1"Ovo su propisi koje treba da im izložiš:
1А ово су закони које ћеш им поставити:
2Kad za roba kupiš jednoga Hebreja, neka služi šest godina. Sedme godine neka ode, bez otkupnine, slobodan.
2Ако купиш роба Јеврејина, шест година нека ти служи, а седме нек отиде слободан без откупа.
3Ako dođe sam, neka sam i ode; ako li je oženjen, neka s njim ide i njegova žena.
3Ако буде дошао инокосан, нека и отиде инокосан; ако ли буде имао жену, нека иде и жена с њим.
4Ako mu gospodar nabavi ženu, pa mu ona rodi bilo sinova bilo kćeri, i žena i njezina djeca neka pripadnu njezinu gospodaru, a on neka ide sam.
4Ако га господар његов ожени, и жена му роди синове или кћери, жена с децом својом нека буде господару његовом, а он нека отиде сам.
5Ali ako rob otvoreno izjavi: 'Volim svoga gospodara, svoju ženu i svoju djecu, neću da budem slobodan',
5Ако ли роб рече тврдо: Љубим господара свог, жену своју и децу своју, нећу да идем да будем слободан,
6neka ga onda njegov gospodar dovede k Bogu. Kad ga dovede k vratima ili dovratku, neka mu gospodar šilom probuši uho i neka mu trajno ostane u službi.
6Онда нека га доведе господар његов пред судије и постави на вратима или код довратка, и онде нека му господар пробуши ухо шилом, па нека му робује довека.
7Kad čovjek proda svoju kćer za ropkinju, neka se ona ne oslobađa kao i muški robovi.
7Ако ко прода кћер своју да буде робиња, да не одлази као робови што одлазе.
8Ako se ne svidi svome gospodaru, koji ju je sebi bio odredio, neka joj dopusti da se otkupi. Nema prava prodati je strancima kad joj nije bio vjeran.
8Ако не буде по вољи господару свом, и он је не узме за жену, нека је пусти на откупе; али да нема власти продати је у туђ народ учинивши јој неверу.
9A ako je odredi svome sinu, neka s njome postupa kao i sa kćeri.
9Ако ли је заручи сину свом, да јој учини по праву које имају кћери.
10Ako se oženi drugom, ne smije prvoj uskraćivati hrane, odjeće ili njezinih bračnih prava.
10Ако ли узме другу, да јој не умали хране ни одела ни заједнице.
11Ne bude li joj činio ovo troje, neka je slobodna da ode bez otkupnine."
11Ако јој ово троје не учини, онда нек отиде без откупа.
12"Tko god udari čovjeka pa ga usmrti, neka se smrću kazni.
12Ко удари човека, те умре, да се погуби.
13Ali ako to ne učini hotimično, nego Bog pripusti da padne u njegovu šaku, odredit ću ti mjesto kamo može pobjeći.
13Ако ли не буде хтео, него му га Бог даде у руке, одредићу ти место куда може побећи.
14Tko hotimično navali na svoga bližnjega te ga podmuklo ubije, odvuci ga i s moga žrtvenika da se pogubi.
14Ако би ко намерно устао на ближњег свог да га убије из преваре, одвуци га и од олтара мог да се погуби.
15Tko udari svoga oca ili svoju majku, neka se kazni smrću.
15Ко удари оца свог или матер своју, да се погуби.
16Tko otme čovjeka - bilo da ga proda, bilo da ga u svojoj vlasti zadrži - neka se kazni smrću.
16Ко украде човека и прода или се нађе у његовим рукама, да се погуби.
17Tko prokune svoga oca ili svoju majku, neka se kazni smrću."
17Ко опсује оца свог или матер своју, да се погуби.
18"Ako se ljudi posvade, pa jedan od njih udari drugoga kamenom ili šakom, ali ovaj ne pogine nego padne u postelju,
18Кад се сваде људи, па један удари другог каменом или песницом, али онај не умре него падне у постељу,
19ali poslije ustane i mogne izlaziti, makar i sa štapom, onda onome koji ga je udario neka je oprošteno, samo neka mu plati njegov gubitak vremena i pribavi mu posvemašnje izlječenje.
19Ако се придигне и изађе о штапу, да не буде крив онај који је ударио, само дангубу да му накнади и сву видарину да плати.
20Ako tko udari batinom svoga roba ili svoju ropkinju te umru pod njegovom šakom, mora snositi osvetu.
20Ко удари роба свог или робињу штапом тако да му умре под руком, да је крив;
21Ali ako rob preživi dan-dva, neka se osveta ne provodi, jer je rob njegovo vlasništvo.
21Али ако преживи дан или два, да није крив, јер је његов новац.
22Ako se ljudi pobiju i udare trudnu ženu te ona pobaci, ali druge štete ne bude, onda onaj koji ju je udario neka plati odštetu koju zatraži njezin muž. On neka plati kako suci odrede.
22Кад се сваде људи, па који од њих удари трудну жену тако да изађе из ње дете, али се не догоди смрт, да плати глобу колико муж женин рече, а да плати преко судија;
23Bude li drugog zla, neka je kazna: život za život,
23Ако ли се догоди смрт, тада ћеш узети живот за живот,
24oko za oko, zub za zub, ruka za ruku, noga za nogu,
24Око за око, зуб за зуб, руку за руку, ногу за ногу,
25opeklina za opeklinu, rana za ranu, modrica za modricu.
25Ужег за ужег, рану за рану, модрицу за модрицу.
26Udari li tko svoga roba ili svoju ropkinju u oko i upropasti ga, neka ga oslobodi zbog oka.
26Ако ко удари по оку роба свог или робињу своју, те му поквари око, да га отпусти слободног за око његово.
27Ako izbije zub svome robu - ili svojoj ropkinji - neka ga oslobodi zbog zuba."
27И ако избије зуб робу свом или робињи својој, да га пусти слободног за зуб његов.
28"Kad goveče ubode čovjeka ili ženu pa ih usmrti, neka se kamenjem kamenuje. Njegovo se meso tada ne smije pojesti, a vlasniku njegovu neka je oprošteno.
28Ако во убоде човека или жену, те умре, да се во заспе камењем и да се не једе месо од њега, а господар од вола да није крив.
29Ali ako je to goveče i prije bolo, a njegov vlasnik, iako opominjan, nije ga čuvao, pa ono usmrti čovjeka ili ženu, neka se to goveče kamenuje; a i njegov se vlasnik ima pogubiti.
29Али ако је во пре био бодач и господар његов знао за то па га није чувао, те убије човека или жену, во да се заспе камењем, и господар његов да се погуби.
30Ako se vlasniku označi otkupna cijena da svoj život iskupi, neka plati koliko mu se odredi.
30Ако му се одреди да се откупи, нека да откуп за живот свој, колико му се одреди.
31Ubode li goveče dječaka ili djevojčicu, neka se prema njemu postupi isto prema ovome pravilu.
31Ако убоде сина или кћер, да му буде по истом закону.
32Ako ubode roba ili ropkinju, neka vlasnik isplati njihovu gospodaru trideset srebrnih šekela, a goveče neka se kamenuje.
32Ако ли роба убоде во или робињу, да да господару њиховом тридесет сикала сребра и во да се заспе камењем.
33Kad tko ostavi bunar otvoren, ili tko iskopa bunar a ne pokrije ga, pa u nj upadne goveče ili magare, vlasnik bunara ima dati naknadu:
33Ако ко открије јаму или ископа јаму а не покрије, па упадне во или магарац,
34neka isplati vlasniku u novcu, a uginula životinja neka njemu pripadne.
34Да накнади господар од јаме и плати новцем господару њиховом, а што је угинуло да је његово.
35Kad nečije goveče ubode goveče drugome te ono ugine, onda neka prodaju živo goveče, a dobiveni novac neka podijele; i uginulo goveče neka među sebe podijele.
35Ако во једног убоде вола другом, те погине, онда да продаду вола живог и новце да поделе, тако и убијеног вола да поделе.
36Ali ako se zna da je to goveče i prije bolo, a njegov ga gospodar nije čuvao, onda mora nadoknaditi goveče za goveče, dok će uginulo živinče biti njegovo."
36Ако ли се знало да је во пре био бодач па га није чувао господар његов, да да вола за вола, а убијени нека буде њему.
37"Tko ukrade goveče ili marvinče od sitne stoke, pa bilo da ga zakolje, bilo da ga proda, onda za jedno goveče neka se vrati petero goveda, a za malo marvinče četvero marvinčadi.