Croatian

Serbian: Cyrillic

Genesis

1

1U početku stvori Bog nebo i zemlju.
1У почетку створи Бог небо и земљу.
2Zemlja bijaše pusta i prazna; tama se prostirala nad bezdanom i Duh Božji lebdio je nad vodama.
2А земља беше без обличја и пуста, и беше тама над безданом; и дух Божји дизаше се над водом.
3I reče Bog: "Neka bude svjetlost!" I bi svjetlost.
3И рече Бог: Нека буде светлост. И би светлост.
4I vidje Bog da je svjetlost dobra; i rastavi Bog svjetlost od tame.
4И виде Бог светлост да је добра; и растави Бог светлост од таме.
5Svjetlost prozva Bog dan, a tamu prozva noć. Tako bude večer, pa jutro - dan prvi.
5И светлост назва Бог дан, а таму назва ноћ. И би вече и би јутро, дан први.
6I reče Bog: "Neka bude svod posred voda da dijeli vode od voda!" I bi tako.
6Потом рече Бог: Нека буде свод посред воде, да раставља воду од воде.
7Bog načini svod i vode pod svodom odijeli od voda nad svodom.
7И створи Бог свод, и растави воду под сводом од воде над сводом; и би тако.
8A svod prozva Bog nebo. Tako bude večer, pa jutro - dan drugi.
8А свод назва Бог небо. И би вече и би јутро, дан други.
9I reče Bog: "Vode pod nebom neka se skupe na jedno mjesto i neka se pokaže kopno!" I bi tako.
9Потом рече Бог: Нека се сабере вода што је под небом на једно место, и нека се покаже суво. И би тако.
10Kopno prozva Bog zemlja, a skupljene vode mora. I vidje Bog da je dobro.
10И суво назва Бог земља, а зборишта водена назва мора; и виде Бог да је добро.
11I reče Bog: "Neka proklija zemlja zelenilom - travom sjemenitom, stablima plodonosnim, koja, svako prema svojoj vrsti, na zemlji donose plod što u sebi nosi svoje sjeme. I bi tako.
11Опет рече Бог: Нека пусти земља из себе траву, биље, што носи семе, и дрво родно, које рађа род по својим врстама, у коме ће бити семе његово на земљи. И би тако.
12I nikne iz zemlje zelena trava što se sjemeni, svaka prema svojoj vrsti, i stabla koja rode plodovima što u sebi nose svoje sjeme, svako prema svojoj vrsti. I vidje Bog da je dobro.
12И пусти земља из себе траву, биље, што носи семе по својим врстама, и дрво, које рађа род, у коме је семе његово по његовим врстама. И виде Бог да је добро.
13Tako bude večer, pa jutro - dan treći.
13И би вече и би јутро, дан трећи.
14I reče Bog: "Neka budu svjetlila na svodu nebeskom da luče dan od noći, da budu znaci blagdanima, danima i godinama,
14Потом рече Бог: Нека буду видела на своду небеском, да деле дан и ноћ, да буду знаци временима и данима и годинама;
15i neka svijetle na svodu nebeskom i rasvjetljuju zemlju!" I bi tako.
15И нека светле на своду небеском, да обасјавају земљу. И би тако.
16I načini Bog dva velika svjetlila - veće da vlada danom, manje da vlada noću - i zvijezde.
16И створи Бог два видела велика: видело веће да управља даном, и видело мање да управља ноћу, и звезде.
17I Bog ih postavi na svod nebeski da rasvjetljuju zemlju,
17И постави их Бог на своду небеском да обасјавају земљу.
18da vladaju danom i noću i da rastavljaju svjetlost od tame. I vidje Bog da je dobro.
18И да управљају даном и ноћу, и да деле светлост од таме. И виде Бог да је добро.
19Tako bude večer, pa jutro - dan četvrti.
19И би вече и би јутро, дан четврти.
20I reče Bog: "Nek' povrvi vodom vreva živih stvorova, i ptice nek' polete nad zemljom, svodom nebeskim!" I bi tako.
20Потом рече Бог: Нека врве по води живе душе, и птице нека лете изнад земље под свод небески.
21Stvori Bog morske grdosije i svakovrsne žive stvorove što mile i vrve vodom i ptice krilate svake vrste. I vidje Bog da je dobro.
21И створи Бог китове велике и све живе душе што се мичу, што проврвеше по води по врстама својим, и све птице крилате по врстама њиховим. И виде Бог да је добро;
22I blagoslovi ih govoreći: "Plodite se i množite i napunite vode morske! I ptice neka se namnože na zemlji!"
22И благослови их Бог говорећи: Рађајте се и множите се, и напуните воду по морима, и птице нека се множе на земљи.
23Tako bude večer, pa jutro - dan peti.
23И би вече и би јутро, дан пети.
24I reče Bog: "Neka zemlja izvede živa bića, svako prema svojoj vrsti: stoku, gmizavce i zvjerad svake vrste!" I bi tako.
24Потом рече Бог: Нека земља пусти из себе душе живе по врстама њиховим, стоку и ситне животиње и звери земаљске по врстама њиховим. И би тако.
25I stvori Bog svakovrsnu zvjerad, stoku i gmizavce svake vrste. I vidje Bog da je dobro.
25И створи Бог звери земаљске по врстама њиховим, и стоку по врстама њеним, и све ситне животиње на земљи по врстама њиховим. И виде Бог да је добро.
26I reče Bog: "Načinimo čovjeka na svoju sliku, sebi slična, da bude gospodar ribama morskim, pticama nebeskim i stoci - svoj zemlji - i svim gmizavcima što puze po zemlji!"
26Потом рече Бог: Да начинимо човека по свом обличју, као што смо ми, који ће бити господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и од целе земље и од свих животиња што се мичу по земљи.
27Na svoju sliku stvori Bog čovjeka, na sliku Božju on ga stvori, muško i žensko stvori ih.
27И створи Бог човека по обличју свом, по обличју Божјем створи га; мушко и женско створи их.
28I blagoslovi ih Bog i reče im: "Plodite se, i množite, i napunite zemlju, i sebi je podložite! Vladajte ribama u moru i pticama u zraku i svim živim stvorovima što puze po zemlji!"
28И благослови их Бог, и рече им Бог: Рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њом, и будите господари од риба морских и од птица небеских и од свих звери што се миче по земљи.
29I doda Bog: "Evo, dajem vam sve bilje što se sjemeni, po svoj zemlji, i sva stabla plodonosna što u sebi nose svoje sjeme: neka vam budu za hranu!
29И још рече Бог: Ево, дао сам вам све биље што носи семе по свој земљи, и сва дрвета родна која носе семе; то ће вам бити за храну.
30A zvijerima na zemlji i pticama u zraku i gmizavcima što puze po zemlji u kojima je dah života - neka je za hranu sve zeleno bilje!" I bi tako.
30А свим зверима земаљским и свим птицама небеским и свему што се миче на земљи и у чему има душа жива, дао сам сву траву да једу. И би тако.
31I vidje Bog sve što je učinio, i bijaše veoma dobro. Tako bude večer, pa jutro - dan šesti.
31Тада погледа Бог све што је створио, и гле, добро беше веома. И би вече и би јутро, дан шести.