¹Jao bezbrižnima na Sionu i spokojnima na samarijskoj gori, nazvanima "prvina naroda", kojima se obraća dom Izraelov.

¹Тешко безбрижнима у Сиону и онима који су без страха у гори самаријској, који су на гласу између поглавица народима, ка којима долази дом Израиљев.

²Krenite u Kalnu i vidite, idite odande u Veliki Hamat, siđite u Gat filistejski. Jeste li bolji od tih kraljevstava? Je li im područje veće od vašega?

²Прођите у Халну и видите, и оданде идите у велики Емат, после сиђите у Гат филистејски; је ли које царство боље од ових? Јесу ли им међе пространије од ваших међа?

³Mislite: daleko je kobni dan, a primičete vlast nasilja.

³Тешко вама који мислите да је далеко зли дан, а примичете столицу на којој је насиље;

⁴Ležeći na bjelokosnim posteljama, na počivaljkama izvaljeni, jedu janjad iz stada i telad iz staje;

⁴Који лежете на одрима од слонове кости и пружате се на постељама својим, и једете јагањце из стада и теоце угојене;

⁵deru se uza zvuk harfe, izumljuju glazbala k'o David,

⁵Који певате уза псалтире, и измишљате справе музичке као Давид;

⁶piju vino iz vrčeva i mažu se najfinijim uljem, al' za slom Josipov ne mare.

⁶Који пијете вино великим чашама, и мажете се скупоценим мирисима, а не марите за полом Јосифов.

⁷Stog će prvi sad biti prognani; umuknut će veselje raskošnika.

⁷Зато ће сада отићи у ропство међу првима који ће отићи у ропство, и престаће радост оних који се госте.

⁸Zakle se Gospod Jahve samim sobom - riječ je Jahve, Boga nad Vojskama: "Gnušam se oholosti Jakovljeve i mrzim dvorce njegove, predat ću grad i sve u njemu."

⁸Закле се Господ Господ собом, говори Господ Бог над војскама; ја се гадим на понос Јаковљев и мрзим на дворове његове; зато ћу предати град и све што је у њему.

⁹Ako i deset ljudi ostane u jednoj kući, umrijet će.

⁹И ако десет људи остане у једној кући, умреће.

¹⁰Rođak će i spaljivač prionuti da iznesu kosti iz kuće; ako bi tko upitao onog u kutu kuće: "Je li još tko ostao s tobom?" on će odvratiti: "Ne! Pst! Jahvino se ime ne smije spomenuti."

¹⁰И кад узме кога стриц му или који ће га спалити да изнесе кости његове из куће, рећи ће ономе који буде у куту у кући: Има ли јоште ко код тебе? А он ће рећи: Нема никога. А он ће рећи: Ћути; јер не помињаше име Господње.

¹¹Jer, gle, Jahve zapovjedi, i velika se kuća ruši u komade, mala se kuća ori u komadiće.

¹¹Јер ево, Господ заповеда и удариће дом велики да се развали и мали дом да попуца.

¹²Jure li konji po litici, ore li se more volovima, da vi pretvarate pravdu u otrov a plod pravednosti u pelin?

¹²Трче ли коњи по стени и оре ли се воловима? Јер ви претвористе суд у жуч, и плод од правде у пелен.

¹³Vi se radujete Lo Dabaru kad velite: "Nismo li svojom snagom zauzeli Karnajim?"

¹³Ви се радујете ономе што није ништа, и говорите: Нисмо ли својом снагом добили рогове?

¹⁴"Ha, evo, dome Izraelov, dižem na te - riječ je Jahve, Boga nad Vojskama - narod što će vas tlačiti od Ulaza hamatskoga do Pustinjskog potoka."

¹⁴Јер, гле, ја ћу подигнути на вас доме Израиљев, говори Господ Бог над војскама, народ, који ће вас притеснити од уласка у Емат до потока у пустињи.