1Zborovođi. Davidov. Jahve, proničeš me svega i poznaješ,
1Господе! Ти ме кушаш и знаш.
2ti znaš kada sjednem i kada ustanem, izdaleka ti već misli moje poznaješ.
2Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;
3Hodam li ili ležim, sve ti vidiš, znani su ti svi moji putovi.
3Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.
4Riječ mi još nije na jezik došla, a ti, Jahve, sve već znadeš.
4Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.
5S leđa i s lica ti me obuhvaćaš, na mene si ruku svoju stavio.
5Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.
6Znanje to odveć mi je čudesno, previsoko da bih ga dokučio.
6Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.
7Kamo da idem od duha tvojega i kamo da od tvog lica pobjegnem?
7Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?
8Ako se na nebo popnem, ondje si, ako u Podzemlje legnem, i ondje si.
8Да изађем на небо, Ти си онде. Да сиђем у пакао, онде си.
9Uzmem li krila zorina pa se naselim moru na kraj
9Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:
10i ondje bi me ruka tvoja vodila, desnica bi me tvoja držala.
10И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.
11Reknem li: "Nek' me barem tmine zakriju i nek' me noć umjesto svjetla okruži!" -
11Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.
12ni tmina tebi neće biti tamna: noć sjaji kao dan i tama kao svjetlost.
12Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.
13Jer ti si moje stvorio bubrege, satkao me u krilu majčinu.
13Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.
14Hvala ti što sam stvoren tako čudesno, što su djela tvoja predivna. Dušu moju do dna si poznavao,
14Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.
15kosti moje ne bjehu ti sakrite dok nastajah u tajnosti, otkan u dubini zemlje.
15Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.
16Oči tvoje već tada gledahu djela moja, sve već bješe zapisano u knjizi tvojoj: dani su mi određeni dok još ne bješe ni jednoga.
16Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.
17Kako su mi, Bože, naumi tvoji nedokučivi, kako li je neprocjenjiv zbroj njihov.
17Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!
18Da ih brojim? Više ih je nego pijeska! Dođem li im do kraja, ti mi preostaješ!
18Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.
19De, istrijebi, Bože, zlotvora, krvoloci nek' odstupe od mene!
19Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.
20Jer podmuklo se bune protiv tebe, uzalud se dižu tvoji dušmani.
20Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.
21Jahve, zar da ne mrzim tvoje mrzitelje? Zar da mi se ne gade protivnici tvoji?
21Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?
22Mržnjom dubokom ja ih mrzim i držim ih svojim neprijateljima.
22Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.
23Pronikni me svega, Bože, srce mi upoznaj, iskušaj me i upoznaj misli moje:
23Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.
24pogledaj, ne idem li putem pogubnim i povedi me putem vječnim!
24И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.