1(По слав. 141). Давидово поучение {Псал. 57, надписа.}. Молитва когато беше в пещерата {1 Цар. 21:1, 24:3.}. С гласа си викам към Господа; С гласа си към Господа се моля.
1Sa akong tingog nagatu-aw ako kang Jehova; Uban sa akong tingog nangaliyupo ako kang Jehova.
2Изливам пред Него оплакването си, Скръбта си изявявам пред Него.
2Sa atubangan niya ginabubo ko ang akong pag-agulo; Sa atubangan niya gisugid ko ang akong kaguol.
3Когато духът ми изнемогваше в мене, тогава Ти знаеше пътя ми. Примка скриха за мене на пътя, по който ходех.
3Sa diha nga nalumsan ang akong espiritu sa sulod nako, Hibaloan mo ang akong alagianan. Sa dalan diin ako magalakaw Sila nanagtago ug lit-ag alang kanako.
4Погледни надясно [ми] и виж, че никой не иска да знае за мене; Избавление няма вече за мене; никой не се грижи за живота ми.
4Sud-onga sa akong toong kamot, ug tan-awa; Kay walay bisan kinsa nga tawo nga nakaila kanako: Sa dalangpanan, wala ako makakaplag; Walay bisan kinsa nga tawo nga may kaawa alang sa akong kalag.
5Към Тебе, Господи, извиках; Рекох: Ти си мое прибежище, Дял мой в земята на живите.
5Kanimo mitu-aw ako, Oh Jehova; Ako miingon: Ikaw mao ang akong dalangpanan, Ang akong bahin dinhi sa yuta sa mga buhi.
6Внимавай на вика ми, защото съм много унижен; Избави ме от гонителите ми, защото са по-силни от мене.
6Patalinghugi ang akong pagtu-aw; Kay ginasakit ako sa hilabihan gayud: Luwasa ako gikan sa akong mga manlulutos; Kay sila labi pang kusganon kay kanako.
7Изведи из тъмница душата ми, за да слави името Ти; Праведните ще се съберат около мене, Защото ще постъпваш щедро към мене.
7Kuhaa ang akong kalag gikan sa bilanggoan, Aron nga ako mohatag ug mga pasalamat sa imong ngalan: Ang mga matarung managlibut kanako; Kay ikaw sa pagkamadagayon gayud magapanalangin kanako.