¹The mighty God, even the LORD, hath spoken, and called the earth from the rising of the sun unto the going down thereof.

¹Бог над боговима, Господ, говори и дозива земљу од истока сунчаног до запада.

²Out of Zion, the perfection of beauty, God hath shined.

²Са Сиона, који је врх красоте, јавља се Бог.

³Our God shall come, and shall not keep silence: a fire shall devour before him, and it shall be very tempestuous round about him.

³Иде Бог наш, и не ћути; пред Њим је огањ који прождире, око Њега је бура велика.

⁴He shall call to the heavens from above, and to the earth, that he may judge his people.

⁴Дозива небо одозго и земљу, да суди народу свом:

⁵Gather my saints together unto me; those that have made a covenant with me by sacrifice.

⁵"Скупите ми свеце моје, који су учинили са мном завет на жртви."

⁶And the heavens shall declare his righteousness: for God is judge himself. Selah.

⁶(И небеса огласише правду Његову, јер је тај судија Бог.)

⁷Hear, O my people, and I will speak; O Israel, and I will testify against thee: I am God, even thy God.

⁷Слушај, народе мој, шта ћу ти казати, Израиљу, шта ћу ти јавити. Ја сам Бог, Бог твој.

⁸I will not reprove thee for thy sacrifices or thy burnt offerings, to have been continually before me.

⁸Нећу те за жртве твоје карати; твоје жртве паљенице свагда су преда мном.

⁹I will take no bullock out of thy house, nor he goats out of thy folds.

⁹Не треба ми узимати телета из дома твог, ни јарића из торова твојих.

¹⁰For every beast of the forest is mine, and the cattle upon a thousand hills.

¹⁰Јер је моје све горско зверје, и стока по планинама на хиљаде.

¹¹I know all the fowls of the mountains: and the wild beasts of the field are mine.

¹¹Знам све птице по горама, и красота пољска преда мном је.

¹²If I were hungry, I would not tell thee: for the world is mine, and the fulness thereof.

¹²Да огладним, не бих теби рекао, јер је моја васиљена и све што је у њој.

¹³Will I eat the flesh of bulls, or drink the blood of goats?

¹³Зар ја једем месо волујско, или крв јарећу пијем?

¹⁴Offer unto God thanksgiving; and pay thy vows unto the most High:

¹⁴Принеси Богу хвалу на жртву, и извршуј Вишњему завете своје.

¹⁵And call upon me in the day of trouble: I will deliver thee, and thou shalt glorify me.

¹⁵Призови ме у невољи својој, избавићу те, и ти ме прослави.

¹⁶But unto the wicked God saith, What hast thou to do to declare my statutes, or that thou shouldest take my covenant in thy mouth?

¹⁶А безбожнику рече Бог: Зашто казујеш уредбе моје и носиш завет мој у устима својим?

¹⁷Seeing thou hatest instruction, and casteth my words behind thee.

¹⁷А сам мрзиш на науку, и речи моје бацаш за леђа.

¹⁸When thou sawest a thief, then thou consentedst with him, and hast been partaker with adulterers.

¹⁸Кад видиш лупежа, пристајеш с њим, и с прељубочинцима имаш део.

¹⁹Thou givest thy mouth to evil, and thy tongue frameth deceit.

¹⁹Уста си своја пустио да говоре зло, и језик твој плете преваре.

²⁰Thou sittest and speakest against thy brother; thou slanderest thine own mother's son.

²⁰Седиш и говориш на брата свог, сина матере своје опадаш.

²¹These things hast thou done, and I kept silence; thou thoughtest that I was altogether such an one as thyself: but I will reprove thee, and set them in order before thine eyes.

²¹Ти си то чинио, ја ћутах, а ти помисли да сам ја као ти. Обличићу те, метнућу ти пред очи грехе твоје.

²²Now consider this, ye that forget God, lest I tear you in pieces, and there be none to deliver.

²²Разумејте ово који заборављате Бога! Иначе ћу зграбити, па неће нико избавити.

²³Whoso offereth praise glorifieth me: and to him that ordereth his conversation aright will I shew the salvation of God.

²³Онај мене поштује који приноси хвалу на жртву и који је путем на опазу. Ја ћу му показати спасење Божије.