¹Jahve reče Mojsiju:

¹Још рече Господ Мојсију говорећи:

²"Napravi sebi dvije trube; napravi ih od kovana srebra. Neka ti služe za sazivanje zajednice i za pokretanje tabora.

²Начини себи две трубе од сребра, коване да буду; њима ћеш сазивати збор и заповедати да полази војска.

³Kad se u njih zatrubi, neka se sva zajednica skupi k tebi na ulazu u Šator sastanka.

³Кад обе затрубе, тада нека се скупља к теби сав збор на врата шатора од састанка.

⁴Ako li se zatrubi u jednu, neka se k tebi skupe glavari izraelski, tisućnici.

⁴А кад једна затруби, тада нека се скупљају к теби кнезови, главари од хиљада Израиљевих.

⁵Kad popratite trubljenje bojnim poklikom, neka krenu logori utaboreni na istočnoj strani.

⁵А кад затрубе потресајући, тада нека се креће логор који лежи према истоку.

⁶Kad popratite trubljenje bojnim poklikom po drugi put, neka krenu logori utaboreni s južne strane: neka se trubljenje poprati bojnim poklikom da oni krenu.

⁶А кад затрубите други пут потресајући, онда нека се креће логор који је на југу; потресајући нека се труби кад треба да пођу.

⁷Trubite i da skupite zajednicu, ali bez bojnog poklika.

⁷А кад сазивате збор, трубите, али не потресајући.

⁸Neka u trube trube svećenici, sinovi Aronovi. Neka vam to bude trajnom uredbom za vaše naraštaje.

⁸А нека трубе у трубе синови Аронови свештеници; то да вам је уредба вечна од колена до колена.

⁹Kad u svojoj zemlji pođete u rat na neprijatelja koji vas pritisne, zaorite na trube s bojnim poklikom, i Jahve, Bog vaš, sjetit će se vas i bit ćete izbavljeni od svojih neprijatelja.

⁹И кад пођете на војску у земљи својој на непријатеља који удари на вас, трубите у трубе потресајући; и Господ Бог ваш опоменуће вас се, и сачуваћете се од непријатеља својих.

¹⁰Na dan svoje svečanosti, svojih blagdana ili svojih mjesečevih mlađaka, dok prinosite svoje paljenice i pričesnice, trubite u trube. Neka to za vas bude spomen pred Bogom vašim. Ja sam Jahve, Bog vaš."

¹⁰Тако и у дан весеља свог и на празнике своје и почетке месеца својих трубите у трубе приносећи жртве своје паљенице и жртве своје захвалне, и биће вам спомен пред Богом вашим. Ја сам Господ Бог ваш.

¹¹Druge godine drugoga mjeseca dvadesetog dana u mjesecu diže se oblak iznad Prebivališta svjedočanstva.

¹¹И у двадесети дан другог месеца друге године подиже се облак изнад шатора од сведочанства.

¹²Tada se Izraelci zapute iz Sinajske pustinje na svoja putovanja. Oblak se zaustavi u pustinji Paranu.

¹²И пођоше синови Израиљеви својим редом из пустиње Синајске, и устави се облак у пустињи Фаранској.

¹³Tako na Jahvinu zapovijed danu Mojsiju krenuše prvi put.

¹³Тако пођоше први пут, као што Господ заповеди преко Мојсија.

¹⁴Prva je krenula zastava tabora Judinih sinova u svojim četama. Nad njihovom vojskom bijaše Nahšon, sin Aminadabov;

¹⁴И пође напред застава војске синова Јудиних у четама својим; и над војском њиховом беше Насон, син Аминадавов;

¹⁵nad vojskom plemena Jisakarovaca stajaše Netanel, sin Suarov,

¹⁵А над војском племена синова Исахарових Натанаило, син Согаров;

¹⁶a nad vojskom plemena Zebulunovaca bijaše Eliab, sin Helonov.

¹⁶А над војском племена синова Завулонових Елијав, син Хелонов.

¹⁷Zatim, pošto je rastavljeno Prebivalište, krenuše Geršonovci i Merarijevci noseći Prebivalište.

¹⁷И сложише шатор, па пођоше синови Гирсонови и синови Мераријеви носећи шатор.

¹⁸Potom krenu zastava tabora Rubenova u svojim četama. Nad njihovom vojskom bijaše Elisur, sin Šedeurov;

¹⁸Потом пође застава војске синова Рувимових, а над њиховом војском беше Елисур, син Седијуров,

¹⁹nad vojskom plemena Šimunovaca stajao je Šelumiel, sin Surišadajev;

¹⁹А над војском племена синова Симеунових Саламило, син Сурисадајев,

²⁰nad vojskom plemena Gadovaca bio je Elijasaf, sin Deuelov.

²⁰А над војском племена синова Гадових Елисаф син Рагуилов.

²¹Potom krenuše Kehatovci noseći posvećene predmete. Tako je Prebivalište bilo podignuto prije njihova dolaska.

²¹И пођоше синови Катови носећи светињу, да би они подигли шатор докле ови дођу.

²²Onda krenu zastava tabora Efrajimovaca u svojim četama. Nad njihovom vojskom bijaše Elišama, sin Amihudov,

²²Потом пође застава војске синова Јефремових у четама својим, а над војском њиховом беше Елисама, син Емијудов,

²³nad vojskom plemena Manašeovaca stajaše Gamliel, sin Pedahsurov;

²³А над војском племена синова Манасијиних Гамалило син Фадасуров,

²⁴nad vojskom plemena Benjaminovaca bijaše Abidan, sin Gidonijev.

²⁴А над војском племена синова Венијаминових Авидан син Гадеонијев.

²⁵A kao zalazna straža za sve tabore krenu, u svojim četama, zastava tabora Danovaca. Nad njihovom je vojskom stajao Ahiezer, sin Amišadajev.

²⁵Најпосле пође застава војске синова Данових у четама својим, задња војска, и над војском њиховом беше Ахијезер, син Амисадајев,

²⁶Nad vojskom plemena Ašerovaca bio je Pagiel, sin Okranov;

²⁶А над војском племена синова Асирових Фагаило, син Ехранов,

²⁷a nad vojskom plemena Naftalijevaca bio je Ahira, sin Enanov.

²⁷А над војском племена синова Нефталимових Ахиреј, син Енанов.

²⁸Takav je bio red putovanja Izraelaca svrstanih u svoje čete. Tako su putovali.

²⁸Тим редом пођоше синови Израиљеви у четама својим, и тако иђаху.

²⁹Mojsije reče Hobabu, sinu Midjanca Reuela, Mojsijeva tasta: "Zaputili smo se u kraj o kojemu je Jahve rekao: 'Dat ću vam ga!' Pođi s nama i dobro ćemo ti činiti, jer je Jahve obećao sreću Izraelu."

²⁹А Мојсије рече Јоваву, сину Рагуиловом Мадијанину тасту свом: Идемо на место за које рече Господ: Вама ћу га дати. Хајде с нама, и добро ћемо ти учинити, јер је Господ обећао Израиљу много добра.

³⁰"Ne idem", odgovori mu, "nego se vraćam u svoju zemlju; k svojima se vraćam."

³⁰А он му рече: Нећу ићи, него идем у своју земљу и у род свој.

³¹"Molim te, ne ostavljaj nas!" - reče. "Budući da znaš gdje nam se treba u pustinji utaboriti, valjat ćeš nam kao oči.

³¹А Мојсије рече: Немој нас оставити, јер знаш места у пустињи где бисмо могли стајати, па нам буди вођ.

³²Ako s nama pođeš, dobročinstva koja nam Jahve bude udijelio s tobom ćemo dijeliti."

³²И ако пођеш с нама кад дође добро које ће нам учинити Господ, учинићемо ти добро.

³³Od Jahvina brda putovali su tri dana hoda. Kovčeg Jahvina saveza išao je pred njima ta tri dana hoda da im potraži mjesto odmora.

³³И тако пођоше од горе Господње, и иђаху три дана, и ковчег завета Господњег иђаше пред њима три дана тражећи место где би починули.

³⁴Danju je opet Jahvin oblak bio nad njima, kako bi se iz tabora zaputili.

³⁴И облак Господњи беше над њима сваки дан кад полажаху с места, где беху у логору.

³⁵Kad bi Kovčeg polazio, Mojsije bi rekao: "Ustani, Jahve! Neprijatelji tvoji neka se rasprše! Koji tebe mrze nek' bježe pred tobom!"

³⁵И кад полажаше ковчег, говораше Мојсије: Устани Господе, и нека се разаспу непријатељи Твоји, и нека беже испред Тебе који мрзе на Те.

³⁶A kad bi se zaustavljao, popratio bi: "Vrati se, o Jahve! Izraelu ti si tisuće bezbrojne!"

³⁶А кад се устављаше, говораше: Уврати се, Господе, к мноштву хиљада Израиљевих.