1Give ear to my prayer, O God; and hide not thyself from my supplication.
1Услиши, Боже, молитву моју, и немој се сакрити од мољења мог.
2Attend unto me, and hear me: I mourn in my complaint, and make a noise;
2Пази, и саслушај ме; цвилим у јаду свом и уздишем
3Because of the voice of the enemy, because of the oppression of the wicked: for they cast iniquity upon me, and in wrath they hate me.
3Од вике непријатељске и од досаде безбожничке; јер дижу на ме зло, и у гневу гоне ме.
4My heart is sore pained within me: and the terrors of death are fallen upon me.
4Срце је моје уздрхтало у мени, и страх смртни попаде ме;
5Fearfulness and trembling are come upon me, and horror hath overwhelmed me.
5Страх и трепет дође на ме, и гроза подузе ме.
6And I said, Oh that I had wings like a dove! for then would I fly away, and be at rest.
6И рекох: Ко би ми дао крила голубиња? Ја бих одлетео и починуо;
7Lo, then would I wander far off, and remain in the wilderness. Selah.
7Далеко бих побегао, и настанио се у пустињи.
8I would hasten my escape from the windy storm and tempest.
8Похитао бих да утечем од вихора и од буре.
9Destroy, O Lord, and divide their tongues: for I have seen violence and strife in the city.
9Порази, Господе, и раздели језике њихове, јер видим насиље и свађу у граду;
10Day and night they go about it upon the walls thereof: mischief also and sorrow are in the midst of it.
10Дању и ноћу то ходи по зидовима његовим; злочинство је и мука посред њега.
11Wickedness is in the midst thereof: deceit and guile depart not from her streets.
11Усред њега је погибао, с улице његове не одлази превара и лукавство.
12For it was not an enemy that reproached me; then I could have borne it: neither was it he that hated me that did magnify himself against me; then I would have hid myself from him:
12Јер не ружи ме непријатељ мој, то бих поднео; не устаје на ме јавни ненавидник, од њега бих се сакрио.
13But it was thou, a man mine equal, my guide, and mine acquaintance.
13Него ти који си ми био то што ја сам, друг мој и знанац мој.
14We took sweet counsel together, and walked unto the house of God in company.
14С којим ми беше радост делити тајну, и у дом Божији ходих кроз сабор народни.
15Let death seize upon them, and let them go down quick into hell: for wickedness is in their dwellings, and among them.
15Нека их уграби смрт, нека живи сиђу у пакао, јер је злочинство у стану њиховом и у њима.
16As for me, I will call upon God; and the LORD shall save me.
16Ја Бога призивам, и Господ ће ме спасти.
17Evening, and morning, and at noon, will I pray, and cry aloud: and he shall hear my voice.
17Вечером и јутром и у подне тужим и уздишем, и чуће глас мој;
18He hath delivered my soul in peace from the battle that was against me: for there were many with me.
18Учиниће, те ће душа моја бити мирна од оних који нападају на ме, јер их много имам.
19God shall hear, and afflict them, even he that abideth of old. Selah. Because they have no changes, therefore they fear not God.
19Да услиши, и укроти их Бог, који живи од века; јер се не мењају и не боје се Бога.
20He hath put forth his hands against such as be at peace with him: he hath broken his covenant.
20Дижу руке своје на оне који су с њима у миру, и раскидају своју дружбу.
21The words of his mouth were smoother than butter, but war was in his heart: his words were softer than oil, yet were they drawn swords.
21Уста су им мека као масло, а на срцу им је рат. Речи су им блаже од уља, али су голи мачеви.
22Cast thy burden upon the LORD, and he shall sustain thee: he shall never suffer the righteous to be moved.
22Стави на Господа бреме своје, и Он ће те поткрепити. Неће дати довека праведнику да посрне.
23But thou, O God, shalt bring them down into the pit of destruction: bloody and deceitful men shall not live out half their days; but I will trust in thee.
23Ти ћеш их, Боже, свалити у јаму погибли; крвопије и лукави неће саставити половине дана својих. А ја се у Тебе уздам.