¹Zašto se bune narodi, zašto puci ludosti snuju?

¹Зашто се буне народи и племена помишљају залудне ствари?

²Ustaju kraljevi zemaljski, knezovi se rotÄe protiv Jahve i Pomazanika njegova:

²Устају цареви земаљски, и кнезови се скупљају на Господа и на помазаника Његовог.

³"Skršimo okove njihove i jaram njihov zbacimo!"

³"Раскинимо свезе њихове и збацимо са себе јарам њихов."

⁴Smije se onaj što na nebu stoluje, Gospod im se podruguje.

⁴Онај, што живи на небесима, смеје се, Господ им се подсмева.

⁵Tad im veli u svom gnjevu, žestinom ih on zbunjuje:

⁵Па им говори у гневу свом и јарошћу својом збуњује их:

⁶"TÓa ja kralja svog postavih nad Sionom, svojom svetom gorom."

⁶"Ја сам помазао цара свог на Сиону, на светој гори својој."

⁷Obznanjujem odluku Jahvinu: Gospodin mi reče: "Ti si sin moj, danas te rodih.

⁷Казаћу наредбу Господњу; Он рече мени: "Ти си син мој, ја те сад родих.

⁸Zatraži samo, i dat ću ti puke u baštinu, i u posjed krajeve zemaljske.

⁸Ишти у мене, и даћу ти народе у наследство, и крајеве земаљске теби у државу.

⁹Vladat ćeš njima palicom gvozdenÄom i razbit ih kao sud lončarski."

⁹Ударићеш их гвозденом палицом; разбићеш их као лончарски суд."

¹⁰Opametite se sada, vi kraljevi, Urazumite se, suci zemaljski.

¹⁰Сад, цареви, оразумите се; научите се судије земаљске!

¹¹Služite Jahvi sa strahom, s trepetom se pokorite njemu,

¹¹Служите Господу са страхом, и радујте се с трепетом.

¹²da se ne razgnjevi te ne propadnete na putu, kad uskoro plane srdžba njegova. Blago svima koji se njemu utječu!

¹²Поштујте сина, да се не разгневи, и ви не изгинете на путу свом; јер ће се гнев Његов брзо разгорети. Благо свима који се у Њ уздају!