1约瑟的兄弟进见法老
1И отишавши Јосиф јави Фараону и рече: Отац мој и браћа моја с овцама својим и с говедима својим и са свим што имају дођоше из земље хананске, и ево их у земљи гесемској.
2约瑟从他所有的兄弟当中，挑选了五个人，把他们带到法老面前。
2И узевши неколицину браће своје, пет људи, изведе их пред Фараона.
3法老问约瑟的兄弟们说：“你们是作什么的？”他们回答法老：“仆人们是牧羊人，我们和我们的祖先都是一样。”
3А Фараон рече браћи његовој: Какву радњу радите? А они рекоше Фараону: Пастири су слуге твоје, и ми и наши стари.
4他们又对法老说：“我们来是要在这地寄居，因为迦南地的饥荒严重，你仆人们的羊群没有草吃，所以，现在求你容许你仆人住在歌珊地。”
4Још рекоше Фараону: Дођосмо да живимо као дошљаци у овој земљи, јер нема паше за стоку твојих слуга, јер је велика глад у земљи хананској; а сада допусти да живе у земљи гесемској слуге твоје.
5法老对约瑟说：“你的父亲和兄弟们到你这里来了；
5А Фараон рече Јосифу: Отац твој и браћа твоја дођоше к теби;
6埃及地都在你面前，你只管叫你的父亲和兄弟们住在这地最好的地方，他们可以住在歌珊地。你如果知道他们中间有能干的人，可以派他们看管我的牲畜。”
6У твојој је власти земља мисирска; на најбољем месту у овој земљи насели оца свог и браћу своју, нека живе у земљи гесемској; и ако које знаш између њих да су вредни људи, постави их над мојом стоком.
7雅各进见法老约瑟把他父亲雅各带到法老面前，雅各就给法老祝福。
7После доведе Јосиф и Јакова оца свог и изведе га пред Фараона, и благослови Јаков Фараона.
8法老问雅各：“你有多大年纪了？”
8А Фараон рече Јакову: Колико ти има година?
9雅各回答法老：“我寄居在世的年日是一百三十岁。我一生的年日又少又苦，不及我祖先寄居在世的年日。”
9Одговори Јаков Фараону: Мени има сто и тридесет година, како сам дошљак. Мало је дана живота мог и зли су били, нити стижу век отаца мојих, колико су они живели.
10雅各又给法老祝福，然后离开法老出去了。
10И благословив Јаков Фараона отиде од Фараона.
11约瑟照着法老的吩咐安置他的父亲和兄弟们，把兰塞地，就是埃及地最好的地方，给他们作产业。
11А Јосиф насели оца свог и браћу своју, и даде им добро у земљи мисирској на најбољем месту те земље, у земљи рамеској, као што заповеди Фараон.
12约瑟照着孩子的数目，用粮食供养他的父亲、兄弟们，以及父亲的家人。
12И храњаше Јосиф хлебом оца свог и браћу своју и сав дом оца свог до најмањег.
13饥荒那时，遍地都没有粮食，因为饥荒非常严重。埃及地和迦南地的人，因为饥荒的缘故都饿昏了。
13Али неста хлеба у свој земљи, јер глад беше врло велика, и узмучи се земља мисирска и земља хананска од глади.
14约瑟收集了埃及地和迦南地所有的银子，就是众人买粮的银子；约瑟就把那些银子交到法老的王宫去。
14И покупи Јосиф све новце што се налажаху по земљи мисирској и по земљи хананској за жито, које куповаху, и слагаше новце у кућу Фараонову.
15埃及地和迦南地的银子都用尽了，埃及众人就来到约瑟那里，说：“银子已用完了。求你给我们粮食吧，我们为什么要饿死在你面前呢？”
15А кад неста новца у земљи мисирској и у земљи хананској, стадоше сви Мисирци долазити к Јосифу говорећи: Дај нам хлеба; зашто да мремо код тебе, што новаца нема?
16约瑟回答：“如果银子用完了，可以把你们的牲畜给我，我就把粮食给你们，交换你们的牲畜。”
16А Јосиф им говораше: Дајте стоку своју, па ћу вам дати хлеба за стоку, кад је нестало новца.
17于是，他们把牲畜带到约瑟那里，约瑟就把粮食给他们，交换他们的马匹、羊群、牛群和驴。那一年，约瑟就用粮食交换他们所有的牲畜，来养活他们。
17И довођаху стоку своју к Јосифу, и Јосиф им даваше хлеба за коње и за овце и за говеда и за магарце. Тако их прехрани ону годину хлебом за сву стоку њихову.
18那一年过后，第二年他们又来到约瑟那里，对他说：“我们不向我主隐瞒，我们的银子都用尽了，牲畜也归了我主；在我主面前，除了我们的身体和田地以外，什么也没有剩下了。
18А кад прође она година, стадоше опет долазити к њему друге године говорећи: Не можемо тајити од господара свог, али је новаца нестало, и стока коју имасмо у нашег је господара; и није остало ништа да донесемо господару свом осим телеса наших и њива наших.
19为什么我们和我们的田地要在你面前消灭呢？求你用粮食买我们和我们的田地，我们和田地就必为法老效劳了。又求你给我们谷种，使我们可以活着，不至死亡，田地也不至荒芜。”
19Зашто да мремо на твоје очи? Ево и нас и наших њива; купи нас и њиве наше за хлеб, да с њивама својим будемо робови Фараону, и дај жита да останемо живи и не помремо и да земља не опусти.
20于是，约瑟为法老买了埃及所有的田地，因为埃及人遭遇了严重的饥荒，各人都卖了自己的田地。这样，那地就都归法老所有。
20Тако покупова Јосиф Фараону све њиве у Мисиру, јер Мисирци продаваху сваки своју њиву, кад глад узе јако маха међу њима. И земља поста Фараонова.
21至于人民，约瑟把他们迁到城市里去（“约瑟把他们迁到城市里去”有古卷及古译本作“使他们成了奴仆”），从埃及境内的一端，直到另一端。
21А народ пресели у градове од једног краја Мисира до другог.
22只有祭司的田地，约瑟没有买，因为祭司有从法老所得的粮饷；他们可以吃法老所给的粮饷，所以没有卖自己的田地。
22Само не купи свештеничке њиве; јер Фараон одреди део свештеницима, и храњаху се од свог дела, који им даде Фараон, те не продаше својих њива.
23约瑟对人民说：“看哪，我今日为法老买了你们和你们的田地。这里有谷种给你们，你们可以种地。
23А Јосиф рече народу: Ево купих данас вас и њиве ваше Фараону; ево вам семе, па засејте њиве.
24到了收割的时候，你们要把五分之一给法老，其余四分可以归你们自己，作田里的种子，又作你们以及你们家人和孩子的食物。”
24А шта буде рода, даћете пето Фараону, а четири дела нека буду вама за семе по њивама и за храну вама и онима који су по кућама вашим и за храну деци вашој.
25他们说：“你救了我们；愿我们在我主面前得蒙喜悦，我们就作法老的奴仆。”
25А они рекоше: Ти си нам живот сачувао; нека нађемо милост пред господарем својим да будемо робови Фараону.
26于是，约瑟为埃及的田地立了一个法例，直到今日还有效，就是五分之一归给法老；只有祭司的田地不归给法老。
26И постави Јосиф закон до данашњег дана за њиве мисирске да се даје пето Фараону; само њиве свештеничке не посташе Фараонове.
27雅各向约瑟最后的要求以色列人住在埃及国的歌珊地，他们在那里置业繁殖，人数非常众多。
27А деца Израиљева живљаху у земљи мисирској у крају гесемском, и држаху га, и народише се и намножише се веома.
28雅各在埃及地住了十七年；他一生的寿数是一百四十七岁。
28И Јаков поживе у земљи мисирској седамнаест година; а свега би Јакову сто и четрдесет и седам година.
29以色列的死期快到了，就把他儿子约瑟叫了来，对他说：“如果我在你面前蒙你喜悦，请你把手放在我的大腿底下起誓，要以慈爱和诚实对待我，不要把我埋葬在埃及。
29А кад се приближи време Израиљу да умре, дозва сина свог Јосифа, и рече му: Ако сам нашао милост пред тобом, метни руку своју под стегно моје, и учини ми милост и веру, немој ме погрепсти у Мисиру;
30我与我的祖先同睡的时候，你要把我从埃及带出去，埋葬在他们的墓地里。”约瑟说：“我必照着你的话去作。”
30Него нека лежим код отаца својих; и ти ме однеси из Мисира и погреби ме у гробу њиховом. А он рече: Учинићу како си казао.
31雅各说：“你要向我起誓。”约瑟就向他起了誓，于是以色列靠着床头（“靠着床头”有古译本作“倚着杖头”﹝参来11:21﹞）敬拜 神。
31И рече му Јаков: Закуни ми се. И он му се закле. И поклони се Израиљ преко узглавља од одра свог.