1Zborovođi. Po napjevu "Ne pogubi!" Davidov. Miktam. Kad je Šaul opkolio kuću da ubije Davida.
1Избави ме од непријатеља мојих, Боже мој, и од оних, што устају на ме, заклони ме.
2Izbavi me od dušmana, Bože moj, zaštiti me od mojih protivnika!
2Избави ме од оних који чине безакоње, и од крвопија сачувај ме.
3Izbavi me od bezakonika, od krvoloka spasi me!
3Ево, зло намишљају души мојој, скупљају се на ме силни, без кривице моје и без греха мог, Господе.
4Jer evo: dušu moju vrebaju, na me ustadoše silnici. Nema na meni krivnje, o Jahve, ni grijeha:
4Без кривице моје стечу се и оружају се; устани за мене, и гледај.
5bez moje krivnje na me nasrću. Probudi se! Dođi mi u pomoć i pogledaj,
5Ти, Господе, Боже над војскама, Боже Израиљев, пробуди се, обиђи све ове народе, немој пожалити одметника.
6Jahve, Bože nad Vojskama, Bože Izraelov! Preni se, kazni sve pogane, podlacima nemoj se smilovati!
6Нек се врате увече, лају као пси и иду око града.
7Uvečer se vraćaju, reže poput pasa i trče po gradu.
7Ево руже језиком својим, мач им је у устима, јер, веле, ко ће чути?
8Gle, kako bljuju ustima; kletve su im na usnama i govore: "Tko nas čuje?"
8Али Ти ћеш се, Господе, смејати њима и посрамити све ове народе.
9No, ti im se smiješ, o Jahve, i rugaš se poganima svima.
9Они су јаки, али ја на Тебе погледам, јер си Ти Бог, чувар мој.
10Jakosti moja, gledat ću na te, jer ti si, Bože, zaštita moja, Bog moj, milosrđe moje.
10Бог, који ме милује, иде преда мном, Бог ми даје без страха да гледам непријатеље своје.
11Bog neka mi pohiti u susret, nek' me razveseli nad dušmanima mojim!
11Немој их побити, да не би заборавио народ мој; распи их силом својом и обори их, Господе, браничу наш,
12Pobij ih, Bože, da mi narod ne zavode, zbuni i obori ih jakošću svojom, štite naš, Gospodine.
12За грех уста њихових; за речи језика њиховог; нек се ухвате у охолости својој за клетву и лаж коју су говорили.
13Grijeh je svaka riječ usta njihovih: nek se uhvate u svoju oholost, u kletve i laži što ih govore!
13Распи у гневу, распи, да их нема; и нека познају да Бог влада над Јаковом и до крајева земаљских.
14Istrijebi ih u gnjevu, istrijebi da nestanu, nek' se zna da Bog vlada u Jakovu i do nakraj zemlje!
14Нек се врате увече, лају као пси, и иду око града.
15Uvečer se vraćaju, reže poput pasa i trče po gradu.
15Нека тумарају тражећи хране, и не наситивши се нека ноћи проводе.
16Nek' lutaju okolo tražeći hranu; i kad se nasite, neka zavijaju.
16А ја ћу певати силу Твоју, рано ујутру гласити милост Твоју; јер си ми био одбрана и уточиште у дан невоље моје.
17A ja ću opjevati silu tvoju i klicat ću jutrom milosrđu tvome, jer mi ti postade utočište i sklonište u dan nevolje.
17Сило моја! Теби ћу певати, јер си Ти Бог чувар мој, Бог који ме милује.
18Jakosti moja, tebi ću pjevati, jer ti si, Bože, zaštita moja, Bog moj, milosrđe moje.