1Spomeni se, Jahve, što nas je snašlo, pogledaj, vidi sramotu našu!
1Опомени се, Господе, шта нас задеси; погледај и види срамоту нашу.
2Baština naša pade u ruke strancima, domovi naši pripadoše tuđincima.
2Наследство наше привали се туђинцима, домови наши иностранцима.
3Siročad smo: oca nemamo, majke su nam kao udovice.
3Постасмо сироте, без оца, матере наше као удовице.
4Vodu što pijemo plaćamo novcem, i za drvo valja nam platiti.
4Своју воду пијемо за новце, своја дрва купујемо.
5Jaram nam je o vratu, gone nas, iscrpljeni smo, ne daju nam predahnuti.
5На врату нам је јарам, и гоне нас; уморени немамо одмора.
6Pružamo ruke k Egiptu i Asiriji da se kruha nasitimo.
6Пружамо руку к Мисирцима и Асирцима, да се наситимо хлеба.
7Oci naši zgriješiše i više ih nema, a mi nosimo krivice njihove.
7Оци наши згрешише, и нема их, а ми носимо безакоња њихова.
8Robovi nama zapovijedaju, a nitko da nas izbavi iz ruku njihovih.
8Робови нам господаре, нема никога да избави из руку њихових.
9Kruh svoj donosimo izlažući život maču u pustinji.
9Са страхом за живот свој од мача у пустињи доносимо себи хлеб.
10Koža nam gori kao peć užarena, ognjicom od plamena gladi.
10Кожа нам поцрне као пећ од љуте глади.
11Oskvrnuli su žene na Sionu i djevice u gradovima judejskim.
11Срамоте жене на Сиону и девојке по градовима Јудиним.
12Svojim su rukama vješali knezove, ni lica staračka nisu poštivali.
12Кнезове вешају својим рукама, не поштују лице старачко.
13Mladići su nosili žrvnjeve, djeca padala pod bremenom drva.
13Младиће узимају под жрвње, и деца падају под дрвима.
14Starci su ostavili vrata, mladići više ne sviraju na lirama.
14Стараца нема више на вратима, ни младића на певању.
15Radosti nesta iz naših srdaca, naš ples se pretvori u tugovanje.
15Неста радости срцу нашем, игра наша претвори се у жалост.
16Pao je vijenac s naše glave, jao nama što zgriješismo!
16Паде венац с главе наше; тешко нама, што згрешисмо!
17Evo zašto nam srce boluje, evo zašto nam oči se zastiru:
17Стога је срце наше жалосно, стога очи наше потамнеше,
18zato što Gora sionska opustje i po njoj se šuljaju šakali.
18Са горе Сиона, што опусте, и лисице иду по њој.
19Ali ti, Jahve, ostaješ zauvijek, tvoj je prijesto od koljena do koljena.
19Ти, Господе, остајеш довека, престо Твој од колена до колена.
20Zašto da nas zaboraviš zauvijek, da nas ostaviš za mnoge dane?
20Зашто хоћеш да нас заборавиш довека, да нас оставиш задуго?
21Vrati nas k sebi, Jahve, obratit ćemo se, obnovi dane naše kao što nekoć bijahu.
21Обрати нас, Господе, к себи, и обратићемо се; понови дане наше како беху пре.
22Il' nas hoćeš sasvim zabaciti i na nas se beskrajno srditi?
22Јер еда ли ћеш нас сасвим одбацити и гневити се на нас веома?