1Zborovođi. Po napjevu "Ljiljani". Davidov.
1Помози ми, Боже, јер дође вода до душе.
2Spasi me, Bože: vode mi dođoše do grla!
2Пропадам у дубоком глибу, где нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају.
3U duboko blato zapadoh i nemam kamo nogu staviti; u duboku tonem vodu, pokrivaju me valovi.
3Изнемогох вичући, промуче ми грло, побелеше ми очи погледајући Бога.
4Iznemogoh od vikanja, grlo mi je promuklo, oči mi klonuše Boga mog čekajuć'.
4Оних који мрзе на ме низашта има више него косе на глави мојој; осилише који хоће да ме погубе, лажљиви непријатељи моји. Шта нисам отимао, ваља да вратим.
5Brojniji su od vlasi na glavi mojoj oni koji me mrze nizašto. Tvrđi su od kostiju mojih oni što mi se nepravedno protive: zar mogu vratiti što nisam oteo?
5Боже! Ти знаш је ли у мени безумље, и кривице моје нису сакривене од Тебе.
6Bože, ti znadeš bezumnost moju, moji ti grijesi nisu sakriti.
6Немој да се постиде у мени који се уздају у Тебе, Господе, Господе над војскама! Немој да се посраме у мени који траже Тебе, Боже Израиљев!
7Nek' se ne postide zbog mene koji se u te uzdaju, Gospode, Jahve nad Vojskama! Neka se ne posrame zbog mene koji traže tebe, Bože Izraelov!
7Јер Тебе ради подносим руг, и срамота попаде лице моје.
8Jer zbog tebe podnesoh pogrdu, i stid mi pokri lice.
8Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје.
9Tuđinac postadoh braći i stranac djeci majke svoje.
9Јер ревност за кућу Твоју једе ме и ружења оних који Тебе руже падају на ме.
10Jer me izjela revnost za Dom tvoj i poruge onih koji se rugaju tebi padoše na me.
10Плачем, постим се душом својом, и то ми се прима за зло;
11Dušu sam postom mučio, okrenulo mi se u ruglo.
11Место хаљине облачим врећу, и бивам им прича.
12Uzeh kostrijet za haljinu, i postah im igračka.
12О мени се разговарају седећи на вратима, пијући вино певају ме.
13Koji sjede na vratima protiv mene govore, vinopije mi rugalice poju.
13А ја се молим Теби, Господе; време је да се смилујеш, Боже; по великој милости својој услиши ме, јер је истинито спасење Твоје.
14No tebi se molim, Jahve, u vrijeme milosti, Bože; po velikoj dobroti svojoj ti me usliši po svojoj vjernoj pomoći!
14Извади ме из глиба, да не пропаднем; да се избавим од ненавидника и из дубоке воде;
15Izvuci me iz blata da ne potonem, od onih koji me mrze izbavi me - iz voda dubokih.
15Да ме не узме вода на матицу, да ме не прождре пучина, и да не склопи јама нада мном ждрела свог.
16Nek' me ne pokriju valovi, nek' me ne proguta dubina, nek' bezdan ne zatvori usta nada mnom!
16Услиши ме, Господе, јер је благост Твоја милосрдна, по великој доброти својој погледај ме.
17Usliši me, Jahve, jer je dobrostiva milost tvoja, po velikom milosrđu pogledaj na me!
17Немој одвратити лице своје од слуге свог; јер ме је туга; похитај, услиши ме.
18Ne sakrivaj lica pred slugom svojim; jer sam u stisci, usliši me brzo!
18Приближи се души мојој, избави је; насупрот непријатељима мојим избави ме.
19Približi se duši mojoj i spasi je; zbog dušmana mojih oslobodi me!
19Ти знаш под каквим сам ругом, стидом и срамотом; пред Тобом су сви непријатељи моји.
20Ti mi znadeš porugu, stid i sramotu, pred tvojim su očima svi koji me muče.
20Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.
21Ruganje mi slomilo srce i klonuh; čekao sam da se tko sažali nada mnom, ali ga ne bi; i da me tko utješi, ali ga ne nađoh.
21Дају ми жуч да једем, и у жеђи мојој поје ме оцтом.
22U jelo mi žuči umiješaše, u mojoj me žeđi octom napojiše.
22Трпеза њихова нека им буде мрежа и замка, то нека им буде плата.
23Nek' im stol bude zamka, a žrtvene gozbe stupica!
23Нека им потамне очи њихове, да не виде, и њихове бедре раслаби засвагда.
24Nek' im potamne oči da ne vide, nek' im bokovi zasvagda oslabe!
24Излиј на њих јарост своју, и пламен гнева Твог нека их обузме!
25Izlij na njih ljutinu, žar tvoga gnjeva nek' ih zahvati!
25Стан њихов нека опусти, и у њиховим шаторима нека не буде никога да живи.
26Njihova kuća nek' opusti, u njihovu šatoru nek' nitko ne stanuje!
26Јер кога си Ти поразио, они гоне, и умножавају јаде онима које си Ти ранио.
27Jer su progonili koga ti pokara, bol povećaše onomu koga ti rani.
27Мећи на њих кривицу за кривицом, да не дођу до правде Твоје.
28Na njihovu krivnju krivnju još dodaj, ne opravdali se pred tobom!
28Нека се избришу из књиге живих, и с праведницима нек не буду записани.
29Nek' budu izbrisani iz knjige živih, među pravednike neka se ne broje!
29А ја сам ништ и болан; помоћ Твоја, Боже, нек ме заклони.
30A ja sam jadnik i bolnik - nek' me štiti tvoja pomoć, o Bože!
30Славићу име Божије у песми, величаћу Га у хвали.
31Božje ću ime hvaliti popijevkom, hvalit ću ga zahvalnicom.
31То је Богу милије од вола, од телета с роговима и с папцима.
32Bit će to milije Jahvi no bik žrtveni, milije nego junac s papcima i rozima.
32Видеће ништи и радоваће се. Који тражите Бога, оживеће срце ваше.
33Gledajte, ubogi, i radujte se, nek' vam oživi srce, svima koji Boga tražite.
33Јер Бог чује убоге, и сужања својих не оглуша се.
34Jer siromahe Jahve čuje, on ne prezire sužanja svojih.
34Нека Га хвале небеса и земља, мора и све што се у њима миче!
35Neka ga hvale nebesa i zemlja, mora i sve što se u njima miče.
35Јер ће Бог спасти Сион, сазидаће градове Јудине; и људи ће се онде населити и наследиће га.
36Jer Bog će spasiti Sion - on će sagradit' gradove Judine - tu će oni stanovat', imati baštinu.
36И наслеђе ће се слуга Његових утврдити у њему и који љубе име Његово наставаће на њему.
37Baštinit će ga potomci slugu njegovih; prebivat će u njemu oni što ljube ime Božje.