1Kamo je otišao dragi tvoj, o najljepša među ženama? Kuda je zamakao dragi tvoj, da ga tražimo s tobom?
1Куда отиде драги твој, најлепша међу женама? Куда замаче драги твој, да га тражимо с тобом?
2Dragi je moj sišao u svoj vrt k lijehama mirisnog bilja da pase po vrtovima i da bere ljiljane.
2Драги мој сиђе у врт свој, к лехама мирисног биља, да пасе по вртовима и да бере љиљане.
3Ja pripadam dragome svome, dragi moj pripada meni, on pase među ljiljanima.
3Ја сам драгог свог, и мој је драги мој, који пасе међу љиљанима.
4Lijepa si, prijateljice moja, kao Tirsa, krasna si kao Jeruzalem, strašna kao vojska pod zastavama.
4Лепа си, драга моја, као Терса, красна си као Јерусалим, страшна као војска са заставама.
5Odvrati oči svoje od mene jer me zbunjuju. Kosa je tvoja kao stado koza koje silaze s Gileada.
5Одврати очи своје од мене, јер ме распаљују. Коса ти је као стадо коза које се виде на Галаду.
6Zubi su ti kao stado ovaca ostriženih kada s kupanja dolaze: idu dvije i dvije kao blizanke i nijedna nije osamljena.
6Зуби су ти као стадо оваца кад излазе из купала, које се све близне, а ниједне нема јалове.
7Kao kriške mogranja tvoji su obrazi pod koprenom tvojom.
7Јагодице су твоје између витица твојих као кришка шипка.
8Ima šezdeset kraljica, osamdeset inoča, a djevojaka ni broja se ne zna.
8Шездесет има царица и осамдесет иноча, и девојака без броја;
9Ali je samo jedna golubica moja, savršena moja, jedina u majke, izabrana u roditeljke svoje. Vidjele su je djevojke i nazvale je blaženom, a kraljice i inoče hvale su joj izrekle.
9Али је једна голубица моја, безазлена моја, јединица у матере своје, изабрана у родитељке своје. Видеше је девојке и назваше је блаженом; и царице и иноче хвалише је.
10Tko je ova koja dolazi kao što zora sviće, lijepa kao mjesec, sjajna kao sunce, strašna kao vojska pod zastavama?
10Ко је она што се види као зора, лепа као месец, чиста као сунце, страшна као војска са заставама?
11Siđoh kroz nasade oraha da vidim mladice u dolinama, da pogledam pupaju li vinogradi, cvatu li mogranji.
11Сиђох у орашје да видим воће у долу, да видим цвате ли винова лоза, пупе ли шипци.
12Ne znam kako, tek želja moja pope me na kola naroda mog kneževskog.
12Не дознах ништа, а душа ме моја посади на кола Аминадавова.
13Врати се, врати се Суламко, врати се, врати се, да те гледамо. Шта ћете гледати на Суламци? Као чете војничке.