¹Een dode vlieg doet de zalf des apothekers stinken en opwellen; alzo een weinig dwaasheid een man, die kostelijk is van wijsheid en van eer.

¹Од мртвих мува усмрди се и поквари уље апотекарско, тако од мало лудости цена мудрости и слави.

²Het hart des wijzen is tot zijn rechterhand, maar het hart eens zots is tot zijn linkerhand.

²Срце је мудром с десне стране, а лудом је с леве стране.

³En ook wanneer de dwaas op den weg wandelt, zijn hart ontbreekt hem, en hij zegt tot een iegelijk, dat hij dwaas is.

³Безумник и кад иде путем, без разума је и казује свима да је безуман.

⁴Als de geest des heersers tegen u oprijst, verlaat uw plaats niet; want het is medicijn, het stilt grote zonden.

⁴Ако се подигне на те гнев оног који влада, не остављај место своје, јер благост уклања велике грехе.

⁵Er is nog een kwaad, dat ik gezien heb onder de zon, als een dwaling, die van het aangezicht des oversten voortkomt.

⁵Има зло које видех под сунцем, као погрешка која долази од владаоца:

⁶Een dwaas wordt gezet in grote hoogheden, maar de rijken zitten in de laagte.

⁶Лудост се посађује на највише место, и богати седе на ниском месту.

⁷Ik heb knechten te paard gezien, en vorsten, gaande als knechten op de aarde.

⁷Видех слуге на коњима, а кнезови иду пешице, као слуге.

⁸Wie een kuil graaft, zal daarin vallen; en wie een muur doorbreekt, een slang zal hem bijten.

⁸Ко јаму копа, у њу ће пасти, и ко разваљује ограду, ујешће га змија.

⁹Wie stenen wegdraagt, zal smart daardoor lijden; wie hout klieft, zal daardoor in gevaar zijn.

⁹Ко одмиче камење, удариће се о њих, ко цепа дрва, није миран од њих.

¹⁰Indien hij het ijzer heeft stomp gemaakt, en hij slijpt de snede niet, dan moet hij meerder kracht te werk stellen; maar de wijsheid is een uitnemende zaak, om iets recht te maken.

¹⁰Кад се затупи гвожђе и оштрице му се не наоштре, тада треба више снаге; али мудрост може боље поправити.

¹¹Indien de slang gebeten heeft, eer der bezwering geschied is, dan is er geen nuttigheid voor den allerwelsprekendsten bezweerder.

¹¹Ако уједе змија пре бајања, ништа неће помоћи бајач.

¹²De woorden van een wijzen mond zijn aangenaam; maar de lippen van een zot verslinden hemzelve.

¹²Речи из уста мудрог љупке су, а безумног прождиру усне његове.

¹³Het begin der woorden zijns monds is dwaasheid, en het einde zijns monds is boze dolligheid.

¹³Почетак је речима уста његових лудост, а свршетак говору његовом зло безумље.

¹⁴De dwaas maakt wel veel woorden; maar de mens weet niet, wat het zij, dat geschieden zal; en wat na hem geschieden zal, wie zal het hem te kennen geven?

¹⁴Јер луди много говори, а човек не зна шта ће бити; и ко ће му казати шта ће после њега бити?

¹⁵De arbeid der zotten maakt een iegelijk van hen moede; dewijl zij niet weten naar de stad te gaan.

¹⁵Луде мори труд њихов, јер не знају ни у град отићи.

¹⁶Wee u, land! welks koning een kind is, en welks vorsten tot in den morgenstond eten!

¹⁶Тешко теби, земљо, кад ти је цар дете и кнезови твоји рано једу!

¹⁷Welgelukzalig zijt gij, land! welks koning een zoon der edelen is, en welks vorsten ter rechter tijd eten, tot sterkte en niet tot drinkerij.

¹⁷Благо теби, земљо, кад ти је цар племенит и кнезови твоји једу на време да се поткрепе, а не да се опију.

¹⁸Door grote luiheid verzwakt het gebint, en door slapheid der handen wordt het huis doorlekkende.

¹⁸С лењости угибље се кров и с немарних руку прокапљује кућа.

¹⁹Men maakt maaltijden om te lachen, en de wijn verheugt de levenden, en het geld verantwoordt alles.

¹⁹Ради весеља готове се гозбе, и вино весели живе, а новци врше све.

²⁰Vloek den koning niet, zelfs in uw gedachten, en vloek den rijke niet in het binnenste uwer slaapkamer; want het gevogelte des hemels zou de stem wegvoeren, en het gevleugelde zou het woord te kennen geven.

²⁰Ни у мисли својој не псуј цара, ни у клети, у којој спаваш, не псуј богатог, јер птица небеска однеће глас и шта крила има доказаће реч.