¹Daarna wende ik mij, en zag aan al de onderdrukkingen, die onder de zon geschieden; en ziet, er waren de tranen der verdrukten, en dergenen, die geen trooster hadden; en aan de zijde hunner verdrukkers was macht, zij daarentegen hadden geen vertrooster.

¹Опет видех све неправде које се чине под сунцем, и гле, сузе оних којима се чини неправда, и немају ко би их потешио ни снаге да се избаве из руку оних који им чине неправду; немају никога да их потеши.

²Dies prees ik de doden, die alrede gestorven waren, boven de levenden, die tot nog toe levend zijn.

²Зато хвалих мртве који већ помреше више него живе који још живе.

³Ja, hij is beter dan die beiden, die nog niet geweest is, die niet gezien heeft het boze werk, dat onder de zon geschiedt.

³Али је бољи и од једних и од других онај који још није постао, који није видео зло што бива под сунцем.

⁴Verder zag ik al den arbeid en alle geschikkelijkheid des werks, dat het den mens nijd van zijn naaste aanbrengt. Dat is ook ijdelheid en kwelling des geestes.

⁴Јер видех сваки труд и свако добро дело да од њега бива завист човеку од ближњег његовог. И то је таштина и мука духу.

⁵De zot vouwt zijn handen samen, en eet zijn eigen vlees.

⁵Безумник склапа руке своје, и једе своје тело:

⁶Een hand vol met rust is beter, dan beide de vuisten vol met arbeid en kwelling des geestes.

⁶Боља је једна грст у миру него обе грсти с трудом и муком у духу.

⁷Ik wendde mij wederom, en ik zag een ijdelheid onder de zon;

⁷Опет видех таштину под сунцем:

⁸Daar is er een, en geen tweede; hij heeft ook geen kind, noch broeder; nochtans is van al zijn arbeid geen einde; ook wordt zijn oog niet verzadigd van den rijkdom, en zegt niet: Voor wien arbeide ik toch, en doe mijn ziel gebrek hebben van het goede? Dit is ook ijdelheid, en het is een moeilijke bezigheid.

⁸Има ко је сам, инокосан, нема ни сина ни брата, и опет нема краја труду његовом, и очи његове не могу да се насите богатства; а не мисли: За кога се мучим и одузимам својој души добра? И то је таштина и зао посао.

⁹Twee zijn beter dan een; want zij hebben een goede beloning van hun arbeid;

⁹Боље је двојици него једном, јер имају добру добит од свог труда.

¹⁰Want indien zij vallen, de een richt zijn metgezel op; maar wee den ene, die gevallen is, want er is geen tweede om hem op te helpen.

¹⁰Јер ако један падне, други ће подигнути друга свог; а тешко једном! Ако падне, нема другог да га подигне.

¹¹Ook, indien twee te zamen liggen, zo hebben zij warmte; maar hoe zou een alleen warm worden?

¹¹Још ако двојица спавају заједно, греје један другог; а један како ће се згрејати?

¹²En indien iemand den een mocht overweldigen, zo zullen de twee tegen hem bestaan; en een drievoudig snoer wordt niet haast gebroken.

¹²И ако би ко надјачао једног, двојица ће му одолети; и трострука врпца не кида се лако.

¹³Beter is een arm en wijs jongeling, dan een oud en zot koning, die niet weet van meer vermaand te worden.

¹³Боље је дете убого, а мудро него цар стар, а безуман, који се већ не зна поучити.

¹⁴Want een komt uit het gevangenhuis, om koning te zijn; daar ook een, die in zijn koninkrijk geboren is, verarmt.

¹⁴Јер један излази из тамнице да царује, а други који се роди да царује осиромаши.

¹⁵Ik zag al de levenden wandelen onder de zon, met de jongeling, den tweede, die in diens plaats staan zal.

¹⁵Видех све живе који ходе под сунцем где пристају за дететом другим, које ће ступити на његово место.

¹⁶Er is geen einde van al het volk, van allen, die voor hen geweest zijn; de nakomelingen zullen zich ook over hem niet verblijden; gewisselijk, dat is ook ijdelheid en kwelling des geestes. [ (Ecclesiastes 4:17) Bewaar uw voet, als gij tot het huis Gods ingaat, en zijt liever nabij om te horen, dan om der zotten slachtoffer te geven; want zij weten niet, dat zij kwaad doen. ]

¹⁶Нема краја народу који беше пред њим, а који после настану неће се радовати њему. И то је таштина и мука духу.