1Ja sam čovjek što upozna bijedu pod šibom gnjeva njegova.
1Ја сам човек који видех муку од прута гнева Његовог.
2Mene je odveo i natjerao da hodam u tmini i bez svjetlosti.
2Одведе ме и оправи ме у таму, а не на видело.
3I upravo mene bije i udara bez prestanka njegova ruka.
3Само се на ме обраћа, обраћа руку своју по вас дан.
4Iscijedio je moje meso, kožu moju, polomio kosti moje.
4Учини, те ми остаре тело и кожа, потре кости моје.
5Načinio mi jaram, glavu obrubio tegobama.
5Зазида ме, и опточи ме жучју и муком.
6Pustio me da živim u tminama kao mrtvaci vječiti.
6Посади ме у таму као умрле одавна.
7Zazidao me, i ja ne mogu izaći, otežao je moje okove.
7Огради ме да не изађем, и метну на ме тешке окове.
8Kada sam vikao i zapomagao, molitvu je moju odbijao.
8Кад вичем и вапим, одбија молитву моју.
9Zazidao mi ceste tesanim kamenom, zakrčio je putove moje.
9Загради путеве моје тесаним каменом, и преврати стазе моје.
10Meni on bijaše medvjed koji vreba, lav u zasjedi.
10Поста ми као медвед у заседи, као лав у потаји.
11U bespuća me vodio, razdirao, ostavljao me da umirem.
11Помете путеве моје, и раздре ме, и уништи ме.
12Napinjao je luk svoj i gađao me kao metu za svoje strelice.
12Натеже лук свој, и метну ме стрели за белегу.
13U slabine mi sasuo strelice, sinove svoga tobolca.
13Устрели ме у бубреге стрелама из тула свог.
14Postao sam smiješan svome narodu, rugalica svakidašnja.
14Постах подсмех свему народу свом и песма њихова по вас дан.
15Gorčinom me hranio, pelinom me napajao.
15Насити ме горчином, опоји ме пеленом.
16Puštao me da zube kršim kamen grizući, zakapao me u pepeo.
16Поломи ми зубе камењем, ували ме у пепео.
17Duši je mojoj oduzet mir i više ne znam što je sreća!
17Удаљио си душу моју од мира, заборавих добро.
18Rekoh: Dotrajao je život moj i nada koja mi od Jahve dolazi.
18И рекох: Пропаде сила моја и надање моје од Господа.
19Spomeni se bijede moje i stradanja, pelina i otrova!
19Опомени се муке моје и јада мог, пелена и жучи.
20Bez prestanka na to misli i sahne duša u meni.
20Душа се моја опомиње без престанка, и поништила се у мени.
21To nosim u srcu i gojim nadu u sebi.
21Али ово напомињем срцу свом, те се надам:
22Dobrota Jahvina nije nestala, milosrđe njegovo nije presušilo.
22Милост је Господња што не изгибосмо сасвим, јер милосрђа Његовог није нестало.
23Oni se obnavljaju svako jutro: tvoja je vjernost velika!
23Понавља се свако јутро; велика је вера твоја.
24"Jahve je dio moj", veli mi duša, "i zato se u nj pouzdajem."
24Господ је део мој, говори душа моја; зато ћу се у Њега уздати.
25Dobar je Jahve onom koji se u nj pouzdaje, duši koja ga traži.
25Добар је Господ онима који га чекају, души, која га тражи.
26Dobro je u miru čekati spasenje Jahvino!
26Добро је мирно чекати спасење Господње.
27Dobro je čovjeku da nosi jaram za svoje mladosti.
27Добро је човеку носити јарам за младости своје.
28Neka sjedi u samoći i šuti, jer mu On to nametnu;
28Сам ће седети и ћутати, јер Бог метну бреме на њ.
29neka usne priljubi uz prašinu, možda još ima nade!
29Метнуће уста своја у прах, еда би било надања.
30Neka pruži obraz onome koji ga bije, neka se zasiti porugom.
30Подметнуће образ свој ономе који га бије, биће сит срамоте.
31Jer Gospod ne odbacuje nikoga zauvijek:
31Јер Господ не одбацује за свагда.
32jer ako i rastuži, on se smiluje po svojoj velikoj ljubavi.
32Јер ако и уцвели, опет ће се и смиловати ради мноштва милости своје.
33Jer samo nerado on ponižava i rascvili sinove čovjeka.
33Јер не мучи из срца свог ни цвели синове човечје.
34Kad se gaze nogama svi zemaljski sužnjevi,
34Кад газе ногама све сужње на земљи,
35kad se izvrće pravica čovjeku pred licem Svevišnjeg,
35Кад изврћу правицу човеку пред Вишњим,
36kad se krivica nanosi čovjeku u parnici, zar Gospod ne vidi?
36Кад чине криво човеку у парници његовој, не види ли Господ?
37Tko je rekao nešto i zbilo se? Nije li Gospod to zapovjedio?
37Ко је рекао што и збило се, а Господ да није заповедио?
38Ne dolazi li iz usta Svevišnjega i dobro i zlo?
38Не долазе ли и зла и добра из уста Вишњег?
39Na što se tuže živi ljudi? Svatko na svoj grijeh.
39Зашто се тужи човек жив, човек на кар за грехе своје?
40Ispitajmo, pretražimo pute svoje i vratimo se Jahvi.
40Претражимо и разгледајмо путе своје, и повратимо се ка Господу.
41Dignimo svoje srce i ruke svoje k Bogu koji je na nebesima.
41Подигнимо срце своје и руке к Богу на небесима.
42Da, mi smo se odmetali, bili nepokorni, a ti, ti nisi praštao!
42Згрешисмо и непокорни бисмо; Ти не прашташ.
43Obastrt gnjevom svojim, gonio si nas, ubijao i nisi štedio.
43Обастро си се гневом, и гониш нас, убијаш и не жалиш.
44Oblakom si se obastro da molitva ne prodre do tebe.
44Обастро си си се облаком да не продре молитва.
45Načinio si od nas smeće i odmet među narodima.
45Начинио си од нас сметлиште и одмет усред тих народа.
46Razjapili usta na nas svi neprijatelji naši.
46Разваљују уста своја на нас сви непријатељи наши.
47Užas i jama bila nam sudbina, propast i zator!
47Страх и јама задеси нас, пустошење и затирање.
48Potoci suza teku iz očiju mojih zbog propasti Kćeri naroda mojega.
48Потоци теку из очију мојих ради погибли кћери народа мог.
49Moje oči liju suze bez prestanka, jer prestanka nema
49Очи моје лију сузе без престанка, јер нема одмора,
50dok ne pogleda i ne vidi Jahve s nebesa.
50Докле Господ не погледа и не види с неба.
51Moje mi oko bol zadaje zbog kćeri svih mojega grada.
51Око моје мучи ми душу ради свих кћери града мог.
52Uporno me k'o pticu progone svi što me mrze, a bez razloga.
52Терају ме једнако као птицу непријатељи моји низашта.
53U jamu baciše moj život i zatrpaše je kamenjem.
53Свалише у јаму живот мој и набацаше камење на ме.
54Voda mi dođe preko glave, rekoh sam sebi: "Pogiboh!"
54Дође ми вода сврх главе; рекох: Погибох!
55I tada zazvah ime tvoje, Jahve, iz najdublje jame.
55Призивах име Твоје, Господе, из јаме најдубље.
56Ti oču moj glas: "Ne začepljuj uši svoje na vapaje moje."
56Ти чу глас мој; не затискуј уха свог од уздисања мог, од вике моје.
57Bliz meni bijaše u dan vapaja mog, govoraše: "Ne boj se!"
57Приступао си кад Те призивах, и говорио си: Не бој се.
58Ti si, Gospode, izborio pravdu za dušu moju, ti si život moj izbavio.
58Расправљао си, Господе, парбу душе моје, и избављао си живот мој.
59Ti, Jahve, vidje kako me tlače, dosudi mi pravdu.
59Видиш, Господе, неправду која ми се чини; расправи парбу моју.
60Ti vidje svu osvetu njinu, sve podvale protiv mene.
60Видиш сву освету њихову, све што ми мисле.
61Čuo si, Jahve, podrugivanje njihovo, sve podvale protiv mene.
61Чујеш руг њихов, Господе, све што ми мисле,
62Usne protivnika mojih i misli njine protiv mene su cio dan.
62Шта говоре они који устају на ме и шта намишљају против мене по вас дан.
63Kad sjede, kad ustaju, pogledaj samo: ja sam im pjesma-rugalica.
63Види, кад седају и кад устају, ја сам им песма.
64Vrati im, Jahve, milo za drago, po djelu ruku njihovih.
64Плати им, Господе, по делима руку њихових.
65Učini da srca im otvrdnu, udari ih prokletstvom svojim.
65Подај им упорно срце, проклетство своје.
66Goni ih gnjevno i sve ih istrijebi pod nebesima svojim, Jahve!
66Гони их гневом, и истреби их испод небеса Господњих.