¹Toga dana Debora i Barak, sin Abinoamov, zapjevaše ovu pjesmu:

¹И у тај дан пева Девора и Варак син Авинејемов говорећи:

²Ratoborno rasuše kose borci izraelski i dragovoljno krenu narod: blagoslivljajte Jahvu!

²Благосиљајте Господа што учини освету у Израиљу и што народ драговољно приста.

³Čujte, o kraljevi! Poslušajte, knezovi! Jahvi ja pjesmu pjevam, Jahvu, Boga Izraelova, ja slavim.

³Чујте цареви, слушајте кнезови; ја, ја ћу Господу певати, попеваћу Господу Богу Израиљевом.

⁴Sa Seira kad si silazio, Jahve, pobjednički kad si kročio iz polja edomskih, sva se zemlja tresla, lila se nebesa, oblaci curkom daždjeli.

⁴Господе! Кад си силазио са Сира, кад си ишао из поља едомског, земља се тресаше, и небеса капаху, облаци капаху водом.

⁵Brda se tresla pred tobom, o Jahve, Jahve, Bože Izraelov!

⁵Брда се растапаху пред Господом; тај Синај пред Господом Богом Израиљевим.

⁶U dane Šamgara, sina Anatova, u dane Jaele opustješe putovi; i oni koji su putovali, obilažahu naokolo.

⁶За времена Самегара сина Анатовог, за времена Јаиљиног неста путева, и који иђаху стазама, иђаху кривим путевима.

⁷Pusta bijahu sela izraelska dok ne ustadoh ja, Debora, dok ne ustadoh kao majka Izraelu.

⁷Неста села у Израиљу, неста их, докле не настах ја, Девора, докле не настах мајка Израиљу.

⁸Tuđe bogove sebi izabraše, i zato im rat stade pred vrata. Za pet gradova ne bi nijednog štita! Nijednog kralja za četrdeset tisuća u Izraelu!

⁸Он изабра нове богове, тада рат беше на вратима; виђаше ли се штит или копље међу четрдесет хиљада у Израиљу?

⁹Srce moje kuca za vođe izraelske, za narod što dragovoljno u boj kreće! Blagoslivljajte Jahvu!

⁹Срце се моје привило к управитељима Израиљевим, који драговољно присташе између народа. Благосиљајте Господа.

¹⁰Vi koji na bijelim jašete magaricama, na sagovima sjedeći, i vi koji hodite putovima, pjevajte,

¹⁰Који јашете на белим магарицама, који седите у суду и који ходите по путевима, приповедајте.

¹¹uz povike razdraganih pastira kod pojila. Neka se slave dobročinstva Jahvina i vladavina njegova Izraelom! I narod Jahvin siđe na vrata.

¹¹Престала је праска стрељачка на местима где се вода црпе; онде нека приповедају правду Господњу, правду к селима његовим у Израиљу; тада ће народ Господњи силазити на врата.

¹²Probudi se, Deboro, ustani! Ustani, pjesmu zapjevaj! Hrabro! Ustani, Barače, vodi u roblje porobljivače svoje, sine Abinoamov!

¹²Устани, устани, Деворо; устани, устани, запевај песму; устани, Вараче, води у ропство робље своје, сине Авинејемов.

¹³Tad siđe na vrata Izrael, narod Jahvin pohrli junački.

¹³Сада ће потлачени овладати силнима из народа; Господ ми даде да владам силнима.

¹⁴Iz Efrajima potekoše u dolinu, za njima stiže među čete tvoje Benjamin. Iz Makira stupaju glavari, iz Zebuluna oni što nose štap zapovjednički.

¹⁴Из Јефрема изиђе корен њихов на Амалике; за тобом беше Венијамин с народом твојим; од Махира изиђоше који постављају законе, а од Завулона писари.

¹⁵Knezovi Jisakarovi s Deborom bjehu, a Naftali pođe s Barakom, pohrli da ga stigne u dolini. Kod Rubenovih potoka dugo se savjetuju.

¹⁵И кнезови Исахарови бише с Девором, Исахар као и Варак би послан у долину с људима које вођаше. У делу Рувимовом беху људи високих мисли.

¹⁶Zašto si ostao u torovima da slušaš sred stada svirku frule? Kod Rubenovih potoka dugo se savjetuju.

¹⁶Што си седео међу торовима слушајући како блеје стада? У делу Рувимовом беху људи високих мисли.

¹⁷Gilead osta s onu stranu Jordana. A zašto je Dan na stranim lađama? Zašto na obali mora Ašer sjedi, mirno prebiva u svojim zaljevima?

¹⁷Галад оста с оне стране Јордана; а Дан што се забави код лађа; Асир зашто седе на брегу морском и у кршевима својим оста?

¹⁸Zebulun je narod što prkosi smrti s Naftalijem, na visoravnima.

¹⁸Завулон је народ који даде душу своју на смрт, тако и Нефталим, на високом пољу.

¹⁹Došli su kraljevi, boj zametnuli, boj bili kraljevi kanaanski, u Tanaku, na vodi megidskoj, al' ni mrve srebra ne dobiše.

¹⁹Дођоше цареви, бише се; бише се цареви ханански у Танаху на води мегидској; али ни мрве сребра не добише.

²⁰Sa nebeskih staza vojevahu, vojevahu zvijezde prot' Siseri.

²⁰С неба се војева, звезде с места својих војеваше на Сисару.

²¹Sve otplavi potok Kišon, potok Kišon pradavni. Gazi čvrsto, moja dušo!

²¹Поток Кисон однесе их, поток Кадимин, поток Кисон; погазила си, душо моја, снажно.

²²Topot silan odjekuje: jure borci na konjima!

²²Тада изотпадаше коњима копита од терања јунака њихових.

²³"Proklinjite Meroz," Anđeo će Jahvin, "proklinjite žitelje njegove što Jahvi nisu u pomoć pritekli, u pomoć Jahvi s junacima."

²³Проклињите Мироз, рече анђео Господњи, проклињите становнике његове; јер не дођоше у помоћ Господу, у помоћ Господу с јунацима.

²⁴Blagoslovljena među ženama bila Jaela, žena Hebera Kenijca, među ženama šatora nek' je slavljena!

²⁴Да је благословена мимо жене Јаиља жена Евера Кенејина; мимо жене у шаторима да је благословена.

²⁵On vode zaiska, mlijeka mu ona dade, u zdjelu dragocjenu nali mu povlake.

²⁵Заиска воде, млека му даде, у господској здели донесе му павлаку.

²⁶Rukom lijevom za klinom segnu, a desnom za čekićem kovačkim. Udari Siseru, glavu mu razmrska, probode mu, razbi sljepoočicu.

²⁶Левом руком маши се за колац а десном за маљ ковачки, и удари Сисару, размрска му главу; прободе и проби му слепе очи.

²⁷Do nogu pade joj, sruši se, leže, do nogu pade joj, sruši se; i gdje pade, mrtav osta.

²⁷Међу ноге њене сави се, паде, леже, међу ноге њене сави се, паде где се сави, онде паде мртав.

²⁸Kroz prozor motri Siserina mati, kroz prozor motri, na rešetku jÓada: "Dugo mu se kola ne vraćaju: što im je zapreg tako spor?"

²⁸С прозора гледаше мајка Сисарина, и кроз решетку викаше: Што се тако дуго не враћају кола његова? Што се тако полако мичу точкови кола његових?

²⁹Najmudrija zbori joj dvorkinja, sebi samoj ona odgovara:

²⁹Најмудрије између дворкиња њених одговараху јој, а и сама одговараше себи:

³⁰"Plijen su našli pa ga dijele: po djevojku na ratnika, po djevojku i po dvije, halju-dvije za Siseru, vezen rubac za moj vrat!"

³⁰Нису ли нашли? Не деле ли плен? По једну девојку, по две девојке на сваког. Плен шарен Сисари, плен шарен, везен; шарен, везен с обе стране, око врата онима који запенише.

³¹Tako neka ginu, Jahve, svi neprijatelji tvoji! A oni koji te ljube nek budu kao sunce kada se diže u svojemu sjaju! I zemlja bijaše mirna četrdeset godina.

³¹Тако да изгину сви непријатељи Твоји, Господе; а који те љубе да буду као сунце кад излази у сили својој. И земља би мирна четрдесет година.