¹Riječ koju Jahve reče protiv Babilona, protiv zemlje kaldejske:

¹Реч коју рече Господ за Вавилон и за земљу халдејску преко Јеремије пророка.

²"Objavite narodima! Razglasite, ne tajite, recite: Zauzet je Babilon! Bel je postiđen: Marduk razbijen! Posramljeni su kipovi njegovi, razmrskani njegovi likovi.

²Јавите народима и разгласите, подигните заставу, разгласите, не тајите, реците: Узе се Вавилон, посрами се Вил, разби се Меродах; посрамише се идоли његови, разбише се гадни богови његови.

³Jer sa sjevera na nj se diže narod koji će mu zemlju prometnuti u pustinju; nitko više neće u njoj živjeti, i ljudi i stoka pobjeći će i otići.

³Јер се народ подиже на њ са севера, који ће му земљу опустети, да неће бити никога да живи у њој; и људи и стока побећи ће и отићи.

⁴U one dane i u vrijeme ono - riječ je Jahvina - vratit će se sinovi Izraelovi, ići će plačuć' i tražeći Jahvu, Boga svojega.

⁴У те дане и у то време, говори Господ, доћи ће синови Израиљеви и синови Јудини заједно, ићи ће плачући и тражиће Господа Бога свог.

⁵Pitat će za put na Sion, onamo će pogled upravljati: 'Hodite, prionimo uz Jahvu Savezom vječnim, nezaboravnim!'

⁵Питаће за пут у Сион, и обративши се онамо рећи ће: Ходите, сјединимо се с Господом заветом вечним, који се не заборавља.

⁶K'o izgubljene ovce bijaše narod moj, pastiri ih zavedoše te zalutaše po brdima: moradoše s brda na brežuljke, zaboraviše gdje su im torovi.

⁶Народ је мој стадо изгубљено; пастири његови заведоше га, те лута по горама, иде с брда на хумове, заборавивши стан свој.

⁷Tko ih nađe, proždire ih, neprijatelji njini zborahu: 'Nismo mi krivi, jer zgriješiše Jahvi, pašnjaku pravde, Jahvi, nadi otaca svojih!'

⁷Ко их нађе, прождираше их, и непријатељи њихови говорише: Нећемо бити криви, јер згрешише Господу, стану правде, Господу, нади отаца њихових.

⁸Bježite iz Babilona! Izađite iz zemlje kaldejske! Budite poput ovnova pred stadom.

⁸Бежите из Вавилона и изиђите из земље халдејске и будите као овнови пред стадом.

⁹Jer evo ću dići i dovesti na Babilon mnoštvo velikih naroda; u zemlji sjevernoj svrstat će se protiv njega - odanle će biti osvojen. Strijele su im k'o u sretna junaka, prazne se ne vraćaju.

⁹Јер, ево, ја ћу подигнути и довешћу на Вавилон збор великих народа из земље северне, који ће се уврстати да се бију с њим, и узеће га; стреле су им као у доброг јунака, не враћају се празне.

¹⁰Kaldeja će biti oplijenjena, do mile volje nju će pljačkati" - riječ je Jahvina.

¹⁰И земља ће се халдејска опленити, сви који ће је пленити наситиће се, говори Господ.

¹¹"Da! Radujte se samo i klikujte, vi pljačkaši moje baštine! Poskakujte k'o june na paši! Ržite kao ždrebad!

¹¹Јер се веселисте, јер се радовасте пленећи моје наследство; јер беснесте као јуница на трави и рзасте као јаки коњи.

¹²Mati vaša teško se osramoti, postidi se roditeljka vaša. Evo, posljednja je među narodima: pustinja, zemlja prljuša.

¹²Мати се ваша осрамоти врло, родитељка ваша постиде се; ево биће последња међу народима, пустиња, земља сува и пустош.

¹³Zbog gnjeva Jahvina bit će bez življa, sva će opustjeti. Tko god prođe mimo Babilon, zgrozit će se i zviždat će nad njegovim ranama.

¹³Од гнева Господњег неће се у њој живети, него ће сва опустети; ко год прође мимо Вавилона, чудиће се и звиждаће ради свих рана његових.

¹⁴Svrstajte se protiv Babilona, opkolite ga. Strijelci, strijeljajte na nj, ne žalite strelica - Jahvi je zgriješio.

¹⁴Поставите се око Вавилона сви који натежете лук, стрељајте га, не жалите стрела; јер је сагрешио Господу.

¹⁵Sa svih strana nek' zaore poklici bojni. On se predaje! Stupovi mu padaju, bedemi se ruše: to Jahvina je osveta! Osvetite se Babilonu, vratite mu milo za drago!

¹⁵Вичите на њ унаоколо; пружа руку; темељи му падоше, зидови су му разваљени; јер је освета Господња, осветите му се; како је чинио, онако му чините.

¹⁶Istrijebite Babilonu i sijača i žeteoca što srpom zamahuje u dane žetvene! Pred mačem silničkim nek' svak' se vrati svome narodu, neka bježi zemlji svojoj."

¹⁶Истребите из Вавилона сејача и оног који маше српом о жетви; од мача насилниковог нека се врати сваки свом народу, и сваки у своју земљу нека бежи.

¹⁷Izrael bijaše stado razagnano, lavovi ga raspršiše. Prvi ga kralj asirski proždrije, a onda mu Nabukodonozor, kralj babilonski, kosti polomi.

¹⁷Израиљ је стадо разагнано, лавови га расплашише; најпре га једе цар асирски, а после му кости изломи Навуходоносор, цар вавилонски.

¹⁸Zato ovako govori Jahve nad Vojskama, Bog Izraelov: "Evo, kaznit ću kralja babilonskoga i zemlju njegovu, kao što kaznih kralja asirskoga.

¹⁸Зато овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев: Ево, ја ћу походити цара вавилонског и земљу његову, као што сам походио цара асирског.

¹⁹I vratit ću Izraela pašnjaku njegovu da pase po Karmelu, Bašanu, brdima efrajimskim i u Gileadu, da se sit najede.

¹⁹И повратићу Израиља у торове његове, и пашће по Кармилу и Васану; и по гори Јефремовој и Галаду ситиће се душа његова.

²⁰U one dane, u vrijeme ono - riječ je Jahvina - tražit će grijeh Izraelov, ali ga više neće biti; tražit će opačine judejske, ali ih neće naći. Jer oprostih svima koje sačuvah."

²⁰У оне дане и у оно време, говори Господ, тражиће се безакоње Израиљево, али га неће бити; и греси Јудини, али се неће наћи, јер ћу опростити онима које оставим.

²¹"Na zemlju meratajimsku! Kreni na nju i na stanovnike Pekoda, zatri ih do temelja, uništi iza njih sve - riječ je Jahvina - izvrši sve kako ti zapovjedih!"

²¹Изиђи на земљу мератијамску и на становнике фекодске; затри и истреби иза њих, говори Господ, и учини све како ти заповедим.

²²Ratna se vika čuje u zemlji, poraz strašan.

²²Вика је убојна у земљи и полом велик.

²³O, kako li je skršen, razbijen malj cijele zemlje! Kako li Babilon posta strašilo narodima!

²³Како се сломи и скрши маљ целе земље? Како Вавилон поста чудо међу народима?

²⁴Zamku ti metnuh, Babilone, ti se uhvati i ne vidje. Zatečen si i uhvaćen, jer se s Jahvom zarati!

²⁴Ја ти метнух замку, Вавилоне, и ти се ухвати не дознавши, нашао си се и ухватио си се, јер си се заратио с Господом.

²⁵Jahve otvori svoju oružnicu, izvuče oružje gnjeva svojega, jer ima posla za Jahvu nad Vojskama u zemlji kaldejskoj.

²⁵Господ отвори ризницу своју и извади оружје гнева свог; јер је то дело Господа Господа над војскама у земљи халдејској.

²⁶Udarite na nju sa svih strana, otvorite žitnice njene, slažite je kao snoplje, zatrite Babilon kletim uništenjem, da od njega ne ostane ništa.

²⁶Ходите на њу с краја земље, отворите житнице њене; газите је као стогове, и потрите је да не остане од ње остатка.

²⁷Pokoljite svu junad njegovu, u klaonicu neka siđu! Jao njima, došao je njihov dan, vrijeme kazne njihove!

²⁷Покољите мачем све теоце њене, нека сиђу на заклање; тешко њима! Јер дође дан њихов, време похођења њиховог.

²⁸Čujder glasa onih što pobjegoše, što utekoše iz zemlje babilonske da jave na Sionu osvetu Jahve, Boga našega, osvetu Hrama njegova!

²⁸Чује се глас оних који беже и који побегоше из земље вавилонске да јаве у Сиону освету Господа Бога нашег, освету двора Његовог.

²⁹Sazovite na Babilon strijelce, sve što zapinju lukove, opkolite ga sa svih strana: nitko da ne uteče! Platite mu po zasluzi, vratite mu milo za drago, jer bi se oholio na Jahvu, Sveca Izraelova.

²⁹Сазовите на Вавилон мноштво; сви који натежете лук, станите у логор према њему унаоколо да не побегне ни један, платите му по делима његовим; како је чинио, онако му учините, јер се је супрот Господу узносио, супрот Свецу Израиљевом.

³⁰Zato će mu svi mladići popadati po trgovima i svi će mu ratnici u onaj dan izginuti - riječ je Jahvina.

³⁰Зато ће младићи његови пасти по улицама његовим, и сви ће војници његови изгинути у онај дан, говори Господ.

³¹"Evo me na te, Oholice!" - riječ je Gospoda Jahve nad Vojskama - "došao je dan tvoj, vrijeme pohoda na te.

³¹Ево мене на тебе, поносити, говори Господ Господ над војскама, јер дође дан твој, време да те походим.

³²Oholica će posrnuti, pasti, i nitko ga neće podići. Oganj ću podmetnuti gradovima njegovim i proždrijet će sve uokolo."

³²Поносити ће се спотаћи и пасти, и неће бити никога да га подигне; и распалићу огањ у градовима његовим, и спалиће сву околину његову.

³³Ovako govori Jahve nad Vojskama: "Potlačeni su sinovi Izraelovi, zajedno sa sinovima Judinim. Oni što ih zarobiše, drže ih čvrsto i neće da ih puste.

³³Овако вели Господ над војскама: Сила се чини синовима Израиљевим и синовима Јудиним; који их заробише, држе их, неће да их пусте.

³⁴Ali, moćan je njihov Otkupitelj, ime mu Jahve nad Vojskama. On će obraniti parnicu njihovu - zemlji mir donijeti i smesti pučanstvo Babilona."

³⁴Избавитељ је њихов силан, име Му је Господ над војскама, Он ће доиста бранити ствар њихову да умири земљу и смете становнике вавилонске.

³⁵Mač na Kaldejce - riječ je Jahvina - na pučanstvo Babilona, na knezove i mudrace njegove!

³⁵Мач на Халдејце, говори Господ, и на становнике вавилонске и на кнезове његове и на мудраце његове.

³⁶Mač na brbljavce njegove, neka polude! Mač na njegove ratnike, neka se prestrave!

³⁶Мач на лаже његове, и полудеће; мач на јунаке његове, и препашће се.

³⁷Mač na njegove konje i bojna kola i na svu gomilu posred njega: nek postanu kao žene! Mač na njihove riznice; nek ih opljačkaju!

³⁷Мач на коње његове, и на кола његова и на сву мешавину што је усред њега, и постаће као жене; мач на благо његово, и разграбиће се.

³⁸Mač na vode njihove, neka presahnu! Jer to je zemlja idola, zaludiše ih kipovi, strašila njihova.

³⁸Суша на воде његове, и усахнуће, јер је земља идолска, и око лажних богова лудују.

³⁹Zato će se ondje nastaniti risovi s čagljima, i nojevi će ondje obitavat. Dovijeka će ostat' mjesto bez življa, nitko ondje neće živjeti od koljena do koljena.

³⁹Зато ће се онде настанити дивље звери и буљине, и сове ће онде становати; и неће се населити до века и неће се у њој живети никада.

⁴⁰Razorit će ga kao što Bog razori Sodomu i Gomoru i susjede njihove - riječ je Jahvina. Čovjek ondje neće stanovati, sin čovječji neće u njem' boraviti.

⁴⁰Као кад Господ затре Содом и Гомор и суседство њихово, говори Господ, неће се нико онде населити, нити ће се бавити у њој син човечји.

⁴¹Evo dolazi narod sa Sjevera, puk velik i mnogi kraljevi, i dižu se s krajeva zemlje.

⁴¹Ево, народ ће доћи са севера, велик народ, и цареви силни подигнуће се од крајева земаљских.

⁴²U ruci im luk i koplje, okrutni su, nemilosrdni. Graja im buči poput mora, jašu na konjima, kao jedan za boj spremni protiv tebe, kćeri babilonska.

⁴²Лук и копље носиће, жестоки ће бити, нити ће жалити; глас ће им као море бучати и јахаће на коњима, спремни као јунаци за бој, на тебе, кћери вавилонска.

⁴³Kralj babilonski ču vijest o njima: i ruke mu klonuše, muka ga spopade, bolovi ga obuzeše kao porodilju.

⁴³Цар вавилонски кад чује глас о њима, клонуће му руке, туга ће га спопасти и болови као породиљу.

⁴⁴"Gle, kao lav on izlazi iz guštare jordanske na pašnjake vječno zelene. Al' ja ću ga učas otjerati i smjestiti ondje svog izabranika. Jer, tko je meni ravan? I tko će mene na račun pozvati? I koji će mi pastir odoljeti?"

⁴⁴Гле, као лав изаћи ће подижући се више него Јордан на стан Силнога; али ћу га брзо отерати из те земље, и поставићу над њом оног ко је изабран; јер ко је као ја? И ко ће се прети са мном? И који ће ми пастир одолети?

⁴⁵Zato, čujte što je Jahve naumio da učini Babilonu, čujte što je nakanio protiv zemlje kaldejske: i najsitniju jagnjad on će odvući; i sam njihov pašnjak zgrozit će se nad njima.

⁴⁵Зато чујте намеру Господњу што је наумио за Вавилон, и мисли Његове што је смислио за земљу халдејску: заиста најмањи из стада развлачиће их, заиста ће опустети стан с њима.

⁴⁶Na glas da je pao Babilon zemlja će se potresti: razlijegat će se vapaj među narodima.

⁴⁶Од праске кад се узме Вавилон потрешће се земља, и вика ће се чути по народима.