1(По слав. 82). Асафова псаломска песен. Боже, недей мълча; Не премълчавай, нито бивай безмълвен, Боже;
1Боже! Немој замукнути, немој ћутати, нити почивај, Боже!
2Защото, ето, враговете Ти правят размирие, И ненавистниците Ти са издигнали глава.
2Јер ево непријатељи Твоји узавреше, и који Те ненавиде, подигоше главу.
3Коварен съвет правят против Твоите люде, И се наговарят против скритите Твои.
3По народ Твој зло наумише, и договарају се на изабране Твоје.
4Рекоха: Елате да ги изтребим, за да не са народ, И да се не споменава вече името на Израиля.
4Рекоше: Ходите да их истребимо између народа да се више не спомиње име Израиљево.
5Защото единодушно се съгласиха заедно, Направиха съюз против Тебе, -
5Сложно присташе и супрот Теби веру ухватише:
6Шатрите на Едом и исмаилите; Моав и агаряните,
6Насеља Едомова и Исмаиловци, Моав и Агарени,
7Гевал, Амон и Амалик, Филистимците с тирските жители;
7Гевал и Амон и Амалик, Филистеји с Тирцима;
8Още и Асирия се съедини с тях, Станаха помощници на Лотовите потомци. (Села.)
8И Асур удружи се с њима; постадоше мишица синовима Лотовим.
9Стори им като на мадиамците, Като на Сисара, като на Явина при потока Кисон,
9Учини им онако као Мадијану, као Сисари, као Јавину на потоку Кисону.
10Които загинаха в Ендор, Ставайки тор на земята.
10Који су истребљени у Аендору, нагнојише собом земљу.
11Направи благородните им като Орива и Зива, Дори всичките им първенци като Зевея и Салмана,
11Уради с њима, с кнезовима њиховим, као с Оривом и Зивом, и са свима главарима њиховим као са Зевејем и Салманом.
12Които рекоха: Да усвоим за себе си Божиите заселища.
12Јер говоре: Освојимо насеља Божија.
13Боже мой, направи ги като въртящия се прах, Като плява пред вятъра.
13Боже мој! Заповеди нека буду као прах, као песак пред ветром.
14Както огънят изгаря лесовете, И както пламъкът запалва горите.
14Као што огањ сажиже шуму, и као пламен што запаљује горе,
15Така ги прогони с урагана Си, И смути ги с бурята Си.
15Тако их погнај буром својом и вихором својим смети их.
16Покрий лицата им с позор, За да потърсят Твоето име, Господи.
16Покриј лице њихово срамотом, да би тражили име Твоје, Господе!
17Нека се посрамят и ужасят за винаги, Да! нека се смутят и погинат,
17Нека се стиде и сраме довека, нека се смету и изгину!
18За да познаят, че Ти, Чието име е Иеова, Един си Всевишен над цялата земя.
18И нека знају да си Ти, коме је име Господ, једини највиши над свом земљом.