¹Skupe se oko njega farizeji i neki od pismoznanaca koji dođoše iz Jeruzalema.

¹И скупише се око Њега фарисеји и неки од књижевника који беху дошли из Јерусалима

²I opaze da neki njegovi učenici jedu kruh nečistih, to jest neopranih ruku.

²И видевши неке од ученика Његових да нечистим, то јест, неумивеним рукама једу хлеб, укорише их.

³A farizeji i svi Židovi ne jedu ako prije temeljito ne operu ruke; drže se predaje starih.

³Јер фарисеји и сви Јевреји, не једу док не умију руке до лаката, држећи се оног што им је остало од старих;

⁴Niti s trga što jedu ako prije ne operu. Mnogo toga još ima što zbog predaje drže: pranje čaša, vrčeva i lonaca.

⁴И кад дођу с пазара, не једу док се не умију; и још много има што су примили те држе: перу чаше и жбанове и котлове и клупе.

⁵Zato farizeji i pismoznanci upitaju Isusa: "Zašto tvoji učenici ne postupaju po predaji starih, nego nečistih ruku blaguju?"

⁵А потом питаху Га фарисеји и књижевници: Зашто ученици твоји не живе као што нам је остало од старих, него једу хлеб неумивеним рукама?

⁶A on im reče: "Dobro prorokova Izaija o vama, licemjeri, kad napisa: Ovaj me narod usnama časti, a srce mu je daleko od mene.

⁶А Он одговарајући рече им: Добро је пророковао Исаија за вас лицемере, као што је писано: Ови људи уснама ме поштују, а срце њихово далеко стоји од мене.

⁷Uzalud me štuju naučavajući nauke - uredbe ljudske.

⁷Но залуду ме поштују учећи наукама, заповестима људским.

⁸Napustili ste zapovijed Božju, a držite se predaje ljudske."

⁸Јер остависте заповести Божје, а држите обичаје људске, прање жбанова и чаша; и друга многа таква чините.

⁹Još im govoraše: "Lijepo! Dokidate Božju zapovijed da biste sačuvali svoju predaju.

⁹И рече им: Добро укидате заповест Божју да свој обичај сачувате.

¹⁰Mojsije doista reče: Poštuj oca svoga i majku svoju. I: Tko prokune oca ili majku, smrću neka se kazni.

¹⁰Јер Мојсије рече: Поштуј оца свог и матер своју; и: Који опсује оца или матер смрћу да умре.

¹¹A vi velite: 'Rekne li tko ocu ili majci: Pomoć koja te od mene ide neka bude 'korban', to jest sveti dar',

¹¹А ви кажете: Ако каже човек оцу или матери: Корван, то јесте: прилог је чим бих ти ја могао помоћи.

¹²takvome više ne dopuštate ništa učiniti za oca ili majku.

¹²И тако не дате му ништа учинити, оцу свом или матери својој,

¹³Tako dokidate riječ Božju svojom predajom, koju sami sebi predadoste. I još štošta tomu slično činite."

¹³Укидајући реч Божју својим обичајем који сте поставили; и овако много којешта чините.

¹⁴Tada ponovno dozove mnoštvo i stane govoriti: "Poslušajte me svi i razumijte!

¹⁴И дозвавши сав народ рече им: Послушајте мене сви, и разумите.

¹⁵Ništa što izvana ulazi u čovjeka ne može ga onečistiti, nego što iz čovjeka izlazi - to ga onečišćuje.

¹⁵Ништа нема што би човека могло опоганити да уђе споља у њега, него што излази из њега оно је што погани човека.

¹⁶Tko ima uši da čuje, neka čuje!"

¹⁶Ако ко има уши да чује нека чује.

¹⁷I kad od mnoštva uđe u kuću, upitaše ga učenici za prispodobu.

¹⁷И кад дође од народа у кућу питаху Га ученици Његови за причу.

¹⁸I reče im: "Tako? Ni vi ne razumijete? Ne shvaćate li da čovjeka ne može onečistiti što u nj ulazi

¹⁸И рече им: Зар сте и ви тако неразумни? Не разумете ли да шта год у човека споља улази не може га опоганити?

¹⁹jer mu ne ulazi u srce, nego u utrobu te izlazi u zahod?" Tako on očisti sva jela.

¹⁹Јер му не улази у срце него у трбух; и излази напоље чистећи сва јела.

²⁰Još dometnu: "Što iz čovjeka izlazi, te onečišćuje čovjeka.

²⁰Још рече: Шта излази из човека оно погани човека;

²¹Ta iznutra, iz srca čovječjega, izlaze zle namisli, bludništva, krađe, ubojstva,

²¹Јер изнутра, из срца људског, излазе мисли зле, прељубе, курварства, убиства,

²²preljubi, lakomstva, opakosti, prijevara, razuzdanost, zlo oko, psovka, uznositost, bezumlje.

²²Крађе, лакомства, пакости, злоће, лукавство, срамоте, зло око, хуљење на Бога, понос, безумље.

²³Sva ta zla iznutra izlaze i onečišćuju čovjeka."

²³Сва ова зла изнутра излазе, и погане човека.

²⁴Odande otiđe u kraj tirski. I uđe u neku kuću. Htio je da nitko ne sazna, ali se nije mogao sakriti,

²⁴И уставши оданде оде у крајеве тирске и сидонске, и ушавши у кућу хтеде да нико не чује за Њ; и не може се сакрити.

²⁵nego odmah doču žena koje kćerkica imaše duha nečistoga. Ona dođe i pade mu pred noge.

²⁵Јер чувши за Њ жена што у њеној кћери беше дух нечисти, дође и паде к ногама Његовим.

²⁶A žena bijaše Grkinja, Sirofeničanka rodom. I moljaše ga da joj iz kćeri istjera zloduha.

²⁶А жена та беше Гркиња родом Сирофиничанка, и мољаше Га да истера ђавола из кћери њене.

²⁷A on joj govoraše: "Pusti da se prije nasite djeca! Ne priliči uzeti kruh djeci i baciti ga psićima."

²⁷А Исус рече јој: Стани да се најпре деца нахране; јер није право узети хлеб од деце и бацити псима.

²⁸A ona će mu: "Da, Gospodine! Ali i psići ispod stola jedu od mrvica dječjih."

²⁸А она одговарајући рече Му: Да, Господе; али и пси под трпезом једу од мрва детињих.

²⁹Reče joj: "Zbog te riječi idi, izišao je iz tvoje kćeri zloduh."

²⁹И рече јој: За ту реч иди; изађе ђаво из кћери твоје.

³⁰I ode kući te nađe dijete gdje leži na postelji, a zloduh je bio izišao.

³⁰И дошавши кући нађе да је ђаво изашао, и кћи лежаше на одру.

³¹Zatim se ponovno vrati iz krajeva tirskih pa preko Sidona dođe Galilejskom moru, u krajeve dekapolske.

³¹И опет изађе Исус из крајева тирских и сидонских и дође на море галилејско у крајеве десетоградске.

³²Donesu mu nekoga gluhog mucavca pa ga zamole da stavi na nj ruku.

³²И доведоше к Њему глувог и мутавог, и мољаху Га да метне на њ руку.

³³On ga uzme nasamo od mnoštva, utisne svoje prste u njegove uši, zatim pljune i dotakne se njegova jezika.

³³И узевши га из народа насамо метну прсте своје у уши његове, и пљунувши дохвати се језика његовог;

³⁴Upravi pogled u nebo, uzdahne i kaže mu: "Effata!" - to će reći: "Otvori se!"

³⁴И погледавши на небо уздахну, и рече му: Ефата, то јесте: Отвори се.

³⁵I odmah mu se otvoriše uši i razdriješi spona jezika te stade govoriti razgovijetno.

³⁵И одмах му се отворише уши, и разреши се свеза језика његовог и говораше лепо.

³⁶A Isus im zabrani da nikome ne kazuju. No što im je on više branio, oni su to više razglašavali

³⁶И запрети им да никоме не казују; али што им више Он забрањиваше они још више разглашаваху.

³⁷i preko svake mjere zadivljeni govorili: "Dobro je sve učinio! Gluhima daje čuti, nijemima govoriti!"

³⁷И врло се дивљаху говорећи: Све добро чини; и глуве чини да чују и неме да говоре.