¹Nakon toga ode Isus na drugu stranu Galilejskog, Tiberijadskog mora.

¹Потом отиде Исус преко мора галилејског код Тиверијаде.

²Slijedilo ga silno mnoštvo jer su gledali znamenja što ih je činio na bolesnicima.

²И за Њим иђаше мноштво народа, јер виђаху чудеса Његова која чињаше на болесницима.

³A Isus uziđe na goru i ondje sjeđaše sa svojim učenicima.

³А Исус изиђе на гору, и онде сеђаше са ученицима својим.

⁴Bijaše blizu Pasha, židovski blagdan.

⁴А беше близу пасха, празник јеврејски.

⁵Isus podigne oči i ugleda kako silan svijet dolazi k njemu pa upita Filipa: "Gdje da kupimo kruha da ovi blaguju?"

⁵Подигнувши, дакле, Исус очи, и видевши да мноштво народа иде к Њему, рече Филипу: Где ћемо купити хлеба да ови једу?

⁶To reče kušajući ga; jer znao je što će učiniti.

⁶А ово говораше кушајући га, јер сам знаше шта ће чинити.

⁷Odgovori mu Filip: "Za dvjesta denara kruha ne bi bilo dosta da svaki nešto malo dobije."

⁷Одговори Му Филип: Двеста гроша хлеба није доста да сваком од њих по мало допадне.

⁸Kaže mu jedan od njegovih učenika, Andrija, brat Šimuna Petra:

⁸Рече Му један од ученика Његових, Андрија, брат Симона Петра:

⁹"Ovdje je dječak koji ima pet ječmenih kruhova i dvije ribice! Ali što je to za tolike?"

⁹Овде има једно момче које има пет хлебова јечмених и две рибе; али шта је то на толики свет!

¹⁰Reče Isus: "Neka ljudi posjedaju!" A bilo je mnogo trave na tome mjestu. Posjedaše dakle muškarci, njih oko pet tisuća.

¹⁰А Исус рече: Посадите људе. А беше траве много на ономе месту. Посади се дакле људи на број око пет хиљада.

¹¹Isus uze kruhove, izreče zahvalnicu pa razdijeli onima koji su posjedali. A tako i od ribica - koliko su god htjeli.

¹¹А Исус узевши оне хлебове, и давши хвалу, даде ученицима, а ученици онима који беху посађени; тако и од риба колико хтеше.

¹²A kad se nasitiše, reče svojim učenicima: "Skupite preostale ulomke da ništa ne propadne!"

¹²И кад се наситише, рече ученицима својим: Скупите комаде што претекоше да ништа не пропадне.

¹³Skupili su dakle i napunili dvanaest košara ulomaka što od pet ječmenih kruhova pretekoše onima koji su blagovali.

¹³И скупише, и напунише дванаест котарица комада од пет хлебова јечмених што претече иза оних што су јели.

¹⁴Kad su ljudi vidjeli znamenje što ga Isus učini, rekoše: "Ovo je uistinu Prorok koji ima doći na svijet!"

¹⁴А људи видевши чудо које учини Исус говораху: Ово је заиста онај пророк који треба да дође на свет.

¹⁵Kad Isus spozna da kane doći, pograbiti ga i zakraljiti, povuče se ponovno u goru, posve sam.

¹⁵А кад разуме Исус да хоће да дођу да Га ухвате и да Га учине царем, отиде опет у гору сам.

¹⁶Kad nasta večer, siđoše njegovi učenici k moru,

¹⁶А кад би увече сиђоше ученици Његови на море,

¹⁷uđoše u lađicu i krenuše na onu stranu mora, u Kafarnaum. Već se i smrklo, a Isusa još nikako k njima.

¹⁷И уђоше у лађу, и пођоше преко мора у Капернаум. И већ се беше смркло, а Исус не беше дошао к њима.

¹⁸More se uzburkalo od silnog vjetra što je zapuhao.

¹⁸А море се подизаше од великог ветра.

¹⁹Pošto su dakle isplovili oko dvadeset i pet do trideset stadija, ugledaju Isusa gdje ide po moru i približava se lađici. Prestraše se,

¹⁹Возивши, пак, око двадесет и пет или тридесет потркалишта угледаше Исуса где иде по мору и беше дошао близу до лађе, и уплашише се.

²⁰a on će njima: "Ja sam! Ne bojte se!"

²⁰А Он им рече: Ја сам; не бојте се.

²¹Htjedoše ga uzeti u lađicu, kadli se lađica odmah nađe na obali kamo su se zaputili.

²¹Онда Га с радошћу узеше у лађу; и одмах лађа би на земљи у коју иђаху.

²²Sutradan mnoštvo, koje osta s onu stranu mora, zapazi da ondje bijaše samo jedna lađica i da Isus nije bio ušao zajedno sa svojim učenicima u lađicu, nego da oni odoše sami.

²²Сутрадан, пак, народ који стајаше преко мора кад виде да лађе друге не беше онде осим оне једне што у њу уђоше ученици Његови, и да не уђе Исус с ученицима својим у лађу него сами ученици Његови отидоше,

²³Iz Tiberijade pak stigoše druge lađice blizu onog mjesta gdje jedoše kruh pošto je Gospodin izrekao zahvalnicu.

²³А друге лађе из Тиверијаде дођоше близу оног места где једоше хлеб кад Господ даде хвалу,

²⁴Kada dakle mnoštvo vidje da ondje nema Isusa ni njegovih učenika, uđu u lađice i odu u Kafarnaum tražeći Isusa.

²⁴Кад виде народ да Исуса не беше онде ни ученика Његових, уђоше и они у лађе, и дођоше у Капернаум да траже Исуса.

²⁵Kad ga nađoše s onu stranu mora, rekoše mu: "Učitelju, kad si ovamo došao?"

²⁵И нашавши Га преко мора рекоше Му: Рави! Кад си дошао овамо?

²⁶Isus im odgovori: "Zaista, zaista, kažem vam: tražite me, ali ne stoga što vidjeste znamenja, nego stoga što ste jeli od onih kruhova i nasitili se.

²⁶Исус им одговори и рече: Заиста, заиста вам кажем: не тражите ме што чудеса видесте, него што једосте хлеба и наситисте се.

²⁷Radite, ali ne za hranu propadljivu, nego za hranu koja ostaje za život vječni: nju će vam dati Sin Čovječji jer njega Otac - Bog - opečati."

²⁷Старајте се не за јело које пролази, него за јело које остаје за вечни живот, које ће вам дати Син човечији, јер овог потврди Отац Бог.

²⁸Rekoše mu dakle: "Što nam je činiti da bismo radili djela Božja?"

²⁸А они Му рекоше: Шта ћемо чинити да радимо дела Божија?

²⁹Odgovori im Isus: "Djelo je Božje da vjerujete u onoga kojega je on poslao."

²⁹Одговори Исус и рече им: Ово је дело Божије да верујете оног кога Он посла.

³⁰Rekoše mu onda: "Kakvo ti znamenje činiš da vidimo pa da ti vjerujemo? Koje je tvoje djelo?

³⁰А они Му рекоше: Какав дакле ти показујеш знак да видимо и да верујемо? Шта радиш ти?

³¹Očevi naši blagovaše manu u pustinji, kao što je pisano: Nahrani ih kruhom nebeskim."

³¹Очеви наши једоше ману у пустињи, као што је написано: Хлеб с неба даде им да једу.

³²Reče im Isus: "Zaista, zaista, kažem vam: nije vam Mojsije dao kruh s neba, nego Otac moj daje vam kruh s neba, kruh istinski;

³²Тада им рече Исус: Заиста, заиста вам кажем: Мојсије не даде вама хлеб с неба, него вам Отац мој даје хлеб истинити с неба;

³³jer kruh je Božji Onaj koji silazi s neba i daje život svijetu."

³³Јер је хлеб Божији онај који силази с неба и даје живот свету.

³⁴Rekoše mu nato: "Gospodine, daj nam uvijek toga kruha."

³⁴Тада Му рекоше: Господе! Дај нам свагда тај хлеб.

³⁵Reče im Isus: "Ja sam kruh života. Tko dolazi k meni, neće ogladnjeti; tko vjeruje u mene, neće ožednjeti nikada.

³⁵А Исус им рече: Ја сам хлеб живота: Који мени долази неће огладнети, и који мене верује неће никад ожеднети.

³⁶No rekoh vam: vidjeli ste me, a opet ne vjerujete.

³⁶Него вам казах да ме и видесте и не верујете.

³⁷Svi koje mi daje Otac doći će k meni, i onoga tko dođe k meni neću izbaciti;

³⁷Све што мени даје Отац к мени ће доћи; и који долази к мени нећу га истерати напоље.

³⁸jer siđoh s neba ne da vršim svoju volju, nego volju onoga koji me posla.

³⁸Јер сиђох с неба не да чиним вољу своју, него вољу Оца који ме посла.

³⁹A ovo je volja onoga koji me posla: da nikoga od onih koje mi je dao ne izgubim, nego da ih uskrisim u posljednji dan.

³⁹А ово је воља Оца који ме посла да од оног што ми даде ништа не изгубим, него да га васкрснем у последњи дан.

⁴⁰Da, to je volja Oca mojega da tko god vidi Sina i vjeruje u njega, ima život vječni i ja da ga uskrisim u posljednji dan."

⁴⁰А ово је воља Оног који ме посла да сваки који види Сина и верује Га има живот вечни; и ја ћу га васкрснути у последњи дан.

⁴¹Židovi nato mrmljahu protiv njega što je rekao: "Ja sam kruh koji je sišao s neba."

⁴¹Тада викаху Јевреји на Њега што рече: Ја сам хлеб који сиђе с неба.

⁴²Govorahu: "Nije li to Isus, sin Josipov? Ne poznajemo li mu oca i majku? Kako sada govori: 'Sišao sam s neba?'"

⁴²И говораху: Није ли ово Исус, син Јосифов, коме ми знамо оца и матер? Како дакле он говори: Ја сиђох с неба?

⁴³Isus im odvrati: "Ne mrmljajte među sobom!

⁴³Онда Исус одговори и рече им: Не вичите међу собом.

⁴⁴Nitko ne može doći k meni ako ga ne povuče Otac koji me posla; i ja ću ga uskrisiti u posljednji dan.

⁴⁴Нико не може доћи к мени ако га не довуче Отац који ме посла; и ја ћу га васкрснути у последњи дан.

⁴⁵Pisano je u Prorocima: Svi će biti učenici Božji. Tko god čuje od Oca i pouči se, dolazi k meni.

⁴⁵У пророцима стоји написано: и биће сви научени од Бога. Сваки који чује од Оца и научи, доћи ће к мени.

⁴⁶Ne da bi tko vidio Oca, doli onaj koji je kod Boga; on je vidio Oca.

⁴⁶Не да је ко видео Оца осим Оног који је од Бога: Он виде Оца.

⁴⁷Zaista, zaista, kažem vam: tko vjeruje, ima život vječni.

⁴⁷Заиста, заиста вам кажем: који верује мене има живот вечни.

⁴⁸Ja sam kruh života.

⁴⁸Ја сам Хлеб живота.

⁴⁹Očevi vaši jedoše u pustinji manu i pomriješe.

⁴⁹Очеви ваши једоше ману у пустињи, и помреше.

⁵⁰Ovo je kruh koji silazi s neba: da tko od njega jede, ne umre.

⁵⁰Ово је хлеб који силази с неба: да који од Њега једе не умре.

⁵¹Ja sam kruh živi koji je s neba sišao. Tko bude jeo od ovoga kruha, živjet će uvijeke. Kruh koji ću ja dati tijelo je moje - za život svijeta."

⁵¹Ја сам хлеб живи који сиђе с неба; који једе од овог хлеба живеће вавек; и хлеб који ћу ја дати тело је моје, које ћу дати за живот света.

⁵²Židovi se nato među sobom prepirahu: "Kako nam ovaj može dati tijelo svoje za jelo?"

⁵²А Јевреји се препираху међу собом говорећи: Како може овај дати нама тело своје да једемо?

⁵³Reče im stoga Isus: "Zaista, zaista, kažem vam: ako ne jedete tijela Sina Čovječjega i ne pijete krvi njegove, nemate života u sebi!

⁵³А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тело Сина човечијег и не пијете крв Његову, нећете имати живот у себи.

⁵⁴Tko blaguje tijelo moje i pije krv moju, ima život vječni; i ja ću ga uskrisiti u posljednji dan.

⁵⁴Који једе моје тело и пије моју крв има живот вечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан:

⁵⁵Tijelo je moje jelo istinsko, krv je moja piće istinsko.

⁵⁵Јер је тело моје право јело и крв моја право пиће.

⁵⁶Tko jede moje tijelo i pije moju krv, u meni ostaje i ja u njemu.

⁵⁶Који једе моје тело и пије моју крв стоји у мени и ја у њему.

⁵⁷Kao što je mene poslao živi Otac i ja živim po Ocu, tako i onaj koji mene blaguje živjet će po meni.

⁵⁷Као што ме посла живи Отац, и ја живим Оца ради; и који једе мене и он ће живети мене ради.

⁵⁸Ovo je kruh koji je s neba sišao, ne kao onaj koji jedoše očevi i pomriješe. Tko jede ovaj kruh, živjet će uvijeke."

⁵⁸Ово је хлеб који сиђе с неба: не као што ваши очеви једоше ману, и помреше; који једе хлеб овај живеће вавек.

⁵⁹To reče Isus naučavajući u sinagogi u Kafarnaumu.

⁵⁹Ово рече у зборници кад учаше у Капернауму.

⁶⁰Mnogi od njegovih učenika čuvši to rekoše: "Tvrda je to besjeda! Tko je može slušati?"

⁶⁰Тада многи од ученика Његових који слушаху рекоше: Ово је тврда беседа! Ко је може слушати?

⁶¹A Isus znajući sam od sebe da njegovi učenici zbog toga mrmljaju, reče im: "Zar vas to sablažnjava?

⁶¹А Исус знајући у себи да ученици Његови вичу на то, рече им: Зар вас ово саблажњава?

⁶²A što ako vidite Sina Čovječjega kako uzlazi onamo gdje je prije bio?"

⁶²А кад видите Сина човечијег да одлази горе где је пре био?

⁶³"Duh je onaj koji oživljuje, tijelo ne koristi ništa. Riječi koje sam vam govorio duh su i život su."

⁶³Дух је оно што оживљава; тело не помаже ништа. Речи које вам ја рекох дух су и живот су.

⁶⁴"A ipak, ima ih među vama koji ne vjeruju." Jer znao je Isus od početka koji su oni što ne vjeruju i tko je onaj koji će ga izdati.

⁶⁴Али имају неки међу вама који не верују. Јер знаше Исус од почетка који су што не верују, и ко ће Га издати.

⁶⁵I doda: "Zato sam vam i rekao da nitko ne može doći k meni ako mu nije dano od Oca."

⁶⁵И рече: Зато вам рекох да нико не може доћи к мени ако му не буде дано од Оца мог.

⁶⁶Otada mnogi učenici odstupiše, više nisu išli s njime.

⁶⁶Од тада многи од ученика Његових отидоше натраг, и више не иђаху с Њим.

⁶⁷Reče stoga Isus dvanaestorici: "Da možda i vi ne kanite otići?"

⁶⁷А Исус рече дванаесторици: Да нећете и ви отићи?

⁶⁸Odgovori mu Šimun Petar: "Gospodine, kome da idemo? Ti imaš riječi života vječnoga!

⁶⁸Тада Му одговори Симон Петар: Господе! Коме ћемо ићи? Ти имаш речи вечног живота.

⁶⁹I mi vjerujemo i znamo: ti si Svetac Božji."

⁶⁹И ми веровасмо и познасмо да си Ти Христос, Син Бога Живога.

⁷⁰Odgovori im Isus: "Nisam li ja vas dvanaestoricu izabrao? A ipak, jedan je od vas đavao."

⁷⁰Исус им одговори: Не изабрах ли ја вас дванаесторицу, и један је од вас ђаво?

⁷¹Govoraše to o Judi, sinu Šimuna Iškariotskoga, jednom od dvanaestorice, jer on ga je imao izdati.

⁷¹А говораше за Јуду Симонова Искариота, јер Га он хтеде издати, и беше један од дванаесторице.