¹Toen zond Hiram, de koning van Tyrus, boden tot David, en cederenhout, en metselaars, en timmerlieden, dat zij hem een huis bouwden.

¹А Хирам, цар тирски посла посланике к Давиду и дрва кедрових и зидара и дрводеља да му саграде кућу.

²En David merkte, dat hem de HEERE tot koning bevestigd had over Israel; want zijn koninkrijk werd ten hoogste verheven, om Zijns volks Israels wil.

²И разуме Давид да га је Господ утврдио за цара над Израиљем и да се царство његово подиже високо ради народа Његовог Израиља.

³En David nam meer vrouwen te Jeruzalem, en David gewon meer zonen en dochteren.

³И Давид узе још жена у Јерусалиму и изроди још синова и кћери.

⁴Dit nu zijn de namen der kinderen, die hij te Jeruzalem had: Sammua, en Sobab, Nathan en Salomo,

⁴И ово су имена оних који му се родише у Јерусалиму: Сануја и Совав, Натан и Соломун,

⁵En Jibchar, en Elisua, en Elpelet,

⁵И Јевар и Елисуја и Елфалет,

⁶En Nogah, en Nefeg, en Jafia,

⁶И Нога и Нефег и Јафија

⁷En Elisama, en Beeljada, en Elifelet.

⁷И Елисама и Велијада и Елифалет.

⁸Toen de Filistijnen hoorden, dat David tot koning gezalfd was over het ganse Israel, zo togen al de Filistijnen op om David te zoeken. Toen David dat hoorde zo toog hij uit tegen hen.

⁸А Филистеји чувши да је Давид помазан за цара над свим Израиљем, изиђоше сви Филистеји да траже Давида; а Давид чувши то изиђе пред њих.

⁹Toen de Filistijnen kwamen, zo spreidden zij zich uit in de laagte van Refaim.

⁹И Филистеји дошавши раширише се по долини рафајској.

¹⁰Toen vraagde David God, zeggende: Zal ik optrekken tegen de Filistijnen, en zult Gij hen in mijn hand geven? En de HEERE zeide tot hem: Trek op, want Ik zal hen in uw hand geven.

¹⁰Тада Давид упита Господа говорећи: Хоћу ли изаћи на Филистеје? И хоћеш ли их дати у моје руке? А Господ му рече: Изађи, и даћу их у твоје руке.

¹¹Toen zij nu optogen naar Baal-Perazim, zo sloeg hen David daar; en David zeide: God heeft mijn vijanden door mijn hand gescheurd, als een scheur der wateren; daarom noemden zij den naam derzelver plaats Baal-Perazim.

¹¹Тада отидоше у Вал-Ферасим, и поби их онде Давид, и рече Давид: Продре Бог непријатеље моје мојом руком, као што вода продире. Отуда се прозва место Вал-Ферасим.

¹²En daar lieten zij hun goden; en David gebood, en zij werden met vuur verbrand.

¹²И оставише онде богове своје; а Давид заповеди, те их спалише огњем.

¹³Doch de Filistijnen voeren nog voort, en zij verspreidden zich in dat dal.

¹³А Филистеји опет по други пут раширише се по оном долу.

¹⁴En David vraagde God nog eens; en God zeide tot hem: Gij zult niet optrekken achter hen heen; maar omsingel hen van boven, en kom tot hen tegenover de moerbezienbomen.

¹⁴И Давид опет упита Бога, а Бог му рече: Не иди за њима, него се врати од њих, па удари на њих према дудовима.

¹⁵En het zal geschieden, als gij hoort het geruis van een gang in de toppen der moerbezienbomen, kom dan uit ten strijde; want God zal voor uw aangezicht uitgegaan zijn, om het leger der Filistijnen te slaan.

¹⁵И кад чујеш да зашушти по врховима од дудова, тада изиђи у бој; јер ће поћи Бог пред тобом да побије војску филистејску.

¹⁶David nu deed, gelijk als hem God geboden had; en zij sloegen het heir der Filistijnen van Gibeon af tot aan Gezer.

¹⁶И учини Давид како му заповеди Бог и поби војску филистејску од Гаваона до Гезера.

¹⁷Alzo ging Davids naam uit in al die landen; en de HEERE gaf Zijn verschrikking over al die heidenen.

¹⁷И разгласи се име Давидово по свим земљама; и Господ зададе страх од њега свим народима.