亚伯拉罕的 神，以撒所敬畏的 神，与我同在，你现在必定打发我空手回去。但 神看见了我的苦情和我手中的辛劳，所以他昨天晚上责备了你。”
42Да није Бог оца мог, Бог Аврамов, и страх Исаков био са мном, би ме зацело отпустио празна. Али је Бог видео невољу моју и труд руку мојих, па те укори ноћас.
43雅各与拉班立约拉班回答雅各，说：“这些女儿是我的女儿；这些孩子是我的孩子；这些羊群也是我的羊群。其实你眼所见的一切都是我的。但我今日向我的女儿和她们所生的孩子，能作什么呢？
43А Лаван одговори Јакову и рече: Ове су кћери моје кћери, и ови су синови моји синови, и ова стока моја стока, и шта год видиш све је моје; па шта бих учинио данас кћерима својим или синовима њиховим које родише?
44来吧，现在我和你可以立约，作为你我之间的证据。”
44Него хајде да ухватимо веру, ја и ти, да буде сведочанство између мене и тебе.
45雅各就拿了一块石头，立作石柱。
45И Јаков узе камен и утврди га за спомен.
46雅各又对自己的众兄弟说：“你们把石头堆聚起来。”他们就把石头拿来，堆成了一堆。他们又在石堆旁边吃喝。
46И рече Јаков браћи својој; накупите камења. И накупише камења и сложише на гомилу, и једоше на гомили.
47拉班称那石堆为伊迦尔．撒哈杜他，雅各却称那石堆为迦累得。
47И Лаван га назва Јегар-Сахадут, а Јаков га назва Галед.
48拉班说：“今天这堆石头是你我之间的证据。”因此它名叫迦累得，
48И рече Лаван: Ова гомила нека буде сведок између мене и тебе данас. Зато се прозва Галед.
49又名叫米斯巴，因为拉班说：“我们彼此分离以后，愿耶和华在你我中间鉴察。
49А прозва се и Миспа, јер рече Лаван: Нека Господ гледа између мене и тебе, кад не узможемо видети један другог.
50你若苦待我的女儿，或在我的女儿以外，另娶妻子，虽然没有人在我们中间作证，但你要注意， 神就是你我之间的见证人。”
50Ако уцвелиш кћери моје и ако узмеш жене преко мојих кћери, неће човек бити између нас него гле Бог сведок између мене и тебе.
51拉班又对雅各说：“你看这堆石头，看我在你我之间所竖立的石柱。
51И још рече Лаван Јакову: Гледај ову гомилу и гледај овај споменик, који подигох између себе и тебе.
52这堆石头就是证据，这石柱也是证据：我决不越过这石堆到你那里去，你也决不可越过这石堆和石柱，到我这里来害我。
52Сведок је ова гомила и сведок је овај споменик, да ни ја нећу прећи преко ове гомиле к теби ни ти к мени да нећеш прећи преко ове гомиле и споменика овог на зло.
53但愿亚伯拉罕的 神、拿鹤的 神，就是他们父亲的 神，在我们中间判断。”雅各就指着他父亲以撒所敬畏的 神起誓。
53Бог Аврамов и богови Нахорови, богови оца њиховог, нека суде међу нама. А Јаков се закле страхом оца свог Исака.
54雅各又在山上献祭，叫了自己的众兄弟来吃饭。他们吃了饭，就在山上过夜。
54И Јаков принесе жртву на гори, и сазва браћу своју на вечеру; и једоше па ноћише на гори.
55拉班清早起来，与他的外孙和女儿亲嘴，给他们祝福。然后拉班离开那里，回自己的地方去了。（本节在《马索拉抄本》为32:1）
55А ујутру рано уста Лаван, и изљуби своју унучад и кћери своје, и благослови их, па отиде, и врати се у своје место.