¹Jahve reče Mojsiju:

¹Још рече Господ Мојсију говорећи:

²"Govori Izraelcima i reci im: 'Ako tko zaželi podmiriti Jahvi zavjet što vrijedi koliko čovjek,

²Кажи синовима Израиљевим, и реци им: Кад ко заветује душу своју Господу, ти га уцени:

³neka ti je mjerilo: muškarca od dvadeset do šezdeset godina starosti procijeni pedeset šekela u srebru, prema hramskom šekelu,

³А овако ћеш ценити: мушко од двадесет година до шездесет ценићеш педесет сикала сребра, по сиклу светом.

⁴a žensku procijeni trideset šekela.

⁴Ако буде женско, ценићеш тридесет сикала.

⁵A za dob od pet do dvadeset godina neka tvoja procjena bude: za muškarca dvadeset šekela, a za žensku deset šekela.

⁵Ако је од пет до двадесет година, ценићеш мушко двадесет сикала а женско десет сикала.

⁶Je li dob od jednoga mjeseca do pet godina, neka ti je procjena: za muško pet šekela u srebru, a procjena za žensko tri šekela u srebru.

⁶Ако је од једног месеца до пет година, ценићеш мушко пет сикала сребра, а женско ћеш ценити три сикла сребра.

⁷Bude li u starosti od šezdeset godina ili više, neka ti je procjena: za muškarca petnaest šekela, a za žensku deset šekela.

⁷Ако ли буде од шездесет година и више, ако је мушко, ценићеш петнаест сикала, а женско десет сикала.

⁸Ali ako je tko siromašan te ne može platiti svoju cijenu, neka ga dovedu pred svećenika i neka ga svećenik procijeni. Ali neka svećenik procijeni prema onome što zavjetovalac može dati.

⁸Ако је сиромах да не може платити цену, онда нека дође к свештенику да га уцени свештеник, и према ономе што може дати који се заветовао, нека га свештеник уцени.

⁹Ako zavjetovani prinos bude od životinja koje se mogu Jahvi prinositi, svaki takav prinos Jahvi bit će posvećena stvar.

⁹Ако би заветовао живинче од оних што се приносе Господу, шта год да Господу, свето је.

¹⁰Neka se ne nadomješta niti zamjenjuje za što drugo - bilo dobro za loše, bilo loše za dobro. Ako li se napravi zamjena jednoga živinčeta za drugo, onda će i zavjetovano i ono koje ga je zamijenilo biti posvećena stvar.

¹⁰Да га не промени ни даде друго за оно, ни добро за рђаво, ни рђаво за добро; ако ли би како променио живинче, онда ће бити свето и оно и друго које је дао за оно.

¹¹Bude li zavjetovani prinos od nečiste životinje koja se ne može Jahvi prinositi, neka se takvo živinče dovede k svećeniku

¹¹Ако ли би заветовао живинче нечисто од оних што се не приносе Господу, нека се доведе живинче пред свештеника;

¹²pa neka ga on procijeni. Bilo skupo, bilo jeftino, kako svećenik procijeni, neka tako bude.

¹²И нека га процени свештеник, било добро или рђаво; и како га процени свештеник, тако да буде.

¹³Zaželi li ga tko otkupiti, neka doda njegovoj procjeni jednu petinu.

¹³Ако би га хтео откупити, нека на цену твоју дометне још пети део.

¹⁴Ako tko posveti svoju kuću zavjetovavši je Jahvi, neka svećenik procijeni da li je dobra ili loša. Kako svećenik prosudi, neka tako ostane.

¹⁴Кад би ко заветовао кућу своју, да је света Господу, нека је процени свештеник, била добра или рђава; како је процени свештеник, тако да буде.

¹⁵Ako onaj koji je svoju kuću zavjetovao zaželi da je otkupi, neka dometne jednu petinu svoti na koju je procijenjena pa neka bude njegova.

¹⁵Ако би онај који заветује хтео откупити кућу своју, нека на цену твоју дометне још пети део, па нека је његова.

¹⁶Ako tko zavjetuje Jahvi dio zemljišta od svoga vlasništva, procijeni ga prema njegovu usjevu: za jedan homer ječmena sjemena pedeset šekela u srebru.

¹⁶Ако би ко заветовао Господу део њиве своје, ценићеш је према усеву: гомер јечма где се посеје, ценићеш педесет сикала сребра.

¹⁷Zavjetuje li zemljište za jubilejske godine, neka ostane prema ovoj procjeni.

¹⁷Ако би од опросне године заветовао њиву своју, нека остане по твојој цени.

¹⁸Ali ako zemljište zavjetuje poslije jubilejske godine, neka svećenik proračuna cijenu prema godinama što preostaju do jubilejske godine i prema tome smanji procjenu.

¹⁸Ако ли после опросне године заветује њиву своју, тада нека му свештеник прорачуна новце према броју година које остају до опросне године, и нека се одбије до твоје цене.

¹⁹Ako onaj tko je zemljište zavjetovao zaželi da ga otkupi, neka doda jednu petinu svoti na koju je procijenjeno pa neka mu ostane.

¹⁹И ако би хтео откупити њиву своју онај који је заветује, нека дометне на цену твоју још пети део, и нека буде његова.

²⁰Ako zemljište ne otkupi nego ga proda drugome, ne može se više otkupiti.

²⁰Али ако не откупи њиве, и њива се прода другом, не може се више откупити;

²¹Kad zemljište bude oslobođeno u jubilejskoj godini, neka se posveti Jahvi kao zavjetovano zemljište i postane svećenikov posjed.

²¹Него ће она њива, кад се опрости опросне године, бити света Господу, као њива заветована, свештеникова нека буде.

²²Zavjetuje li tko Jahvi kupljeno zemljište koje nije dio njegove očevine,

²²Ако ли би ко заветовао Господу њиву купљену, која није достојање његово,

²³neka mu svećenik proračuna razmjernu procjenu do jubilejske godine. I toga istog dana neka isplati iznos kao stvar posvećenu Jahvi.

²³Свештеник нека му прорачуна цену до године опросне, и нека у онај дан да ту цену да буде ствар света Господу.

²⁴U jubilejskoj godini zemljište se ima vratiti onome od koga je kupljeno - kome pripada zemljišno vlasništvo.

²⁴А године опросне да се врати њива ономе од кога је купљена, чије је достојање она њива.

²⁵Svaka procjena neka se vrši prema hramskom šekelu: dvadeset gera jedan šekel.

²⁵А свака цена твоја нека буде на сикле свете, а у сиклу има двадесет новаца.

²⁶Ali neka nitko ne zavjetuje prvinu od stoke. TÓa prvina ionako pripada Jahvi - Jahvina je, pa bila od sitnoga bila od krupnoga blaga.

²⁶Али првина од стоке, које су Господње, нико да не заветује, било говече или ситна стока, јер је Господње.

²⁷Bude li od nečiste stoke, može se otkupiti prema procjeni, dometnuvši petinu cijene. Ako se ne otkupi, neka se prema procjeni proda.

²⁷Ако ли би било од животиња нечистих, онда нека откупи по твојој цени дометнув пети део одозго; ако ли се не откупи, нека се прода по твојој цени.

²⁸Ali ništa od 'herema', od onog što je Jahvi izručeno, bio to čovjek ili živinče ili njegovo baštinjeno zemljište, ništa što je tko Jahvi zavjetom posvetio, ne može se niti prodati niti otkupiti. Svaka zavjetom posvećena stvar najveća je Jahvina svetinja.

²⁸Али ни једна ствар заветована, шта ко заветује Господу од чега му драго што има, од људи или од стоке или од њиве своје, да се не продаје ни откупљује; свака ствар заветована светиња је над светињама Господу.

²⁹Nijedno ljudsko biće koje bude 'heremom' - prokletstvom - udareno ne smije se otkupljivati: mora se smaknuti.

²⁹Живинче заветовано, које човек заветује, да се не откупљује, него да се убије.

³⁰Svaka desetina sa zemljišta, bilo od poljskih usjeva bilo od plodova sa stabala, pripada Jahvi; to je Jahvi posvećeno.

³⁰И сваки десетак земаљски од усева земаљског и од воћа, Господњи је, светиња је Господу.

³¹Ako bi tko htio otkupiti koji dio svoje desetine, mora tome dodati jednu petinu cijene.

³¹Али, ко би хтео откупити шта десетка свог, нека на цену дометне још пети део.

³²Svaka desetina od krupnoga i sitnoga blaga, to jest svako deseto od svega što prolazi ispod pastirskog štapa, neka bude posvećeno Jahvi.

³²И десетак од говеда и од ситне стоке, које дође под штап пастирски десето, да је свето Господу.

³³Neka se ne gleda je li dobro ili rđavo; i neka se ne zamjenjuje. Ako se ipak zamijeni, neka je onda i jedno i drugo posvećeno i ne smije se otkupljivati.'"

³³Да се не бира добро ни рђаво, да се не мења; ако ли би се како год променило, онда нека буде и оно и друго промењено света ствар, и да се не откупи.

³⁴To su zapovijedi koje je Jahve izdao Mojsiju za Izraelce na Sinajskome brdu.

³⁴Ово су заповести које заповеди Господ Мојсију за синове Израиљеве на гори Синајској.