1Tebi si, Jahve, utječem, ne daj da se ikada postidim!
1У Тебе се, Господе, уздам, немој ме оставити под срамотом вечном.
2U pravdi me svojoj spasi i izbavi, prikloni uho k meni i spasi me!
2Правдом својом избави ме, и опрости ме, пригни к мени ухо своје и помози ми.
3Budi mi hrid utočišta i čvrsta utvrda spasenja: jer ti si stijena i utvrda moja.
3Буди ми град где бих свагда долазио да живим, уреди спасење моје; јер си Ти град мој и крепост моја.
4Bože moj, istrgni me iz ruke zlotvora, iz šake silnika i tlačitelja:
4Боже мој! Узми ме из руке безбожникове, из руке безаконикове и насилникове.
5jer ti si, o Gospode, ufanje moje, Jahve, uzdanje od moje mladosti!
5Јер си Ти надање моје, Господ је Господ поуздање моје од младости моје.
6Na te se oslanjam od utrobe; ti si mi zaštitnik od majčina krila: u te se svagda uzdam.
6Тебе се држим од рођења, од утробе матере моје Ти си бранич мој; Тобом се хвалим свагда.
7Mnogima postadoh čudo, jer ti si mi bio silna pomoć.
7Чудо сам многима, а Ти си уточиште моје јако.
8Usta mi bijahu puna tvoje hvale, slaviše te svaki dan!
8Уста су моја пуна хвале Твоје, славе Твоје сваки дан.
9Ne zabaci me u starosti: kad mi malakšu sile, ne zapusti me!
9Немој ме одбацити под старост, кад ме издаје снага моја, немој ме оставити.
10Jer govore o meni moji dušmani, i koji me vrebaju složno se svjetuju:
10Јер непријатељи моји мисле о мени, и који вребају душу моју договарају се,
11"Bog ga je napustio; progonite ga i uhvatite jer nema tko da ga spasi!"
11Говорећи: Бог га је оставио, потерајте и ухватите га, јер га нема ко избавити.
12O Bože, ne stoj daleko od mene, Bože moj, pohitaj mi u pomoć!
12Боже! Не буди далеко од мене; Боже мој! Похитај ми у помоћ.
13Neka se postide i propadnu koji traže moj život; nek' se sramotom i stidom pokriju koji mi žele nesreću!
13Нек се постиде и погину противници душе моје; нека попадне стид и срамота на оне који ми траже зла!
14A ja ću se uvijek uzdati, iz dana u dan hvaleć' te sve više.
14А ја ћу се свагда уздати, и понављаћу хвале Теби.
15Ustima ću naviještati pravednost tvoju, povazdan pomoć tvoju: jer im ne znam broja.
15Уста ће моја казивати правду Твоју, сваки дан доброчинства Твоја, јер им не знам броја.
16Kazivat ću silu Jahvinu, Gospode, slavit ću samo tvoju pravednost.
16Ући ћу у сили Господа Господа, и славићу само Твоју правду.
17Bože, ti mi bijaše učitelj od mladosti moje, i sve do sada naviještam čudesa tvoja.
17Боже! Ти си ме учио од младости, и до данас казујем чудеса Твоја.
18Ni u starosti, kad posijedim, Bože, ne zapusti me, da kazujem mišicu tvoju naraštaju novom i svima budućima silu tvoju,
18Ни у старости и кад оседех немој ме оставити, Боже, еда бих казивао мишицу Твоју наслеђу, свој омладини силу Твоју,
19i pravednost tvoju, Bože, koja seže do neba, kojom učini velika djela. Bože, tko je kao ti!
19Правда је Твоја, Боже, до највише висине; у великим делима, која си учинио, Боже, ко је као Ти?
20Trpljenja mnoga i velika bacio si na me: ali ti ćeš me opet oživiti i opet me podići iz dubine zemlje.
20Колико си ме пута бацао у велике и љуте невоље, пак си ме опет оставио међу живима и из бездана ме земаљских опет извадио.
21Povećaj dostojanstvo moje i opet me utješi:
21Много си ме пута подизао и понављао утехе.
22A ja ću uz harfu slaviti tvoju vjernost, o Bože, svirat ću ti u citaru, Sveče Izraelov!
22И ја Те хвалим уз псалтир, Твоју верност, Боже мој; ударам Ти у гусле, Свече Израиљев!
23Moje će usne klicati pjevajuć' tebi i moja duša koju si spasio.
23Радују се уста моја кад певам Теби, и душа моја, коју си избавио.
24I moj će jezik svagda slaviti pravdu tvoju, jer su postiđeni i posramljeni oni što traže moju nesreću.
24И језик мој сваки дан казује правду Твоју; јер су постиђени и посрамљени они који ми траже зла.