1Bolji je zalogaj suha kruha s mirom nego sa svađom kuća puna žrtvene pečenke.
1Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом.
2Razuman sluga vlada nad sinom sramotnim i s braćom će dijeliti baštinu.
2Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство.
3Taljika je za srebro i peć za zlato, a srca iskušava Jahve sam.
3Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.
4Zločinac rado sluša usne prijevarne, i lažac spremno prisluškuje pogubnu jeziku.
4Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.
5Tko se ruga siromahu, podruguje se Stvoritelju njegovu, i tko se veseli nesreći, ne ostaje bez kazne.
5Ко се руга сиромаху, срамоти Створитеља његовог; ко се радује несрећи, неће остати без кара.
6Unuci su vijenac starcima, a sinovima ures oci njihovi.
6Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.
7Ne dolikuje budali uzvišena besjeda, a još manje odličniku usne lažljive.
7Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа.
8Dar je čarobni kamen u očima onoga koji ga daje: kamo se god okrene, uspijeva.
8Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује.
9Tko prikriva prijestup, traži ljubav, a tko glasinu širi, razgoni prijatelje.
9Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље.
10Razumna se ukor jače doima nego bezumna stotina udaraca.
10Укор тишти разумног већма него лудог сто удараца.
11Opak čovjek ide samo za zlom, ali se okrutan glasnik šalje na nj.
11Зао човек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ.
12Bolje je nabasati na medvjedicu kojoj ugrabiše mlade nego na bezumnika u njegovoj ludosti.
12Боље је да човека срете медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу.
13Tko dobro zlom uzvraća neće ukloniti nesreću od doma svojeg.
13Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове.
14Zametnuti svađu isto je kao pustiti poplavu: stoga prije nego svađa izbije, udalji se!
14Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре.
15Tko opravdava krivoga i tko osuđuje pravoga, obojica su mrski Jahvi.
15Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу.
16Čemu novac u ruci bezumnomu? Da njime mudrost kupi, kad nema razbora!
16На шта је благо безумном у руци кад нема разума да прибави мудрост?
17Prijatelj ljubi u svako vrijeme, a u nevolji i bratom postaje.
17У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.
18Nerazuman čovjek daje ruku i jamči pred svojim bližnjim.
18Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог.
19Grijeh ljubi tko ljubi svađu, i tko visoko diže svoja vrata, traži propast.
19Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао.
20Opak srcem ne nalazi sreće, i komu je jezik zao, zapada u nesreću.
20Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.
21Tko rodi bezumna, na tugu mu je; a nije veseo ni otac budale.
21Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац лудога.
22Veselo je srce izvrstan lijek, a neveseo duh suši kosti.
22Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости.
23Opaki prima dar iz njedara da bi iskrivio putove pravici.
23Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди.
24Razuman ima mudrost pred sobom, a bezumniku su oči na kraj zemlje.
24Разумном је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље.
25Briga je ocu bezuman sin i žalost roditeljki svojoj.
25Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој.
26Ne valja kažnjavati pravednika, a nije pravo ni tući odličnike.
26Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право.
27Tko usteže svoje riječi, razumije mudrost, i razuman je čovjek mirna duha.
27Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман.
28I luđak se smatra mudrim kada šuti i razumnim kad susteže svoje usne.
28И безуман кад ћути, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.