¹Това е, което Господ Иеова ми показа: Ето кошница с узрели {Еврейски: Летни.} плодове.

¹Ово ми показа Господ: Гле, котарица летњег воћа.

²И рече: Що виждаш Амосе? И рекох: Кошница със зрели плодове. Тогава Господ ми рече: Дойде краят на людете Ми Израил; Занапред няма вече да ги щадя.

²И рече: Шта видиш, Амосе? А ја рекох: Котарицу летњег воћа. А Господ ми рече: Дође крај народу мом Израиљу, нећу га више пролазити.

³И в оня ден, казва Господ Иеова, Храмовите песни ще бъдат виения; Защото труповете ще бъдат много; Навсякъде ще ги изхвърлят мълчешком.

³И песме ће црквене бити ридање у онај дан, говори Господ; биће мноштво мртвих телеса, која ће се свуда побацати ћутећи.

⁴Слушайте това, вие, които бихте поглъщали бедните, И бихте погубвали сиромасите на тая земя,

⁴Чујте ово, који прождирете убоге и сатирете сиромахе у земљи,

⁵Казвайки: Кога ще мине новолунието, за да продадем жито, И съботата, за да изложим [на продан] пшеница, Като смалим ефата, уголемим сикъла, И мамим с лъжливи везни? -

⁵Говорећи: Кад ће проћи младина да продајемо жито? И субота да отворимо пшеницу? Умањујући ефу и повећавајући сикал и варајући лажним мерилима;

⁶За да купим сиромасите с пари И бедния за един чифт обуща, И да продадем отсевките на пшеницата?

⁶Да купујемо сиромахе за новце и убогог за једне опанке, и да продајемо очинке од пшенице.

⁷Господ се закле в оня, с когото Яков се слави, [като рече]: Наистина няма никога да забравя кое-да-било от делата им.

⁷Закле се Господ славом Јаковљевом: Нећу никада заборавити ниједно дело њихово.

⁸Не ще ли се поклати земята за това, И всеки, който живее на нея да жалее? Така! И тя цяла ще се издига като Нил, Ще се развълнува и спада пак като Египетската река.

⁸Неће ли се земља потрести од тога, и протужити сваки који живи на њој? И неће ли се сва разлити као река? И неће ли се однети и потопити као од реке мисирске?

⁹В оня ден казва Господ Иеова, Ще направя да залезе слънцето на пладне, И ще помрача земята посред бял ден.

⁹И у онај дан, говори Господ Господ, учинићу да сунце зађе у подне, и помрачићу земљу за белог дана.

¹⁰Ще обърна пируванията ви в жалеене, И всичките ви песни в плач; Ще туря вретище на всички кръстове, И плешивост на всяка глава; И ще причиня жалеене като за единороден син, И краят му ще бъде като ден на горчивина.

¹⁰И претворићу празнике ваше у жалост и све песме ваше у плач, и метнућу кострет око свих бедара, и учинићу да свака глава оћелави и да буде жалост као за јединцем, и крај ће јој бити као горак дан.

¹¹Ето, идат дни, казва Господ Иеова, Когато ще изпратя глад на земята, - Не глад за хляб, нито жажда за вода, Но за слушане думите Господни.

¹¹Гле, иду дани, говори Господ Господ, кад ћу пустити глад на земљу, не глад хлеба ни жеђ воде, него слушања речи Господњих.

¹²Те ще се скитат от море до море Да търсят словото Господно, И ще обикалят от север до изток, Но няма да го намерят.

¹²И потуцаће се од мора до мора, и од севера до истока трчаће тражећи реч Господњу, и неће је наћи.

¹³В оня ден красивите девици И юношите ще примират от жажда.

¹³У то ће време обамирати лепе девојке и младићи од жеђи,

¹⁴Ония, които се кълнат с престъплението на Самария, Като казват: Твоят Бог живее, Дане! И пътят на Вирсавее живее! - Те ще паднат и никога няма да станат вече.

¹⁴Који се куну кривицом самаријском и говоре: Тако да је жив Бог твој, Дане, и тако да је жив пут у Вирсавеју. И пашће, и неће више устати.