1Nikakve dakle sada osude onima koji su u Kristu Isusu!
1Никаква, дакле, сад нема осуђења онима који су у Христу Исусу и не ходе по телу него по Духу.
2Ta zakon Duha života u Kristu Isusu oslobodi me zakona grijeha i smrti.
2Јер закон Духа који оживљава у Христу Исусу, опростио ме је од закона греховног и смрти.
3Uistinu, što je bilo nemoguće Zakonu, jer je zbog tijela onemoćao, Bog je učinio: poslavši Sina svoga u obličju grešnoga tijela i s obzirom na grijeh, osudi grijeh u tijelu
3Јер што закону беше немогуће, јер беше ослабљен телом, посла Бог сина свог у обличју тела греховног, и за грех осуди грех у телу,
4da se pravednost Zakona ispuni u nama koji ne živimo po tijelu nego po Duhu.
4Да се правда закона испуни у нама који не живимо по телу него по духу;
5Da, oni koji žive po tijelu, teže za onim što je tjelesno; a koji po Duhu, za onim što je Duhovo:
5Јер који су по телу телесно мисле, а који су по духу духовно мисле.
6težnja je tijela smrt, a težnja Duha život i mir.
6Јер телесно мудровање смрт је, а духовно мудровање живот је и мир.
7Jer težnja je tijela protivna Bogu: zakonu se Božjemu ne podvrgava, a i ne može.
7Јер телесно мудровање непријатељство је Богу, јер се не покорава закону Божијем нити може.
8Oni pak koji su u tijelu, ne mogu se Bogu svidjeti.
8А који су у телу не могу Богу угодити.
9A vi niste u tijelu, nego u Duhu, ako Duh Božji prebiva u vama. A nema li tko Duha Kristova, taj nije njegov.
9А ви нисте у телу него у духу; јер Дух Божји у вама живи. А ако ко нема Дух Христов, он није Његов.
10I ako je Krist u vama, tijelo je doduše mrtvo zbog grijeha, ali Duh je život zbog pravednosti.
10А ако је Христос у вама, онда је тело мртво греха ради а дух жив правде ради.
11Ako li Duh Onoga koji uskrisi Isusa od mrtvih prebiva u vama, Onaj koji uskrisi Krista od mrtvih oživit će i smrtna tijela vaša po Duhu svome koji prebiva u vama.
11А ако ли живи у вама Дух Оног који је васкрсао Исуса из мртвих, Онај који је подигао Христа из мртвих оживеће и ваша смртна телеса Духом својим који живи у вама.
12Dakle, braćo, dužnici smo, ali ne tijelu da po tijelu živimo!
12Тако дакле, браћо, нисмо дужни телу да по телу живимо.
13Jer ako po tijelu živite, umrijeti vam je, ako li pak Duhom usmrćujete tjelesna djela, živjet ćete.
13Јер ако живите по телу, помрећете; ако ли духом послове телесне морите, живећете.
14Svi koje vodi Duh Božji sinovi su Božji.
14Јер који се владају по духу Божијем они су синови Божији.
15Ta ne primiste duh robovanja da se opet bojite, nego primiste Duha posinstva u kojem kličemo: "Abba! Oče!"
15Јер не примисте дух ропства, опет да се бојите; него примисте Дух посиначки, којим вичемо: Ава, Оче!
16Sam Duh susvjedok je s našim duhom da smo djeca Božja;
16Овај дух сведочи нашем духу да смо деца Божија.
17ako pak djeca, onda i baštinici, baštinici Božji, a subaštinici Kristovi, kada doista s njime zajedno trpimo, da se zajedno s njime i proslavimo.
17А кад смо деца и наследници смо: наследници, дакле Божији, а сунаследници Христови: јер с Њим страдамо да се с Њим и прославимо.
18Smatram, uistinu: sve patnje sadašnjega vremena nisu ništa prema budućoj slavi koja se ima očitovati u nama.
18Јер мислим да страдања садашњег времена нису ништа према слави која ће нам се јавити.
19Doista, stvorenje sa svom žudnjom iščekuje ovo objavljenje sinova Božjih:
19Јер чекање твари чека да се јаве синови Божији.
20stvorenje je uistinu podvrgnuto ispraznosti - ne po svojoj volji, nego zbog onoga koji ga podvrgnu - ali u nadi.
20Јер се твар покори пропадљивости (не од своје воље него за вољу оног који је покори) на наду,
21Jer i stvorenje će se osloboditi robovanja pokvarljivosti da sudjeluje u slobodi i slavi djece Božje.
21Да ће се и сама твар опростити од ропства распадљивости на слободу славе деце Божије.
22Jer znamo: sve stvorenje zajedno uzdiše i muči se u porođajnim bolima sve do sada.
22Јер знамо да сва твар уздише и тужи с нама до сад.
23Ali ne samo ono! I mi koji imamo prvine Duha, i mi u sebi uzdišemo iščekujući posinstvo, otkupljenje svoga tijela.
23А не само она, него и ми који новину духа имамо, и ми сами у себи уздишемо чекајући посињење и избављење телу свом.
24Ta u nadi smo spašeni! Nada pak koja se vidi nije nada. Jer što tko gleda, kako da se tomu i nada?
24Јер се надом спасосмо. А нада који се види није нада; јер кад ко види шта, како ће му се надати?
25Nadamo li se pak onomu čega ne gledamo, postojano to iščekujemo.
25Ако ли се надамо ономе што не видимо, чекамо с трпљењем.
26Tako i Duh potpomaže našu nemoć. Doista ne znamo što da molimo kako valja, ali se sam Duh za nas zauzima neizrecivim uzdasima.
26А тако и Дух помаже нам у нашим слабостима: јер не знамо за шта ћемо се молити као што треба, него сам Дух моли се за нас уздисањем неисказаним.
27A Onaj koji proniče srca zna koja je želja Duha - da se on po Božju zauzima za svete.
27А Онај што испитује срца зна шта је мисао Духа, јер по вољи Божијој моли се за свете.
28Znamo pak da Bog u svemu na dobro surađuje s onima koji ga ljube, s onima koji su odlukom njegovom pozvani.
28А знамо да онима који љубе Бога све иде на добро, који су позвани по намерењу.
29Jer koje predvidje, te i predodredi da budu suobličeni slici Sina njegova te da on bude prvorođenac među mnogom braćom.
29Јер које напред позна оне и одреди да буду једнаки обличју Сина његовог, да би Он био прворођени међу многом браћом.
30Koje pak predodredi, te i pozva; koje pozva, te i opravda; koje opravda, te i proslavi.
30А које одреди оне и дозва; а које дозва оне и оправда; а које оправда оне и прослави.
31Što ćemo dakle na to reći? Ako je Bog za nas, tko će protiv nas?
31Шта ћемо, дакле, рећи на ово? Ако је Бог с нама, ко ће на нас?
32Ta on ni svojega Sina nije poštedio, nego ga je za sve nas predao! Kako nam onda s njime neće sve darovati?
32Који, дакле, свог сина не поштеде, него га предаде за све нас, како, дакле, да нам с Њим све не дарује?
33Tko će optužiti izabranike Božje? Bog opravdava!
33Ко ће оптужити избране Божије? Бог који правда?
34Tko će osuditi? Krist Isus umrije, štoviše i uskrsnu, on je i zdesna Bogu - on se baš zauzima za nas!
34Ко ће осудити? Христос Исус који умре, па још и васкрсе, који је с десне стране Богу, и моли за нас?
35Tko će nas rastaviti od ljubavi Kristove? Nevolja? Tjeskoba? Progonstvo? Glad? Golotinja? Pogibao? Mač?
35Ко ће нас раставити од љубави Божије? Невоља ли или туга? Или гоњење? Или глад? Или голотиња? Или страх? Или мач? Као што стоји написано:
36Kao što je pisano: Poradi tebe ubijaju nas dan za danom i mi smo im ko ovce za klanje.
36За Тебе нас убијају вас дан, држе нас као овце које су за клање.
37U svemu tome nadmoćno pobjeđujemo po onome koji nas uzljubi.
37Али у свему овоме побеђујемо Оног ради који нас је љубио.
38Uvjeren sam doista: ni smrt ni život, ni anđeli ni vlasti, ni sadašnjost ni budućnost, ni sile,
38Јер знам јамачно да ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашње, ни будуће,
39ni dubina ni visina, ni ikoji drugi stvor neće nas moći rastaviti od ljubavi Božje u Kristu Isusu Gospodinu našem.
39Ни висина, ни дубина, ни друга каква твар може нас раставити од љубави Божије, која је у Христу Исусу, Господу нашем.