1My God, my God, why hast thou forsaken me? why art thou so far from helping me, and from the words of my roaring?
1Боже, Боже мој! Зашто си ме оставио удаљивши се од спасења мог, од речи вике моје?
2O my God, I cry in the day time, but thou hearest not; and in the night season, and am not silent.
2Боже мој! Вичем дању, а Ти ме не слушаш, и ноћу али немам мира.
3But thou art holy, O thou that inhabitest the praises of Israel.
3Свети, који живиш у похвалама Израиљевим!
4Our fathers trusted in thee: they trusted, and thou didst deliver them.
4У Тебе се уздаше оци наши, уздаше се, и Ти си их избављао.
5They cried unto thee, and were delivered: they trusted in thee, and were not confounded.
5Тебе призиваше, и спасаваше се; у Тебе се уздаше, и не осташе у срамоти.
6But I am a worm, and no man; a reproach of men, and despised of the people.
6А ја сам црв, а не човек; подсмех људима и руг народу.
7All they that see me laugh me to scorn: they shoot out the lip, they shake the head, saying,
7Који ме виде, сви ми се ругају, разваљују уста, машу главом,
8He trusted on the LORD that he would deliver him: let him deliver him, seeing he delighted in him.
8И говоре ослонио се на Господа, нека му помогне, нека га избави, ако га милује.
9But thou art he that took me out of the womb: thou didst make me hope when I was upon my mother's breasts.
9Та, Ти си ме извадио из утробе; Ти си ме умирио на сиси матере моје.
10I was cast upon thee from the womb: thou art my God from my mother's belly.
10За Тобом пристајем од рођења, од утробе матере моје Ти си Бог мој.
11Be not far from me; for trouble is near; for there is none to help.
11Не удаљуј се од мене; јер је невоља близу, а нема помоћника.
12Many bulls have compassed me: strong bulls of Bashan have beset me round.
12Оптече ме мноштво телаца; јаки волови васански опколише ме;
13They gaped upon me with their mouths, as a ravening and a roaring lion.
13Развалише на ме уста своја. Лав је гладан и риче.
14I am poured out like water, and all my bones are out of joint: my heart is like wax; it is melted in the midst of my bowels.
14Као вода разлих се; расуше се све кости моје; срце моје поста као восак, растопило се у мени.
15My strength is dried up like a potsherd; and my tongue cleaveth to my jaws; and thou hast brought me into the dust of death.
15Сасуши се као цреп крепост моја, и језик мој приону за грло, и у прах смртни мећеш ме.
16For dogs have compassed me: the assembly of the wicked have inclosed me: they pierced my hands and my feet.
16Опколише ме пси многи; чета зликоваца иде око мене, прободоше руке моје и ноге моје.
17I may tell all my bones: they look and stare upon me.
17Могао бих избројати све кости своје. Они гледају, и од мене начинише ствар за гледање.
18They part my garments among them, and cast lots upon my vesture.
18Деле хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацају жреб.
19But be not thou far from me, O LORD: O my strength, haste thee to help me.
19Али Ти, Господе, не удаљуј се. Сило моја, похитај ми у помоћ.
20Deliver my soul from the sword; my darling from the power of the dog.
20Избави од мача душу моју, од пса јединицу моју.
21Save me from the lion's mouth: for thou hast heard me from the horns of the unicorns.
21Сачувај ме од уста лавових, и од рогова биволових, чувши, избави ме.
22I will declare thy name unto my brethren: in the midst of the congregation will I praise thee.
22Казујем име Твоје браћи; усред скупштине хвалићу Те.
23Ye that fear the LORD, praise him; all ye the seed of Jacob, glorify him; and fear him, all ye the seed of Israel.
23Који се бојите Господа, хвалите Га. Све семе Јаковљево! Поштуј Га. Бој Га се, све семе Израиљево!
24For he hath not despised nor abhorred the affliction of the afflicted; neither hath he hid his face from him; but when he cried unto him, he heard.
24Јер се не оглуши молитве ништег нити је одби; не одврати од њега лице своје, него га услиши кад Га зазва.
25My praise shall be of thee in the great congregation: I will pay my vows before them that fear him.
25Тебе ћу хвалити на скупштини великој; завете своје свршићу пред онима који се Њега боје.
26The meek shall eat and be satisfied: they shall praise the LORD that seek him: your heart shall live for ever.
26Нека једу убоги и насите се, и нека хвале Господа који Га траже; живо да буде срце ваше довека.
27All the ends of the world shall remember and turn unto the LORD: and all the kindreds of the nations shall worship before thee.
27Опоменуће се и обратиће се ка Господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред Њим сва племена незнабожачка.
28For the kingdom is the LORD's: and he is the governor among the nations.
28Јер је Господње царство; Он влада народима.
29All they that be fat upon earth shall eat and worship: all they that go down to the dust shall bow before him: and none can keep alive his own soul.
29Јешће и поклониће се сви претили на земљи; пред Њим ће пасти сви који силазе у прах, који не могу сачувати душу своју у животу.
30A seed shall serve him; it shall be accounted to the Lord for a generation.
30Семе ће њихово служити Њему. Казиваће се за Господа роду потоњем.
31They shall come, and shall declare his righteousness unto a people that shall be born, that he hath done this.
31Доћи ће, и казиваће правду Његову људима његовим, који ће се родити; јер је Он учинио ово.