¹Jahve reče Mojsiju i Aronu:

¹ Rabbi salaŋ Musa da Haruna se ka ne:

²"Ovako kažite Izraelcima: 'Ovo su životinje koje između svih četveronožaca na zemlji možete jesti:

² «Araŋ ma salaŋ Israyla izey se ka ne: Fundikooney kaŋ yaŋ araŋ ga hin ka ŋwa ndunnya almaney kulu ra neeya:

³svaku koja ima papke, ali papke razdvojene, i koja preživa možete jesti.

³ Hay kulu almaney ra kaŋ ce camsa ga fay, a fay hala bindo ra, kaŋ ga gooye mo, nga no araŋ ga hin ka ŋwa.

⁴Ali ove, iako preživaju ili papke imaju, ne smijete jesti: devu, jer iako preživa, razdvojena papka nema - za vas je nečista;

⁴ Amma afooyaŋ neeya kaŋ araŋ si hin ka ŋwa, baa i ga gooye, wala i ce camsey fay bindo ra, danga: yo, zama baa kaŋ a ga gooye, kulu nda yaadin a ce camsa mana fay bindo ra. A ŋwaayaŋ ga harram araŋ se.

⁵svisca, jer iako preživa, razdvojena papka nema - za vas je nečist;

⁵ Tondi boŋ hansi mo, zama a ga gooye, amma a ce camsa mana fay. A ga harram araŋ se.

⁶arnebeta, iako preživa, razdvojena papka nema - za vas je nečist.

⁶ Woodin banda, tobay ga harram araŋ se, zama a ga gooye, amma a ce camsa mana fay.

⁷A svinja, iako ima papak, i to papak razdvojen, ne preživa - za vas je nečista.

⁷ Birnya mo gonda ce camse kaŋ fay bindo ra, amma a si gooye. A ga harram araŋ se.

⁸Njihova mesa nemojte jesti niti se njihove strvine doticati - za vas su one nečiste.'"

⁸ Araŋ ma s'i hamey ŋwa, araŋ ma si lamba i jifey gaa mo. I ga harram araŋ se.

⁹Od svih vodenih životinja ove možete jesti: sve što živi u vodi, bilo u morima, bilo u rijekama, a ima peraje i ljuske možete jesti.

⁹ Fundikooney kaŋ go hari ra kaŋ araŋ ga hin ka ŋwa mo neeya: hari ra fundikooni kulu kaŋ gonda fatayaŋ, kaŋ gonda kobtoyaŋ mo, d'a go bangu ra wala teeku ra, wala gooru ra.

¹⁰A što u morima i rijekama nema peraja i ljusaka - sve životinjice u vodi, sva živa vodena bića - neka su vam odvratna

¹⁰ Amma hari ham kulu kaŋ sinda fata nda kobto mo, kaŋ go teeku ra, wala gooru ra, wala bangu ra, hay kulu kaŋ ga nyooti hari ra, danga fundikooni kulu kaŋ go hari ra kaŋ sinda fata nda kobto, ngey wo fanta hariyaŋ no araŋ se.

¹¹i odvratna neka vam ostanu! Mesa od njih nemojte jesti, a njihove strvine držite za odvratnost.

¹¹ I ga ciya araŋ se fanta hari. Wa si i hamey ŋwa. I jifey mo ma ciya araŋ se fanta hariyaŋ.

¹²Sve, dakle, što je u vodi a nema peraja i ljusaka neka je za vas odvratno."

¹² Hay kulu kaŋ gonda fundi hari ra, da manti a gonda fatayaŋ da kobtoyaŋ no, kulu fanta hariyaŋ no araŋ se.

¹³"Od ptica neka su vam ove odvratne i neka se ne jedu - odvratnost su: orao, orao strvinar i jastreb,

¹³ Woone yaŋ mo araŋ m'i fanta curey ra kaŋ yaŋ si ŋwa, zama fanta hariyaŋ no, danga zeeban da kaaw da gaadogo bi,

¹⁴tetrijeb i sokol bilo koje vrste;

¹⁴ da gabu, da gabu-ce-daŋ-guusu, d'i dumi kulu.

¹⁵gavran svih vrsta;

¹⁵ Woodin banda gaaru bi da nga dumo kulu,

¹⁶noj, kobac i galeb; lastavica svake vrste;

¹⁶ da taatagay da jaamaaje, da tuutu, da gabu dumi kulu.

¹⁷sova, gnjurac, ušara,

¹⁷ Kuku kayna mo, da kaaray wande, da kuku bi,

¹⁸labud, pelikan, droplja;

¹⁸ da koysa kwaaray, da bangu farka, da jeer'ize gabu.

¹⁹roda, čaplja svake vrste; pupavac i šišmiš."

¹⁹ Waaliya mo, da koysa nda nga dumey, da jillay da cicibo.

²⁰"Svi krilati kukci što hodaju četveronoške neka su vam odvratni!

²⁰ Fatakoy kulu kaŋ gonda ce taaci mo ga ciya araŋ se fanta hariyaŋ.

²¹Od svih tih krilatih kukaca što hodaju četveronoške možete jesti samo one koji imaju na svojim nožicama listove za skakutanje po zemlji.

²¹ Kulu nda yaadin araŋ ga hin ka ŋwa fatakoyey ra wo kaŋ yaŋ gonda ce kaŋ gaa i ga dira, danga wo kaŋ yaŋ gonda kambu, i ga sar nd'a mo laabo boŋ.

²²Od njih možete jesti: svaku vrstu skakavaca, cvrčaka i zrikavaca.

²² Wo kaŋ yaŋ araŋ ga hin ka ŋwa ga ti: do bi da nga dumey, da do ciray da nga dumey, da gurum-gurum da nga dumey, da maaram fanda da nga dumey.

²³A svi drugi krilati kukci na četiri nožice neka su vam odvratni!

²³ Amma takahari fatakoy cindey kaŋ yaŋ gonda ce taaci kulu ga ciya fanta hariyaŋ araŋ se.

²⁴I od njih ćete se onečistiti: tko se god dotakne njihove crkotine, neka je nečist do večeri;

²⁴ I g'araŋ ciya harram. Danga boro kaŋ lamba i jifey gaa ga harram kala wiciri kambu.

²⁵tko god ponese crkotinu bilo koje od njih, neka opere svoju odjeću i nečistim se smatra do večeri;

²⁵ Boro kaŋ g'i jifa jare mo ma nga bankaaray nyuna. A ga harram kala wiciri kambu.

²⁶i životinje s nerazdvojenim papkom što ne preživaju za vas su nečiste, i tko ih se dotakne neka je nečist!

²⁶ Alman kulu kaŋ ce camsa mana fay bindo ra, wo kaŋ si gooye mo ga harram araŋ se. Boro kulu kaŋ lamba i gaa ga harram.

²⁷Onda, četveronožne životinje koje hodaju na četiri šape za vas su nečiste. Tko se dotakne njihova strva, neka je nečist do večeri.

²⁷ Woodin banda, hay kulu kaŋ ga dira nga ce taamo gaa, ce-taaci-koyey kulu ra ga harram araŋ se. Boro kaŋ lamba i jifey gaa ga harram kala wiciri kambu.

²⁸A onaj koji ponese njihov strv, neka opere svoju odjeću i bude nečist do večeri. Za vas su one nečiste."

²⁸ Boro kaŋ n'i jifey jare mo ma nga bankaarayey nyuna. A ga ciya harram kala wiciri kambu. I ga harram araŋ se.

²⁹"Od životinja što po zemlji gmižu neka su za vas ove nečiste: krtica, miš i svaka vrsta guštera;

²⁹ Woone yaŋ mo ga ti harram hari ganda birantey ra, kaŋ yaŋ ga ganda biri ka candi laabu boŋ, danga: Bugadari, da caŋ, da komni nda nga dumey,

³⁰zidni macaklin, kameleon, daždevnjak, zelembać i tinšamet.

³⁰ da cita, da baw, da danfane, da mollo, da daame.

³¹Te su životinje od svih što gmižu za vas nečiste. Tko ih se mrtvih dotakne neka je nečist do večeri.

³¹ Woodin yaŋ no ga harram araŋ se ganda birantey ra. D'i bu mo, boro kulu kaŋ lamba i gaa ga harram kala wiciri kambu.

³²A na što koja od njih mrtva padne, neka je onečišćeno: bio to kakav drveni predmet ili odjeća, koža ili vreća. Svaki takav predmet koji se upotrebljava neka se zamoči u vodu i ostane nečist do večeri. Onda će postati čist.

³² Hay kulu mo kaŋ boŋ i buukwa kaŋ ga harram, da jinay me hayante no kaŋ i te nda bundu, wala bankaaray no, wala kuuru, wala foolo me hayante jinay kulu kaŋ no, kaŋ boro ga goy fo te d'a. Kala boro m'a bakandi hari ra. A ga harram kala wiciri kambu. Woodin banda a ga ye ka hanan.

³³Upadne li što od njih u kakvu zemljanu posudu, razbijte je; sve je u njoj onečišćeno.

³³ Amma botogo jinay kulu kaŋ ra i afo kaŋ, haŋ kaŋ no kulu ga harram. Kal i m'i bagu.

³⁴A bilo kakva hrana što se jede, ako na nju kapne voda iz te posude, bit će onečišćena. Svaka tekućina što se pije u svakoj takvoj posudi neka se smatra nečistom.

³⁴ }waari kulu kaŋ gaa a haro say ga harram. Haŋyaŋ hari kaŋ go foobu dumi kulu ra ga harram.

³⁵A sve na što padne bilo što od njihove crkotine neka je nečisto; bude li to peć ili ognjište, neka se sruše: onečišćeni su za vas i neka nečisti budu.

³⁵ Hay kulu mo kaŋ boŋ i buukwa kaŋ ga harram, da feema no wala hinayaŋ kusu no. I m'a bagu ka te car-cambu. I ga harram, i ma ciya harram hari araŋ se.

³⁶A vrelo ili čatrnja koja drži vodu neka se smatraju čistima. Ali tko dirne strvinu životinje neka je nečist.

³⁶ Kulu nda yaadin, hari-mo wala bangu, wala guusu kulu kaŋ ra hari ga margu, ngey wo ga ciya hanante yaŋ. Amma boro kaŋ lamba harram hari buukwa gaa ga harram.

³⁷Ako što od njihova strva padne na žitno sjemenje što će se sijati, ono ostaje čisto;

³⁷ D'i buukwa kaŋ dum'ize masangu ra kaŋ boro ga duma, woodin ga hanan.

³⁸ali ako se sjemenje nakvasi vodom, a onda na nj padne što od njihove crkotine, neka je za vas nečisto.

³⁸ Amma d'i buukwa kaŋ masangu ra kaŋ go hari ra ga hiiji, nga wo ga harram araŋ se.

³⁹Ako ugine koja životinja što vam služi za hranu, onaj koji dotakne njezinu strvinu neka je nečist do večeri;

³⁹ Alman kulu kaŋ hamo ga ŋwa, d'a bu, boro kaŋ lamb'a jifa gaa ga harram kala wiciri kambu.

⁴⁰a koji pojede od njezine strvine neka opere svoju odjeću i bude nečist do večeri; koji ponese njezinu strvinu neka opere svoju odjeću i bude nečist do večeri.

⁴⁰ Boro mo kaŋ n'a hamo ŋwa ma nga bankaarayey nyuna. A ga harram kala wiciri kambu. Koyne, boro kaŋ g'a jifa jare, kal a ma nga bankaarayey nyuna. A ga harram kala wiciri kambu.

⁴¹Svaka životinja što po tlu gmiže odvratna je. Neka se ne jede!

⁴¹ Ganda birante kulu kaŋ ga ganda biri ka dira laabo boŋ ya fanta hari no; a si ŋwa.

⁴²Ništa što puže na trbuhu, ništa što god ide na četiri noge ili na više nogu - nikakve puzavce što po tlu gmižu nemojte jesti jer su odvratni!

⁴² Hay kulu kaŋ ga gaalum, wala kaŋ ga dira ce taaci boŋ care banda, da hay kulu mo kaŋ gonda ce boobo, danga ganda birante kulu kaŋ ga dira ka ganda biri laabo boŋ, araŋ ma s'i ŋwa. Fanta hariyaŋ no.

⁴³Nemojte sami sebe poganiti svim tim puzavcima što gmižu; ne prljajte se njima, da i vi zbog njih ne postanete nečisti.

⁴³ Wa si araŋ boŋ ciya fanta hari yaŋ ganda birante kulu kaŋ ga dira ganda gaa. Araŋ ma si harram i do kaŋ ga naŋ araŋ ma ziibi.

⁴⁴Ta ja - Jahve - Bog sam vaš! Posvećujte se, dakle, da sveti budete, jer svet sam ja! Nijednim se puzavcem što po tlu gmiže ne prljajte!

⁴⁴ Zama ay ya Rabbi no, araŋ Irikoyo. Woodin sabbay se araŋ m'araŋ boŋ fay waani ka goro ihannoyaŋ, zama ay ya Hananyankoy no. A binde, araŋ ma si ziibi nda ganda birante dumi kulu kaŋ ga nyooti laabo boŋ.

⁴⁵Jest, ja sam Jahve; izveo sam vas iz zemlje egipatske da vam budem Bog. Budite, dakle, sveti jer sam svet ja!"

⁴⁵ Zama ay ya Rabbi no kaŋ n'araŋ fattandi araŋ ma fun Misira laabo ra, hal ay ma ciya araŋ se Irikoy. Woodin sabbay se no araŋ ma goro ihannoyaŋ zama ay ya Hananyankoy no.

⁴⁶To je odredba koja se odnosi na ptice i sva živa bića što se u vodi kreću i na sve stvorove koji po zemlji gmižu.

⁴⁶ Woodin no ga ti asariya* alman, da curo, da fundikooni kulu kaŋ ga nyooti hari ra boŋ, da takahari kulu mo kaŋ ga ganda biri laabo boŋ ka candi.

⁴⁷Svrha joj je da se razlikuje nečisto od čistoga; životinja koja se može jesti od životinje koja se ne smije jesti.

⁴⁷ Sanney wo no ga fayanka harram da halal game ra, danga fundikooni kaŋ ga ŋwa da fundikooni kaŋ si ŋwa game ra.»