1Ne propovijeda li mudrost i ne diže li razboritost svoj glas?
1Не виче ли мудрост? И разум не пушта ли глас свој?
2Navrh brda, uza cestu, na raskršćima stoji,
2Наврх висина, на путу, на распутицама стоји,
3kod izlaza iz grada, kraj ulaznih vrata, ona glasno viče:
3Код врата, на уласку у град, где се отварају врата, виче:
4"Vama, o ljudi, propovijedam i upravljam svoj glas sinovima ljudskim.
4Вас вичем, о људи, и глас свој обраћам к синовима људским.
5Shvatite mudrost, vi neiskusni, a vi nerazumni, urazumite srce.
5Научите се луди мудрости, и безумни оразумите се.
6Slušajte, jer ću zboriti o važnim stvarima, i moje će usne otkriti što je pravo.
6Слушајте, јер ћу говорити велике ствари, и усне моје отварајући се казиваће шта је право.
7Jer moje nepce zbori istinu i zloća je mojim usnama mrska.
7Јер уста моја говоре истину, и мрска је уснама мојим безбожност.
8Sve su riječi mojih usta pravične, u njima nema ništa ni krivo ni prijetvorno.
8Праве су све речи уста мојих, ништа нема у њима криво ни изопачено.
9Sve su one jasne razboritomu i pravedne onomu tko je stekao spoznaju.
9Све су обичне разумном и праве су онима који налазе знање.
10Primajte radije moju pouku no srebro i znanje požudnije od zlata.
10Примите наставу моју, а не сребро, и знање радије него најбоље злато.
11Jer mudrost je vrednija od biserja i nikakve se dragocjenosti ne mogu porediti s njom.
11Јер је боља мудрост од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари не могу се изједначити с њом.
12Ja, mudrost, boravim s razboritošću i posjedujem znanje umna djelovanja.
12Ја мудрост боравим с разборитошћу, и разумно знање налазим.
13Strah Gospodnji mržnja je na zlo. Oholost, samodostatnost, put zloće i usta puna laži - to ja mrzim.
13Страх је Господњи мржња на зло; ја мрзим на поноситост и на охолост и на зли пут и на уста опака.
14Moji su savjet i razboritost, ja sam razbor i moja je jakost.
14Мој је савет и шта год јесте; ја сам разум и моја је сила.
15Po meni kraljevi kraljuju i velikaši dijele pravdu.
15Мном цареви царују, и владаоци постављају правду.
16Po meni knezuju knezovi i odličnici i svi suci zemaljski.
16Мном владају кнезови и поглавари и све судије земаљске.
17Ja ljubim one koji ljube mene i nalaze me koji me traže.
17Ја љубим оне који мене љубе, и који ме добро траже налазе ме.
18U mene je bogatstvo i slava, postojano dobro i pravednost.
18У мене је богатство и слава, постојано добро и правда.
19Moj je plod bolji od čista i žežena zlata i moj je prihod bolji od čistoga srebra.
19Плод је мој бољи од злата и од најбољег злата, и добитак је мој бољи и од најбољег сребра.
20Ja kročim putem pravde, sred pravičnih staza,
20Путем праведним ходим, посред стаза правице,
21da dadem dobra onima koji me ljube i napunim njihove riznice.
21Да онима који ме љубе дам оно што јесте, и ризнице њихове да напуним.
22Jahve me stvori kao počelo svoga djela, kao najraniji od svojih čina, u pradoba;
22Господ ме је имао у почетку пута свог, пре дела својих, пре сваког времена.
23oblikovana sam još od vječnosti, odiskona, prije nastanka zemlje.
23Пре векова постављена сам, пре почетка, пре постања земље.
24Rodih se kad još nije bilo pradubina, dok nije bilo izvora obilnih voda.
24Кад још не беше бездана, родила сам се, кад још не беше извора обилатих водом.
25Rodih se prije nego su utemeljene gore, prije brežuljaka.
25Пре него се горе основаше, пре хумова ја сам се родила;
26Kad još ne bijaše načinio zemlje, ni poljana, ni početka zemaljskom prahu;
26Још не беше начинио земље ни поља ни почетка праху васиљенском;
27kad je stvarao nebesa, bila sam nazočna, kad je povlačio krug na licu bezdana.
27Кад је уређивао небеса, онде бејах; кад је размеравао круг над безданом.
28Kad je u visini utvrđivao oblake i kad je odredio snagu izvoru pradubina;
28Кад је утврђивао облаке горе и крепио изворе бездану;
29kad je postavljao moru njegove granice da mu se vode ne preliju preko obala, kad je polagao temelje zemlji,
29Кад је постављао мору међу и водама да не преступају заповести Његове, кад је постављао темеље земљи;
30bila sam kraj njega, kao graditeljica, bila u radosti, iz dana u dan, igrajući pred njim sve vrijeme:
30Тада бејах код Њега храњеница, бејах Му милина сваки дан, и весељах се пред Њим свагда;
31igrala sam po tlu njegove zemlje, i moja su radost djeca čovjekova.
31Весељах се на васиљени Његовој, и милина ми је са синовима људским.
32Tako, djeco, poslušajte me, blago onima koji čuvaju moje putove.
32Тако, дакле, синови, послушајте ме, јер благо онима који се држе путева мојих.
33Poslušajte pouku - da stečete mudrost i nemojte je odbaciti.
33Слушајте наставу, и будите мудри, и немојте је одбацити.
34Blago čovjeku koji me sluša i bdi na mojim vratima svaki dan i koji čuva dovratnike moje.
34Благо човеку који ме слуша стражећи на вратима мојим сваки дан и чувајући прагове врата мојих.
35Jer tko nalazi mene, nalazi život i stječe milost od Jahve.
35Јер ко мене налази, налази живот и добија љубав од Господа.
36A ako se ogriješi o mene, udi svojoj duši: svi koji mene mrze ljube smrt."
36А ко о мене греши, чини криво души својој; сви који мрзе на ме, љубе смрт.