¹I kad Isus završi sve te besjede, reče svojim učenicima:

¹И кад сврши Исус речи ове, рече ученицима својим:

²"Znate da je za dva dana Pasha, i Sin Čovječji predaje se da se razapne."

²Знате да ће до два дана бити пасха, и Сина човечијег предаће да се разапне.

³Uto se sabraše glavari svećenički i starješine narodne u dvoru velikoga svećenika imenom Kajfe

³Тада скупише се главари свештенички и књижевници и старешине народне у двор поглавара свештеничког по имену Кајафе;

⁴i zaključiše Isusa na prijevaru uhvatiti i ubiti.

⁴И световаше се како би Исуса из преваре ухватили и убили.

⁵Jer se govorilo: "Nikako ne o Blagdanu da ne nastane pobuna u narodu."

⁵И говораху: Али не о празнику, да се не би народ побунио.

⁶Kad je Isus bio u Betaniji, u kući Šimuna Gubavca,

⁶А кад Исус беше у Витанији у кући Симона губавог,

⁷pristupi mu neka žena s alabastrenom posudicom skupocjene pomasti i polije ga po glavi, dok je on bio za stolom.

⁷Приступи к Њему жена са скленицом мира многоценог, и изли на главу Његову кад сеђаше за трпезом.

⁸Vidjevši to, učenici negodovahu: "Čemu ta rasipnost?

⁸А кад видеше то ученици Његови, расрдише се говорећи: Зашто се чини таква штета?

⁹Moglo se to skupo prodati i dati siromasima."

⁹Јер се могло ово продати скупо и новци дати сиромасима.

¹⁰Zapazio to Isus pa im reče: "Što dodijavate ženi? Dobro djelo učini prema meni.

¹⁰А кад разуме Исус, рече им: Шта сметате жену? Она учини добро дело на мени.

¹¹Ta siromaha svagda imate uza se, a mene nemate svagda.

¹¹Јер сиромахе имате свагда са собом, а мене немате свагда.

¹²Izlila je tu pomast na moje tijelo - za ukop mi to učini.

¹²А она изливши миро ово на тело моје за укоп ме приготови.

¹³Zaista, kažem vam, gdje se god bude propovijedalo ovo evanđelje, po svem svijetu, navješćivat će se i ovo što ona učini - njoj na spomen."

¹³Заиста вам кажем: где се год успроповеда ово јеванђеље по свему свету, казаће се и то за спомен њен што учини она.

¹⁴Tada jedan od dvanaestorice, zvan Juda Iškariotski, pođe glavarima svećeničkim

¹⁴Тада један од дванаесторице, по имену Јуда Искариотски, отиде ка главарима свештеничким,

¹⁵i reče: "Što ćete mi dati i ja ću vam ga predati." A oni mu odmjeriše trideset srebrnjaka.

¹⁵И рече: Шта ћете ми дати да вам га издам? А они му обрекоше тридесет сребрника.

¹⁶Otada je tražio priliku da ga preda.

¹⁶И отада тражаше згоду да Га изда.

¹⁷Prvoga dana Beskvasnih kruhova pristupiše učenici Isusu i upitaše: "Gdje hoćeš da ti pripravimo te blaguješ pashu?"

¹⁷А у први дан пресних хлебова приступише ученици к Исусу говорећи: Где ћеш да ти зготовимо пасху да једеш?

¹⁸On reče: "Idite u grad tomu i tomu i recite mu: 'Učitelj veli: Vrijeme je moje blizu, kod tebe slavim pashu sa svojim učenicima.'"

¹⁸А Он рече: Идите у град к томе и томе, и кажите му: Учитељ каже: време је моје близу, у тебе ћу да учиним пасху с ученицима својим.

¹⁹I učine učenici kako im naredi Isus i priprave pashu.

¹⁹И учинише ученици како им заповеди Исус, и уготовише пасху.

²⁰Uvečer bijaše Isus za stolom s dvanaestoricom.

²⁰А кад би увече, седе за трпезу са дванаесторицом.

²¹I dok su blagovali, reče: "Zaista, kažem vam, jedan će me od vas izdati."

²¹И кад јеђаху рече им: Заиста вам кажем: један између вас издаће ме.

²²Silno ožalošćeni, stanu mu jedan za drugim govoriti: "Da nisam ja, Gospodine?"

²²И забринувши се врло почеше сваки говорити Му: Да нисам ја, Господе?

²³On odgovori: "Onaj koji umoči sa mnom ruku u zdjelu, taj će me izdati.

²³А Он одговарајући рече: Који умочи са мном руку у зделу онај ће ме издати.

²⁴Sin Čovječji, istina, odlazi kako je o njemu pisano, ali jao čovjeku onomu koji predaje Sina Čovječjega. Tomu bi čovjeku bolje bilo da se ni rodio nije."

²⁴Син човечији дакле иде као што је писано за Њега; али тешко оном човеку који изда Сина човечијег; боље би му било да се није ни родио онај човек.

²⁵A Juda, izdajnik, prihvati i reče: "Da nisam ja, učitelju?" Reče mu: "Ti kaza."

²⁵А Јуда, издајник Његов, одговарајући рече: Да нисам ја, рави? Рече му: Ти каза.

²⁶I dok su blagovali, uze Isus kruh, izreče blagoslov pa razlomi, dade svojim učenicima i reče: "Uzmite i jedite! Ovo je tijelo moje!"

²⁶И кад јеђаху, узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече: Узмите, једите; ово је тело моје.

²⁷I uze čašu, zahvali i dade im govoreći: "Pijte iz nje svi!

²⁷И узе чашу и давши хвалу даде им говорећи: Пијте из ње сви;

²⁸Ovo je krv moja, krv Saveza koja se za mnoge prolijeva na otpuštenje grijeha.

²⁸Јер је ово крв моја новог завета која ће се пролити за многе ради отпуштења греха.

²⁹A kažem vam: ne, neću od sada piti od ovog roda trsova do onoga dana kad ću ga - novoga - s vama piti u kraljevstvu Oca svojega."

²⁹Кажем вам пак да нећу одсад пити од овог рода виноградског до оног дана кад ћу пити с вама новог у царству Оца свог.

³⁰Otpjevavši hvalospjeve, zaputiše se prema Maslinskoj gori.

³⁰И отпојавши хвалу изиђоше на гору Маслинску.

³¹Tada im reče Isus: "Svi ćete se vi još ove noći sablazniti o mene. Ta pisano je: Udarit će pastira i stado će se razbjeći.

³¹Тада рече им Исус: Сви ћете се ви саблазнити о мене ову ноћ; јер у писму стоји: Ударићу пастира и овце од стада разбежаће се.

³²Ali kad uskrsnem, ići ću pred vama u Galileju.'

³²А по васкрсењу свом ја идем пред вама у Галилеју.

³³Nato će mu Petar: "Ako se i svi sablazne o tebe, ja se nikada neću!"

³³А Петар рече Му: Ако се и сви саблазне о тебе ја се нећу никад саблазнити.

³⁴Reče mu Isus: "Zaista, kažem ti, još ove noći, prije negoli se pijetao oglasi, triput ćeš me zatajiti!"

³⁴Рече му Исус: Заиста ти кажем: ноћас док петао не запева три пута ћеш ме се одрећи.

³⁵Kaže mu Petar: "Bude li trebalo i umrijeti s tobom, ne, neću te zatajiti." Tako rekoše i svi učenici.

³⁵Рече Њему Петар: Да бих знао и умрети с Тобом нећу Те се одрећи. Тако и сви ученици рекоше.

³⁶Tada dođe Isus s njima u predio zvan Getsemani i kaže učenicima: "Sjednite ovdje dok ja odem onamo pomoliti se."

³⁶Тада дође Исус с њима у село које се зове Гетсиманија, и рече ученицима: Седите ту док ја идем тамо да се помолим Богу.

³⁷I povede sa sobom Petra i oba sina Zebedejeva. Spopade ga žalost i tjeskoba.

³⁷И узевши Петра и оба сина Зеведејева забрину се и поче тужити.

³⁸Tada im reče: "Duša mi je nasmrt žalosna. Ostanite ovdje i bdijte sa mnom!"

³⁸Тада рече им Исус: Жалосна је душа моја до смрти; почекајте овде, и стражите са мном.

³⁹I ode malo dalje, pade ničice moleći: "Oče moj! Ako je moguće, neka me mimoiđe ova čaša. Ali ne kako ja hoću, nego kako hoćeš ti."

³⁹И отишавши мало паде на лице своје молећи се и говорећи: Оче мој! Ако је могуће да ме мимоиђе чаша ова; али опет не како ја хоћу него како Ти.

⁴⁰I dođe učenicima i nađe ih pozaspale pa reče Petru: "Tako, zar niste mogli jedan sat probdjeti sa mnom?

⁴⁰И дошавши к ученицима нађе их где спавају, и рече Петру: Зар не могосте један час постражити са мном?

⁴¹Bdijte i molite da ne padnete u napast! Duh je, istina, voljan, no tijelo je slabo."

⁴¹Стражите и молите се Богу да не паднете у напаст; јер је дух срчан, али је тело слабо.

⁴²Opet, po drugi put, ode i pomoli se: "Oče moj! Ako nije moguće da me čaša mine da je ne pijem, budi volja tvoja!"

⁴²Опет по други пут отиде и помоли се говорећи: Оче мој! Ако ме не може чаша ова мимоићи да је не пијем, нека буде воља Твоја.

⁴³I ponovno dođe i nađe ih pozaspale, oči im se sklapale.

⁴³И дошавши нађе их опет где спавају; јер им беху очи отежале.

⁴⁴Opet ih ostavi, pođe i pomoli se po treći put ponavljajući iste riječi.

⁴⁴И оставивши их отиде опет и трећи пут те се помоли говорећи оне исте речи.

⁴⁵Tada dođe učenicima i reče im: "Samo spavajte i počivajte! Evo, približio se čas! Sin Čovječji predaje se u ruke grešničke!

⁴⁵Тада дође к ученицима својим и рече им: Једнако спавате и почивате; ево се приближи час, и Син човечији предаје се у руке грешника.

⁴⁶Ustanite, hajdemo! Evo, približio se moj izdajica."

⁴⁶Устаните да идемо; ево се приближи издајник мој.

⁴⁷Dok je on još govorio, gle, dođe Juda, jedan od dvanaestorice, i s njime silna svjetina s mačevima i toljagama poslana od glavara svećeničkih i starješina narodnih.

⁴⁷И док Он још тако говораше, гле, Јуда, један од дванаесторице, дође, и с њим људи многи с ножевима и с кољем од главара свештеничких и старешина народних.

⁴⁸A izdajica im dao znak: "Koga poljubim, taj je, njega uhvatite!"

⁴⁸А издајник Његов даде им знак говорећи: Кога ја целивам онај је; држите га.

⁴⁹I odmah pristupi Isusu i reče: "Zdravo, Učitelju!" I poljubi ga.

⁴⁹И одмах приступивши к Исусу рече: Здраво, рави! И целива Га.

⁵⁰A Isus mu reče: "Prijatelju, zašto ti ovdje!" Tada pristupe, podignu ruke na Isusa i uhvate ga.

⁵⁰А Исус рече му: Пријатељу! Шта ћеш ти овде? Тада приступивши дигоше руке на Исуса и ухватише Га.

⁵¹I gle, jedan od onih koji bijahu s Isusom maši se rukom, trgnu mač, udari slugu velikoga svećenika i odsiječe mu uho.

⁵¹И гле, један од оних што беху са Исусом машивши се руком извади нож свој те удари слугу поглавара свештеничког, и одсече му ухо.

⁵²Kaže mu tada Isus: "Vrati mač na njegovo mjesto jer svi koji se mača laćaju od mača i ginu.

⁵²Тада рече му Исус: Врати нож свој на место његово; јер сви који се маше за нож од ножа ће изгинути.

⁵³Ili zar misliš da ja ne mogu zamoliti Oca svojega i eto umah uza me više od dvanaest legija anđela?

⁵³Или мислиш ти да ја не могу сад умолити Оца свог да ми пошаље више од дванаест легеона анђела?

⁵⁴No kako bi se onda ispunila Pisma da tako mora biti?"

⁵⁴Али како би се испунило шта стоји у писму да ово треба да буде?

⁵⁵U taj čas reče Isus svjetini: "Kao na razbojnika iziđoste s mačevima i toljagama da me uhvatite? Danomice sjeđah u Hramu naučavajući i ne uhvatiste me."

⁵⁵У тај час рече Исус људима: Као на хајдука изишли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите, а сваки дан сам код вас седео учећи у цркви, и не ухватисте ме.

⁵⁶A sve se to dogodilo da se ispune Pisma proročka. Tada ga svi učenici ostave i pobjegnu.

⁵⁶А ово све би да се збуду писма пророчка. Тада ученици сви оставише Га, и побегоше.

⁵⁷Nato uhvatiše Isusa i odvedoše ga velikomu svećeniku Kajfi, kod kojega se sabraše pismoznanci i starješine.

⁵⁷И они што ухватише Исуса одведоше Га поглавару свештеничком, Кајафи, где се књижевници и старешине сабраше.

⁵⁸A Petar je išao za njim izdaleka do dvora velikog svećenika; i ušavši unutra, sjedne sa stražarima da vidi svršetak.

⁵⁸А Петар иђаше за Њим издалека до двора поглавара свештеничког и ушавши унутра седе са слугама да види свршетак.

⁵⁹A glavari svećenički i cijelo Vijeće tražili su kakvo lažno svjedočanstvo protiv Isusa da bi ga mogli pogubiti.

⁵⁹А главари свештенички и старешине и сав сабор тражаху лажна сведочанства на Исуса да би Га убили;

⁶⁰Ali ne nađoše premda pristupiše mnogi lažni svjedoci. Napokon pristupe dvojica

⁶⁰И не нађоше; и премда многи лажни сведоци долазише, не нађоше. Најпосле дођоше два лажна сведока,

⁶¹i reknu: "Ovaj reče: 'Mogu razvaliti Hram Božji i za tri ga dana sagraditi.'"

⁶¹И рекоше: Он је казао: Ја могу развалити цркву Божју и за три дана начинити је.

⁶²Usta nato veliki svećenik i reče mu: "Zar ništa ne odgovaraš? Što to ovi protiv tebe svjedoče?"

⁶²И уставши поглавар свештенички рече Му: Зар ништа не одговараш што ови на тебе сведоче?

⁶³Isus je šutio. Reče mu veliki svećenik: "Zaklinjem te Bogom živim: Kaži nam jesi li ti Krist, Sin Božji?"

⁶³А Исус је ћутао. И поглавар свештенички одговарајући рече Му: Заклињем те живим Богом да нам кажеш јеси ли ти Христос син Божји?

⁶⁴Reče mu Isus: "Ti kaza! Štoviše, kažem vam: Odsada ćete gledati Sina Čovječjega gdje sjedi zdesna Sile i dolazi na oblacima nebeskim."

⁶⁴Рече му Исус: Ти каза. Али ја вам кажем: одселе ћете видети Сина човечијег где седи с десне стране силе и иде на облацима небеским.

⁶⁵Nato veliki svećenik razdrije haljine govoreći: "Pohulio je! Što nam još trebaju svjedoci! Evo, sada ste čuli hulu!

⁶⁵Тада поглавар свештенички раздре хаљине своје говорећи: Хули на Бога; шта нам требају више сведоци? Ево сад чусте хулу његову.

⁶⁶Što vam se čini?" Oni odgovoriše: "Smrt zaslužuje!"

⁶⁶Шта мислите? А они одговарајући рекоше: Заслужио је смрт.

⁶⁷Tada su mu pljuvali u lice i udarali ga, a drugi ga pljuskali

⁶⁷Тада пљунуше Му у лице, и ударише Га по лицу, а једни Му даше и приушке

⁶⁸govoreći: "Proreci nam, Kriste, tko te udario?"

⁶⁸Говорећи: Прореци нам, Христе, ко те удари?

⁶⁹A Petar je sjedio vani u dvorištu. I pristupi mu jedna sluškinja govoreći: "I ti bijaše s Isusom Galilejcem."

⁶⁹А Петар сеђаше напољу на двору, и приступи к њему једна слушкиња говорећи: и ти си био с Исусом Галилејцем.

⁷⁰On pred svima zanijeka: "Ne znam što govoriš."

⁷⁰А он се одрече пред свима говорећи: Не знам шта говориш.

⁷¹Kad iziđe u predvorje, spazi ga druga i kaže nazočnima: "Ovaj bijaše s Isusom Nazarećaninom."

⁷¹А кад изиђе к вратима угледа га друга, и рече онима што беху онде: и овај беше са Исусом Назарећанином.

⁷²On opet zanijeka sa zakletvom: "Ne znam toga čovjeka."

⁷²Он опет одрече се клетвом: Не знам тог човека.

⁷³Malo zatim nazočni pristupiše Petru i rekoše: "Doista, i ti si od njih! Ta govor te tvoj izdaje!"

⁷³А мало потом приступише они што стајаху и рекоше Петру: Ваистину и ти си од њих; јер те и говор твој издаје.

⁷⁴On se tada stane zaklinjati i preklinjati: "Ne znam toga čovjeka." I odmah se oglasi pijetao.

⁷⁴Тада се поче клети и преклињати да не зна тог човека. И одмах запева петао.

⁷⁵I spomenu se Petar riječi koju mu Isus reče: "Prije nego se pijetao oglasi, triput ćeš me zatajiti." I iziđe te gorko zaplaka.

⁷⁵И опомену се Петар речи Исусове што му је рекао: Док петао не запева три пута ћеш ме се одрећи. И изашавши напоље плака горко.