¹Ilija Tišbijac, iz Tišbe Gileadske, reče Ahabu: "Živoga mi Jahve, Boga Izraelova, komu služim, neće ovih godina biti ni rose ni kiše, osim na moju zapovijed."

¹Тада рече Ахаву Илија Тесвићанин, један од насељеника галадских: Тако да је жив Господ Бог Израиљев, пред којим стојим, ових година неће бити росе ни дажда докле ја не кажем.

²Upućena mu je riječ Jahvina ovako:

²Потом дође њему реч Господња говорећи:

³"Idi odavde i kreni na istok i sakrij se na potoku Keritu, koji je nasuprot Jordanu.

³Иди одавде, и обрати се на исток, и сакриј се код потока Хората према Јордану.

⁴Pit ćeš iz potoka, a gavranima sam zapovjedio da te ondje hrane."

⁴И из оног потока пиј, а гавранима сам заповедио да те хране онде.

⁵Ode on i učini po riječi Jahvinoj i nastani se na potoku Keritu, nasuprot Jordanu.

⁵И он отиде и учини по речи Господњој, и отишавши стани се код потока Хората, који је према Јордану.

⁶Gavrani su mu jutrom donosili kruha, a večerom mesa; iz potoka je pio.

⁶И онде му гаврани доношаху хлеба и меса јутром и вечером, а из потока пијаше.

⁷Ali poslije nekog vremena presuši potok, jer nije bilo kiše u svoj zemlji.

⁷Али после годину дана пресахну поток, јер не беше дажда у земљи.

⁸Tada Iliji dođe riječ Jahvina:

⁸Тада дође њему реч Господња говорећи:

⁹"Ustani, idi u Sarfatu Sidonsku i ondje ostani. Evo, ondje sam zapovjedio jednoj udovici da te hrani."

⁹Устани, иди у Сарепту сидонску, и седи онде; ево заповедио сам онде жени удовици да те храни.

¹⁰Ustade on i krenu u Sarfatu. Kada je stigao do gradskih vrata, neka je udovica onuda skupljala drva; on joj se obrati i reče: "Donesi mi malo vode u vrču da pijem!"

¹⁰И уставши отиде у Сарепту; и кад дође на врата градска, гле, жена удовица купљаше онде дрва; и он је дозва и рече јој: Донеси ми мало воде у суду да се напијем.

¹¹Kad je pošla da donese, on viknu za njom i reče joj: "Donesi mi i malo kruha u ruci!"

¹¹И она пође да донесе; а он је викну и рече: Донеси ми и хлеба мало.

¹²Ona odgovori: "Živoga mi Jahve, tvoga Boga, ja nemam pečena kruha, nemam do pregršti brašna u ćupu i malo ulja u vrču. I evo kupim drva, pa ću otići i ono pripremiti sebi i svome sinu da pojedemo i da umremo."

¹²А она рече: Тако да је жив Господ Бог твој, немам печеног хлеба до грст брашна у здели и мало уља у крчагу; и ето купим дрваца да отидем и зготовим себи и сину свом, да поједемо, па онда да умремо.

¹³Ali joj Ilija reče: "Ništa se ne boj. Idi i uradi kako si rekla; samo najprije umijesi meni kolačić, pa mi donesi; a onda zgotovi za sebe i za svoga sina.

¹³А Илија рече јој: Не бој се, иди, зготови како си рекла; али умеси прво мени један колачић од тога, и донеси ми, па после готови себи и сину свом.

¹⁴Jer ovako govori Jahve, Bog Izraelov: 'U ćupu neće brašna nestati ni vrč se s uljem neće isprazniti sve dokle Jahve ne pusti da kiša padne na zemlju.'"

¹⁴Јер овако вели Господ Бог Израиљев: Брашно се из зделе неће потрошити нити ће уља у крчагу нестати докле не пусти Господ дажда на земљу.

¹⁵Ode ona i učini kako je rekao Ilija; i za mnoge dane imadoše jela, ona, on i njen sin.

¹⁵И она отиде и учини како рече Илија; и једе и она и он и дом њен годину дана;

¹⁶Brašno se iz ćupa nije potrošilo i u vrču nije nestalo ulja, po riječi koju je Jahve rekao preko svoga sluge Ilije.

¹⁶Брашно се из зделе не потроши нити уља у крчагу неста по речи Господњој, коју рече преко Илије.

¹⁷Poslije ovih događaja razbolio se sin domaćičin i bolest se njegova jako pogoršala, tako te u njemu nije ostalo daha.

¹⁷А после тога разболе се син жени домаћици, и болест његова би врло тешка, тако да издахну.

¹⁸Tada ona reče Iliji: "Što ja imam s tobom, čovječe Božji? Zar si došao k meni da me podsjetiš na moj grijeh i da mi usmrtiš sina!"

¹⁸И она рече Илији: Шта је теби до мене, човече Божји? Јеси ли дошао к мени да споменеш безакоње моје и да ми умориш сина?

¹⁹On joj reče: "Daj mi svoga sina!" Tada ga uze iz njezina naručja, odnese ga u gornju sobu gdje je stanovao i položi ga na svoju postelju.

¹⁹А он јој рече: Дај ми сина свог. И узевши га из наручја њеног однесе га у горњу клет, где он сеђаше, и положи га на постељу своју.

²⁰Tada zavapi Jahvi i reče: "Jahve, Bože moj, zar zaista želiš udovicu koja me ugostila uvaliti u tugu umorivši joj sina?"

²⁰Тада завапи ка Господу и рече: Господе Боже мој, зар си и ову удовицу код које сам гост тако уцвелио уморивши јој сина?

²¹Zatim se tri puta pružio nad dječakom zazivajući Jahvu: "Jahve, Bože, učini da se u ovo dijete vrati duša njegova!"

²¹И пруживши се над дететом три пута завапи ка Господу говорећи: Господе Боже мој, нека се поврати у дете душа његова.

²²Jahve je uslišio molbu Ilijinu, u dijete se vratila duša i ono oživje.

²²И Господ услиши глас Илијин, те се поврати у дете душа његова, и оживе.

²³Ilija ga uze, siđe iz gornje sobe u kuću i dade ga njegovoj materi; i reče Ilija: "Evo, tvoj sin živi!"

²³А Илија узевши дете снесе га из горње клети у кућу, и даде га матери његовој, и рече Илија: Види, жив је твој син.

²⁴Žena mu reče: "Sada znam da si ti čovjek Božji i da je riječ Jahvina u tvojim ustima istinita!"

²⁴А жена рече Илији: Сада знам да си човек Божји и да је реч Господња у твојим устима истина.