1А в ония дни, когато детето Самуил слугуваше Господу пред Илия, слово от Господа беше рядкост, и нямаше явно видение.
1Sveinninn Samúel gegndi þjónustu Drottins hjá Elí. Orð frá Drottni var sjaldgæft á þeim dögum, vitranir voru þá fátíðar.
2И в онова време, когато Илий лежеше на мястото си, (а очите му бяха почнали да ослабват та не можеше да вижда),
2Þá bar svo til einn dag, að Elí svaf á sínum vanalega stað. En augu hans voru tekin að daprast, svo að hann var hættur að sjá,
3и Божият светилник не беше още изгаснал в Господния храм, гдето беше Божият ковчег, и Самуил си беше легнал,
3og enn var ekki slokknað á Guðs lampa, en Samúel svaf í musteri Drottins, þar sem Guðs örk var.
4Господ повика Самуила; и той рече: Ето ме.
4Þá kallaði Drottinn á Samúel. Hann svaraði: ,,Hér er ég.``
5И завтече се при Илия та рече: Ето ме, защо ме повика. А той рече: Не съм те повикал; върни се та си легни. И той отиде и си легна.
5Og hann hljóp til Elí og sagði: ,,Hér er ég, því að þú kallaðir á mig.`` En Elí sagði: ,,Ég hefi ekki kallað. Far þú aftur að sofa.`` Fór hann þá og lagðist til svefns.
6А Господ извика още втори път: Самуиле! И Самуил стана та отиде при Илия и рече: Ето ме, защо ме повика? А той отговори: Не съм те викал, чадо мое; върни се та си легни.
6En Drottinn kallaði enn að nýju: ,,Samúel!`` Og Samúel reis upp og fór til Elí og sagði: ,,Hér er ég, því að þú kallaðir á mig.`` En hann sagði: ,,Ég hefi ekki kallað, sonur minn. Leggst þú aftur til svefns.``
7Самуил не познаваше още Господа; и слово от Господа не беше му се откривало.
7En Samúel þekkti ekki enn Drottin, og honum hafði ekki enn birst orð frá Drottni.
8И Господ повика Самуила още трети път. И той стана та отиде при Илия и рече: Ето ме, защото ме повика. Тогава Илия разбра, че Господ е повикал детето.
8Þá kallaði Drottinn enn á Samúel, í þriðja skiptið. Og hann reis upp og fór til Elí og sagði: ,,Hér er ég, því að þú kallaðir á mig.`` Þá skildi Elí, að það var Drottinn, sem var að kalla á sveininn.
9Затова, Илий каза на Самуила: Иди та си легни; и ако те повика, кажи: Говори, Господи, защото слугата Ти слуша. И тъй, Самуил отиде та си легна на мястото си.
9Fyrir því sagði Elí við Samúel: ,,Far þú og leggstu til svefns, og verði nú á þig kallað, þá svara þú: ,Tala þú, Drottinn, því að þjónn þinn heyrir.``` Fór Samúel þá og lagðist til svefns á sínum stað.
10И Господ дойде та застана и извика както по-напред: Самуиле! Самуиле! Тогава Самуил каза: Говори, защото слугата Ти слуша.
10Þá kom Drottinn og gekk fram og kallaði sem hin fyrri skiptin: ,,Samúel! Samúel!`` Og Samúel svaraði: ,,Tala þú, því að þjónn þinn heyrir.``
11Тогава Господ каза на Самуила: Ето, Аз ще извърша в Израиля едно такова дело, щото на всеки, който го чуе, ще му писнат двете уши.
11Drottinn mælti þá við Samúel: ,,Þá hluti mun ég gjöra í Ísrael, að óma mun fyrir báðum eyrum allra þeirra, er það heyra.
12В оня ден ще извърша против Илия всичко, що говорих за дома му; ще почна и ще свърша.
12Á þeim degi mun ég láta fram koma á Elí allt það, er ég hefi talað um hús hans _ frá upphafi til enda.
13Защото му известих, че ще съдя дома му до века поради беззаконието което той знае; понеже синовете му навлякоха проклетия на себе си, а той не ги възпря.
13Því að ég hefi kunngjört honum, að ég muni dæma hús hans að eilífu vegna misgjörðar þeirrar, er honum var kunn, að synir hans leiddu bölvun yfir sig, og þó hafði hann ekki taum á þeim.
14За това се заклех за Илиевия дом, че беззаконието на Илиевия дом няма да се очисти до века с жертва, нито с принос.
14Og fyrir því hefi ég svarið húsi Elí: Sannlega skal eigi verða friðþægt fyrir misgjörð Elí húss með sláturfórn eða matfórn að eilífu.``
15И Самуил лежа до утринта; после отвори вратата на Господния дом. Но Самуил се боеше да каже видението на Илия.
15Lá Samúel nú kyrr allt til morguns. Og um morguninn reis hann árla og lauk upp dyrunum á húsi Drottins. En Samúel þorði ekki að segja Elí frá sýninni.
16А Илия повика Самуила, казвайки: Самуиле! чадо мое! А той рече: Ето ме.
16Elí kallaði á Samúel og sagði: ,,Samúel, sonur minn!`` Hann svaraði: ,,Hér er ég.``
17И каза: Какво слово ти говори [Господ?] не крий го, моля, от мене. Така да ти направи Бог, да! и повече да притури, ако скриеш от мене някоя от всичките думи, които ти е говорил.
17Elí sagði: ,,Hvað var það, sem hann talaði við þig? Leyndu mig því ekki. Guð láti þig gjalda þess nú og síðar, ef þú leynir mig nokkru af því, sem hann talaði við þig.``
18Тогава Самуил му каза всичко, и не скри нищо от него. И рече [Илий]: Господ е; нека стори каквото Му е угодно.
18Þá sagði Samúel honum allt saman og leyndi hann engu. En Elí sagði: ,,Hann er Drottinn. Gjöri hann það, sem honum þóknast!``
19И Самуил растеше; и Господ бе с него, и не оставаше да падне на земята ни една от неговите думи.
19Samúel óx, og Drottinn var með honum og lét ekkert af því, er hann hafði boðað, falla til jarðar.
20И целият Израил, от Дан до Вир-савее, позна, че Самуил беше потвърден {Или: верен.} за Господен пророк,
20Og allur Ísrael frá Dan til Beerseba kannaðist við, að Samúel væri falið að vera spámaður Drottins.Og Drottinn hélt áfram að birtast í Síló, og Drottinn opinberaðist Samúel í Síló með orði sínu.
21И Господ пак се явяваше в Сило; защото Господ се откриваше на Самуила в Сило чрез словеса от Господа. И Самуиловите думи се разнасяха {Или: се изпълняваха.} по целия Израил.
21Og Drottinn hélt áfram að birtast í Síló, og Drottinn opinberaðist Samúel í Síló með orði sínu.