¹Zašto Svesilni ne promatra vremena, a dane njegove ne vide mu vjernici?

¹Зашто Свемогућем нису сакривена времена? И који Га знају, не виде дана Његових?

²Bezbožnici pomiču granice, otimaju stado i pasu ga.

²Међе помичу безбожни, отимају стадо и пасу;

³Sirotama odvode magarca, udovi u zalog vola dižu.

³Магарца сиротама одгоне; у залогу узимају вола удовици;

⁴Siromahe tjeraju sa puta; skrivaju se ubogari zemlje.

⁴Сиромахе одбијају с пута; убоги у земљи крију се сви.

⁵K'o magarci divlji u pustinji zarana idu da plijen ugrabe: pustinja im hrani mališane.

⁵Гле, као дивљи магарци у пустињи излазе на посао свој устајући рано на плен; пустиња је храна њима и деци њиховој.;

⁶Po tuđem polju oni pabirče, paljetkuju vinograd opakog.

⁶Жању њиву и беру виноград који није њихов;

⁷Goli noće, nemaju haljine, ni pokrivača protiv studeni.

⁷Гола нагоне да ноћује без хаљине, који се немају чим покрити по зими,

⁸Oni kisnu na planinskom pljusku; bez skloništa uz hrid se zbijaju.

⁸Окисли од пљуска у гори, немајући заклона, привијају се к стени.

⁹Otkidaju od sise sirotu, ubogom u zalog dijete grabe.

⁹Грабе сироче од дојке и са сиромаха скидају залог.

¹⁰Goli hode, nemaju haljina; izgladnjeli, tuđe snoplje nose.

¹⁰Голог остављају да иде без хаљине, и оне који носе снопове да гладују.

¹¹Oni mlina za ulje nemaju; ožednjeli, gaze u kacama.

¹¹Који међу њиховим зидовима уље цеде и грожђе у кацама газе, подносе жеђ.

¹²Samrtnici hropću iz gradova, ranjenici u pomoć zazivlju. Al' na sve to Bog se oglušuje.

¹²Људи у граду уздишу, и душе побијених вичу, а Бог не укида то.

¹³Ima onih koji mrze svjetlost: ne priznaju njezinih putova niti se staza drže njezinih.

¹³Они се противе светлости, не знају за путеве њене и не стају на стазама њеним.

¹⁴Za mraka se diže ubojica, kolje ubogog i siromaha. U gluhoj se noći lopov skiće [16a] i u tmini provaljuje kuće.

¹⁴Зором устајући крвник убија сиромаха и убогог; а ноћу је као лупеж.

¹⁵Sumrak žudi oko preljubnika: 'Nitko me vidjet neće', kaže on i zastire velom svoje lice.

¹⁵И око курварово пази на сумрак говорећи: Да ме око не види. И сакрива лице.

¹⁶[16b]Za vidjela oni se skrivaju, oni neće da za svjetlost znaju.

¹⁶Прокопавају по мраку куће, које обдан себи забележе; не знају за светлост.

¹⁷Zora im je kao sjena smrtna: kad zarudi, silan strah ih hvata.

¹⁷Јер је зора њима свима сен смртни; ако их ко позна, страх их је сена смртног.

¹⁸Prije nego svane, on već hitro bježi kloneći se puta preko vinograda. Njegova su dobra prokleta u zemlji.

¹⁸Брзи су као поврх воде, проклет је део њихов на земљи; неће видети пута виноградског.

¹⁹K'o što vrućina i žega snijeg upija, tako i Podzemlje proždire grešnike.

¹⁹Као што суша и врућина граби воде снежне, тако гроб грешнике.

²⁰Zaboravilo ga krilo što ga rodi, ime se njegovo više ne spominje: poput stabla zgromljena je opačina.

²⁰Заборавља их утроба материна, слатки су црвима, не спомињу се више; као дрво скршиће се неправедник.

²¹Ženu nerotkinju on je zlostavljao, udovici nije učinio dobra.

²¹Здружује с њим нероткињу која не рађа, и удовици не чини добра.

²²Al' Onaj što snažno hvata nasilnike, ustaje, a njima sva se nada gasi.

²²Граби јаке својом силом; остане ли који, не узда се у живот свој.

²³Dade mu sigurnost, i on se pouzda; okom je njegove nadzirao staze.

²³Да му Бог да у шта ће се поуздати; али очи Његове пазе на њихове путе.

²⁴Dignu se za kratko, a onda nestanu, ruše se i kao svi drugi istrunu, posječeni kao glave klasovima."

²⁴Узвисе се за мало, па их нема; падају и гину као сви други, и као врх од класа одсецају се.

²⁵Nije li tako? Tko će me u laž utjerat'? Tko moje riječi poništiti može?"

²⁵Није ли тако? Ко ће ме утерати у лаж и обратити у ништа речи моје?