¹Kad Gospodin dozna da su farizeji dočuli kako on, Isus, okuplja i krsti više učenika nego Ivan -

¹Кад разуме, дакле, Господ да су чули фарисеји да Исус више ученика добија и крштава него Јован

²iako zapravo nije krstio sam Isus, nego njegovi učenici -

²(Исус пак сам не крштаваше него ученици Његови),

³ode iz Judeje i ponovno se vrati u Galileju.

³Остави Јудеју, и отиде опет у Галилеју.

⁴Morao je proći kroza Samariju.

⁴А ваљало Му је проћи кроз Самарију.

⁵Dođe dakle u samarijski grad koji se zove Sihar, blizu imanja što ga Jakov dade svojemu sinu Josipu.

⁵Тако дође у град самаријски који се зове Сихар, близу села које даде Јаков Јосифу, сину свом.

⁶Ondje bijaše zdenac Jakovljev. Isus je umoran od puta sjedio na zdencu. Bila je otprilike šesta ura.

⁶А онде беше извор Јаковљев; и Исус уморан од пута сеђаше на извору; а беше око шестог сахата.

⁷Dođe neka žena Samarijanka zahvatiti vode. Kaže joj Isus: "Daj mi piti!"

⁷Дође жена Самарјанка да захвати воде; рече јој Исус; дај ми да пијем.

⁸Njegovi učenici bijahu otišli u grad kupiti hrane.

⁸(Јер ученици Његови беху отишли у град да купе јела.)

⁹Kaže mu na to Samarijanka: "Kako ti, Židov, išteš piti od mene, Samarijanke?" Jer Židovi se ne druže sa Samarijancima.

⁹Рече Му жена Самарјанка; како ти, Јеврејин будући, можеш искати од мене, жене Самарјанке, да пијеш? Јер се Јевреји не мешају са Самарјанима.

¹⁰Isus joj odgovori: "Kad bi znala dar Božji i tko je onaj koji ti veli: 'Daj mi piti', ti bi u njega zaiskala i on bi ti dao vode žive."

¹⁰Одговори Исус и рече јој: Да ти знаш дар Божји, и ко је тај који ти говори: Дај ми да пијем, ти би искала у Њега и дао би ти воду живу.

¹¹Odvrati mu žena: "Gospodine, ta nemaš ni čime bi zahvatio, a zdenac je dubok. Otkuda ti dakle voda živa?

¹¹Рече Му жена: Господе! Ни захватити немаш чим, а студенац је дубок; одакле ћеш дакле узети воду живу?

¹²Zar si ti možda veći od oca našeg Jakova koji nam dade ovaj zdenac i sam je iz njega pio, a i sinovi njegovi i stada njegova?"

¹²Еда ли си ти већи од нашег оца Јакова, који нам даде овај студенац, и он из њега пијаше и синови његови и стока његова?

¹³Odgovori joj Isus: "Tko god pije ove vode, opet će ožednjeti.

¹³Одговори исус и рече јој: Сваки који пије од ове воде опет ће ожеднети;

¹⁴A tko bude pio vode koju ću mu ja dati, ne, neće ožednjeti nikada: voda koju ću mu ja dati postat će u njemu izvorom vode koja struji u život vječni."

¹⁴А који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожеднети довека; него вода што ћу му ја дати биће у њему извор воде која тече у живот вечни.

¹⁵Kaže mu žena: "Gospodine, daj mi te vode da ne žeđam i da ne moram dolaziti ovamo zahvaćati."

¹⁵Рече Му жена: Господе! Дај ми те воде да не жедним нити да долазим овамо на воду.

¹⁶Nato joj on reče: "Idi i zovi svoga muža pa se vrati ovamo."

¹⁶Рече јој Исус: Иди зовни мужа свог, и дођи овамо.

¹⁷Odgovori mu žena: "Nemam muža." Kaže joj Isus: "Dobro si rekla: 'Nemam muža!'

¹⁷Одговори жена и рече Му: Немам мужа. Рече јој Исус: Добро си казала: Немам мужа;

¹⁸Pet si doista muževa imala, a ni ovaj koga sada imaš nije ti muž. To si po istini rekla."

¹⁸Јер си пет мужева имала, и сад кога имаш није ти муж; то си право казала.

¹⁹Kaže mu žena: "Gospodine, vidim da si prorok.

¹⁹Рече Му жена: Господе! Видим да си ти пророк.

²⁰Naši su se očevi klanjali na ovome brdu, a vi kažete da je u Jeruzalemu mjesto gdje se treba klanjati."

²⁰Оци наши молише се Богу на овој гори, а ви кажете да је у Јерусалиму место где се треба молити.

²¹A Isus joj reče: "Vjeruj mi, ženo, dolazi čas kad se nećete klanjati Ocu ni na ovoj gori ni u Jeruzalemu.

²¹Рече јој Исус: Жено! Веруј ми да иде време кад се нећете молити Оцу ни на овој гори ни у Јерусалиму.

²²Vi se klanjate onome što ne poznate, a mi se klanjamo onome što poznamo jer spasenje dolazi od Židova.

²²Ви не знате чему се молите; а ми знамо чему се молимо: јер је спасење од Јевреја.

²³Ali dolazi čas - sada je! - kad će se istinski klanjatelji klanjati Ocu u duhu i istini jer takve upravo klanjatelje traži Otac.

²³Али иде време, и већ је настало, кад ће се прави богомољци молити Оцу духом и истином, јер Отац хоће такве богомољце.

²⁴Bog je duh i koji se njemu klanjaju, u duhu i istini treba da se klanjaju."

²⁴Бог је Дух; и који Му се моле, духом и истином треба да се моле.

²⁵Kaže mu žena: "Znam da ima doći Mesija zvani Krist - Pomazanik. Kad on dođe, objavit će nam sve."

²⁵Рече Му жена: Знам да ће доћи Месија који се зове Христос, кад Он дође казаће нам све.

²⁶Kaže joj Isus: "Ja sam, ja koji s tobom govorim!"

²⁶Рече јој Исус: Ја сам који с тобом говорим.

²⁷Uto dođu njegovi učenici pa se začude što razgovara sa ženom. Nitko ga ipak ne zapita: "Što tražiš?" ili: "Što razgovaraš s njom?"

²⁷И тада дођоше ученици Његови, и чуђаху се где говораше са женом; али ниједан не рече: Шта хоћеш? Или шта говориш с њом?

²⁸Žena ostavi svoj krčag pa ode u grad i reče ljudima:

²⁸А жена остави судове своје и отиде у град и рече људима:

²⁹"Dođite da vidite čovjeka koji mi je kazao sve što sam počinila. Da to nije Krist?"

²⁹Ходите да видите човека који ми каза све што сам учинила: да није то Христос?

³⁰Oni iziđu iz grada te se upute k njemu.

³⁰Изиђоше, дакле, из града и пођоше к Њему.

³¹Učenici ga dotle nudili: "Učitelju, jedi!"

³¹А ученици Његови мољаху Га, међутим, говорећи: Рави! Једи.

³²A on im reče: "Hraniti mi se valja jelom koje vi ne poznajete."

³²А Он им рече: Ја имам јело да једем за које ви не знате.

³³Učenici se nato zapitkivahu: "Da mu nije tko donio jesti?"

³³Тада ученици говораху међу собом: Већ ако Му ко донесе да једе?

³⁴Kaže im Isus: "Jelo je moje vršiti volju onoga koji me posla i dovršiti djelo njegovo.

³⁴А Он им рече: Јело је моје да извршим вољу Оног који ме је послао, и да свршим Његов посао.

³⁵Ne govorite li vi: 'Još četiri mjeseca i evo žetve?' Gle, kažem vam, podignite oči svoje i pogledajte polja: već se bjelasaju za žetvu.

³⁵Не кажете ли ви да су још четири месеца па ће жетва приспети? Ето, велим вам: подигните очи своје и видите њиве како су већ жуте за жетву.

³⁶Žetelac već prima plaću, sabire plod za vječni život da se sijač i žetelac zajedno raduju.

³⁶И који жње прима плату, и сабира род за живот вечни, да се радују заједно и који сеје и који жње;

³⁷Tu se obistinjuje izreka: 'Jedan sije, drugi žanje.'

³⁷Јер је у том истинита беседа да је други који сеје а други који жње.

³⁸Ja vas poslah žeti ono oko čega se niste trudili; drugi su se trudili, a vi ste ušli u trud njihov."

³⁸Ја вас послах да жњете где се ви не трудисте; други се трудише, а ви у посао њихов уђосте.

³⁹Mnogi Samarijanci iz onoga grada povjerovaše u njega zbog riječi žene koja je svjedočila: "Kazao mi je sve što sam počinila."

³⁹И из града оног многи од Самарјана вероваше Га за беседу жене која сведочаше: Каза ми све што сам учинила.

⁴⁰Kad su dakle Samarijanci došli k njemu, moljahu ga da ostane u njih. I ostade ondje dva dana.

⁴⁰Кад дођоше, дакле, Самарјани к Њему, мољаху Га да би остао код њих; и онде оста два дана.

⁴¹Tada ih je još mnogo više povjerovalo zbog njegove riječi

⁴¹И много их више верова за Његову беседу.

⁴²pa govorahu ženi: "Sada više ne vjerujemo zbog tvoga kazivanja; ta sami smo čuli i znamo: ovo je uistinu Spasitelj svijeta."

⁴²А жени говораху: Сад не верујемо више за твоју беседу, јер сами чусмо и познасмо да је Овај заиста спас свету, Христос.

⁴³Nakon dva dana ode odande u Galileju.

⁴³А после два дана изиђе оданде, и отиде у Галилеју:

⁴⁴Sam je Isus doduše izjavio da prorok nema časti u svom zavičaju.

⁴⁴Јер сам Исус сведочаше да пророк на својој постојбини нема части.

⁴⁵Kad je dakle stigao u Galileju, Galilejci ga lijepo primiše jer bijahu vidjeli što je sve učinio u Jeruzalemu za blagdana. Jer su i oni bili uzišli na blagdan.

⁴⁵А кад дође у Галилеју, примише Га Галилејци који беху видели све што учини у Јерусалиму на празник; јер и они идоше на празник.

⁴⁶Dođe dakle ponovno u Kanu Galilejsku, gdje bijaše pretvorio vodu u vino. Ondje bijaše neki kraljevski službenik koji je imao bolesna sina u Kafarnaumu.

⁴⁶Дође пак Исус опет у Кану галилејску, где претвори воду у вино. И беше неки царев човек чији син боловаше у Капернауму.

⁴⁷Kad je čuo da je Isus došao iz Judeje u Galileju, ode k njemu pa ga moljaše da siđe i ozdravi mu sina jer već samo što nije umro.

⁴⁷Овај чувши да Исус дође из Јудеје у Галилеју, дође к Њему и мољаше Га да сиђе и да му исцели сина; јер беше на самрти.

⁴⁸Nato mu Isus reče: "Ako ne vidite znamenja i čudesa, ne vjerujete!"

⁴⁸И рече му Исус: Ако не видите знака и чудеса, не верујете.

⁴⁹Kaže mu kraljevski službenik: "Gospodine, siđi dok mi ne umre dijete."

⁴⁹Рече Му царев човек: Господе! Сиђи док није умрло дете моје.

⁵⁰Kaže mu Isus: "Idi, sin tvoj živi!" Povjerova čovjek riječi koju mu reče Isus i ode.

⁵⁰Рече му Исус: Иди, син је твој здрав. И верова човек речи коју му рече Исус, и пође.

⁵¹Dok je on još silazio, pohite mu u susret sluge s viješću da mu sin živi.

⁵¹И одмах кад он силажаше, гле, сретоше га слуге његове и јавише му говорећи: Син је твој здрав.

⁵²Upita ih dakle za uru kad mu je krenulo nabolje. Rekoše mu: "Jučer oko sedme ure pustila ga ognjica."

⁵²Тада питаше за сахат у који му лакше би; и казаше му: Јуче у седмом сахату пусти га грозница.

⁵³Tada razabra otac da je to bilo upravo onog časa kad mu Isus reče: "Sin tvoj živi." I povjerova on i sav dom njegov.

⁵³Тада разуме отац да беше онај сахат у који му рече Исус: Син је твој здрав. И верова он и сва кућа његова.

⁵⁴Bijaše to drugo znamenje što ga učini Isus po povratku iz Judeje u Galileju.

⁵⁴Ово опет друго чудо учини Исус кад дође из Јудеје у Галилеју.