¹Krenuvši odande, dođe u judejski kraj i na onu stranu Jordana. I opet mnoštvo nagrnu k njemu, a on ih po svojem običaju ponovno poučavaše.

¹И уставши оданде дође у околине јудејске преко Јордана, и стече се опет народ к Њему; и као што обичај имаше, опет их учаше.

²A pristupe farizeji pa, da ga iskušaju, upitaše: "Je li mužu dopušteno otpustiti ženu?"

²И приступивши фарисеји упиташе Га кушајући: Може ли човек пустити жену?

³On im odgovori: "Što vam zapovjedi Mojsije?"

³А Он одговарајући рече им: Шта вам заповеда Мојсије?

⁴Oni rekoše: "Mojsije je dopustio napisati otpusno pismo i - otpustiti."

⁴А они рекоше: Мојсије допусти да јој се да распусна књига и да се пусти.

⁵A Isus će im: "Zbog okorjelosti srca vašega napisa vam on tu zapovijed.

⁵И одговарајући Исус рече им: По тврђи вашег срца написа вам он заповест ову.

⁶Od početka stvorenja muško i žensko stvori ih.

⁶А у почетку створења, мужа и жену, створио их је Бог.

⁷Stoga će čovjek ostaviti oca i majku da prione uza svoju ženu;

⁷Зато оставиће човек оца свог и мајку и прилепиће се к жени својој,

⁸i dvoje njih bit će jedno tijelo. Tako više nisu dvoje, nego jedno tijelo.

⁸И буду двоје једно тело. Тако нису више двоје него једно тело.

⁹Što dakle Bog združi, čovjek neka ne rastavlja!"

⁹А шта је Бог саставио човек да не раставља.

¹⁰U kući su ga učenici ponovno o tome ispitivali.

¹⁰И у кући опет запиташе Га за то ученици Његови.

¹¹I reče im: "Tko otpusti svoju ženu pa se oženi drugom, čini prema prvoj preljub.

¹¹И рече им: Који пусти жену и ожени се другом, чини прељубу на њој.

¹²I ako žena napusti svoga muža pa se uda za drugoga, čini preljub."

¹²И ако жена остави мужа свог и пође за другог, чини прељубу.

¹³Donosili mu dječicu da ih se dotakne, a učenici im branili.

¹³И доношаху к Њему децу да их се дотакне; а ученици брањаху онима што их доношаху.

¹⁴Opazivši to, Isus se ozlovolji i reče im: "Pustite dječicu neka dolaze k meni; ne priječite im jer takvih je kraljevstvo Božje!

¹⁴А Исус видевши расрди се и рече им: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божје.

¹⁵Zaista, kažem vam, tko ne primi kraljevstva Božjega kao dijete, ne, u nj neće ući."

¹⁵Заиста вам кажем: који не прими царство Божје као дете, неће ући у њега.

¹⁶Nato ih zagrli pa ih blagoslivljaše polažući na njih ruke.

¹⁶И загрливши их метну на њих руке те их благослови.

¹⁷I dok je izlazio na put, dotrči netko, klekne preda nj pa ga upita: "Učitelju dobri, što mi je činiti da baštinim život vječni?"

¹⁷И кад изађе на пут, притрча неко, и клекнувши на колена пред Њим питаше Га: Учитељу благи! Шта ми треба чинити да добијем живот вечни?

¹⁸Isus mu reče: "Što me zoveš dobrim? Nitko nije dobar doli Bog jedini!

¹⁸А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.

¹⁹Zapovijedi znadeš: Ne ubij! Ne čini preljuba! Ne ukradi! Ne svjedoči lažno! Ne otmi! Poštuj oca svoga i majku!"

¹⁹Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; не чини неправде никоме; поштуј оца свог и матер.

²⁰On mu odgovori: "Učitelju, sve sam to čuvao od svoje mladosti."

²⁰А он одговарајући рече Му: Учитељу! Све сам ово сачувао од младости своје.

²¹Isus ga nato pogleda, zavoli ga i rekne mu: "Jedno ti nedostaje! Idi i što imaš, prodaj i podaj siromasima pa ćeš imati blago na nebu. A onda dođi i idi za mnom."

²¹А Исус погледавши на њ, омиле му, и рече му: Још ти једно недостаје: иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и дођи, те хајде за мном узевши крст.

²²On se na tu riječ smrkne i ode žalostan jer imaše velik imetak.

²²А он поста зловољан од ове речи, и оде жалостан; јер беше врло богат.

²³Isus zaokruži pogledom pa će svojim učenicima: "Kako li će teško imućnici u kraljevstvo Božje!"

²³И погледавши Исус рече ученицима својим: Како је тешко богатима ући у царство небеско!

²⁴Učenici ostadoše zapanjeni tim njegovim riječima. Zato im Isus ponovi: "Djeco, kako je teško u kraljevstvo Božje!

²⁴А ученици се уплашише од речи Његових. А Исус опет одговарајући рече им: Децо! Како је тешко онима који се уздају у своје богатство ући у царство Божје!

²⁵Lakše je devi kroz ušice iglene nego bogatašu u kraljevstvo Božje."

²⁵Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у царство Божје.

²⁶Oni se još većma snebivahu te će jedan drugome: "Pa tko se onda može spasiti?"

²⁶А они се врло дивљаху говорећи у себи: Ко се дакле може спасти?

²⁷Isus upre u njih pogled i reče: "Ljudima je nemoguće, ali ne Bogu! Ta Bogu je sve moguće!"

²⁷А Исус погледавши на њих рече: Људима је немогуће, али није Богу: јер је све могуће Богу.

²⁸Petar mu poče govoriti: "Evo, mi sve ostavismo i pođosmo za tobom."

²⁸А Петар Му поче говорити: Ето ми смо оставили све, и за Тобом идемо.

²⁹Reče Isus: "Zaista, kažem vam, nema ga tko ostavi kuću, ili braću, ili sestre, ili majku, ili oca, ili djecu, ili polja poradi mene i poradi evanđelja,

²⁹А Исус одговарајући рече: Заиста вам кажем: нема никога који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или децу, или земљу, мене ради и јеванђеља ради,

³⁰a da ne bi sada, u ovom vremenu, s progonstvima primio stostruko kuća, i braće, i sestara, i majki, i djece, i polja - i u budućem vijeku život vječni.

³⁰А да неће примити сад у ово време сто пута онолико кућа, и браће, и сестара, и отаца, и матера, и деце, и земље, у прогоњењу, а на оном свету живот вечни.

³¹A mnogi prvi bit će posljednji i posljednji prvi."

³¹Али ће многи први бити последњи, и последњи први.

³²Putovali su tako uzlazeći u Jeruzalem. Isus je išao pred njima te bijahu zaprepašteni, a oni koji su išli za njima, prestrašeni. Tada Isus opet uze dvanaestoricu i poče im kazivati što će ga zadesiti:

³²А кад иђаху путем у Јерусалим, Исус иђаше пред њима, а они се чуђаху, и за Њим иђаху са страхом. И узевши опет дванаесторицу поче им казивати шта ће бити од Њега:

³³"Evo, uzlazimo u Jeruzalem i Sin Čovječji bit će predan glavarima svećeničkim i pismoznancima. Osudit će ga na smrt, predati poganima,

³³Ево идемо у Јерусалим, и Син човечји предаће се главарима свештеничким и књижевницима и осудиће Га на смрт, и предаће Га незнабошцима;

³⁴izrugati i popljuvati. Izbičevat će ga, ubit će ga, ali on će nakon tri dana ustati."

³⁴И наругаће Му се, и биће Га, и попљуваће Га, и убиће Га, и трећи дан устаће.

³⁵I pristupe mu Jakov i Ivan, sinovi Zebedejevi, govoreći mu: "Učitelju, htjeli bismo da nam učiniš što te zaištemo."

³⁵И пред Њега дођоше Јаков и Јован, синови Зеведејеви, говорећи: Учитељу! Хоћемо да нам учиниш за шта ћемо Те молити.

³⁶A on će im: "Što hoćete da vam učinim?"

³⁶А Он рече: Шта хоћете да вам учиним?

³⁷Oni mu rekoše: "Daj nam da ti u slavi tvojoj sjednemo jedan zdesna, a drugi slijeva."

³⁷А они Му рекоше: Дај нам да седнемо један с десне стране Теби, а други с леве, у слави Твојој.

³⁸A Isus im reče: "Ne znate što ištete. Možete li piti čašu koju ja pijem, ili krstiti se krstom kojim se ja krstim?"

³⁸А Исус им рече: Не знате шта иштете: можете ли пити чашу коју ја пијем, и крстити се крштењем којим се ја крштавам?

³⁹Oni mu rekoše: "Možemo." A Isus će im: "Čašu koju ja pijem pit ćete i krstom kojim se ja krstim bit ćete kršteni,

³⁹А они Му рекоше: Можемо. А Исус рече им: Чашу, дакле, коју ја пијем испићете; и крштењем којим се ја крштавам крстићете се;

⁴⁰ali sjesti meni zdesna ili slijeva nisam ja vlastan dati - to je onih kojima je pripravljeno."

⁴⁰Али да седнете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати него којима је уготовљено.

⁴¹Kad su to čula ostala desetorica, počeše se gnjeviti na Jakova i Ivana.

⁴¹И чувши то десеторица почеше се срдити на Јакова и на Јована.

⁴²Zato ih Isus dozva i reče im: "Znate da oni koji se smatraju vladarima gospoduju svojim narodima i velikaši njihovi drže ih pod vlašću.

⁴²А Исус дозвавши их рече им: Знате да кнезови народни владају народом и поглавари његови управљају њим.

⁴³Nije tako među vama! Naprotiv, tko hoće da među vama bude najveći, neka vam bude poslužitelj!

⁴³Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.

⁴⁴I tko hoće da među vama bude prvi, neka bude svima sluga.

⁴⁴И који хоће први међу вама да буде, да буде свима слуга.

⁴⁵Jer ni Sin Čovječji nije došao da bude služen, nego da služi i život svoj dade kao otkupninu za mnoge."

⁴⁵Јер Син човечји није дошао да Му служе него да служи, и да да душу своју у откуп за многе.

⁴⁶Dođu tako u Jerihon. Kad je Isus s učenicima i sa silnim mnoštvom izlazio iz Jerihona, kraj puta je sjedio slijepi prosjak Bartimej, sin Timejev.

⁴⁶И дођоше у Јерихон. И кад излажаше из Јерихона, Он и ученици Његови и народ многи, син Тимејев, Вартимеј слепи, сеђаше крај пута и прошаше.

⁴⁷Kad je čuo da je to Isus Nazarećanin, stane vikati: "Sine Davidov, Isuse, smiluj mi se!"

⁴⁷И чувши да је то Исус Назарећанин стаде викати и говорити: Сине Давидов, Исусе! Помилуј ме!

⁴⁸Mnogi ga ušutkivahu, ali on još jače vikaše: "Sine Davidov, smiluj mi se!"

⁴⁸И прећаху му многи да ућути, а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме!

⁴⁹Isus se zaustavi i reče: "Pozovite ga!" I pozovu slijepca sokoleći ga: "Ustani! Zove te!"

⁴⁹И ставши Исус рече да га зовну. И зовнуше слепца говорећи му: Не бој се, устани, зове те.

⁵⁰On baci sa sebe ogrtač, skoči i dođe Isusu.

⁵⁰А он збацивши са себе хаљине своје, устаде и дође к Исусу.

⁵¹Isus ga upita: "Što hoćeš da ti učinim?" Slijepac mu reče: "Učitelju moj, da progledam."

⁵¹И одговарајући рече му Исус: Шта хоћеш да ти учиним? А слепи рече Му: Равуни! Да прогледам.

⁵²Isus će mu: "Idi, vjera te tvoja spasila!" I on odmah progleda i uputi se za njim.

⁵²А Исус рече му: Иди, вера твоја поможе ти. И одмах прогледа, и оде путем за Исусом.