¹Beter is een goede naam, dan goede olie, en de dag des doods, dan de dag dat iemand geboren wordt.

¹Боље је име него добро уље, и дан смртни него дан у који се ко роди.

²Het is beter te gaan in het klaaghuis, dan te gaan in het huis des maaltijds; want in hetzelve is het einde aller mensen, en de levende legt het in zijn hart.

²Боље је ићи у кућу где је жалост него где је гозба, јер је онде крај сваког човека, и ко је жив, слаже у срце своје.

³Het treuren is beter dan het lachen; want door de droefheid des aangezichts wordt het hart gebeterd.

³Боља је жалост него смех, јер кад је лице невесело, срце постаје боље.

⁴Het hart der wijzen is in het klaaghuis; maar het hart der zotten in het huis der vreugde.

⁴Срце је мудрих људи у кући где је жалост, а срце безумних у кући где је весеље.

⁵Het is beter te horen het bestraffen des wijzen, dan dat iemand hore het gezang der dwazen.

⁵Боље је слушати карање мудрога него да ко слуша песму безумних.

⁶Want gelijk het geluid der doornen onder een pot is, alzo is het lachen eens zots. Dit is ook ijdelheid.

⁶Јер као што прашти трње под лонцем, такав је смех безумников; и то је таштина.

⁷Voorwaar, de onderdrukking zou wel een wijze dol maken; en het geschenk verderft het hart.

⁷Насиље обезумљује мудрога, и поклон изопачује срце.

⁸Het einde van een ding is beter dan zijn begin; de lankmoedige is beter dan de hoogmoedige.

⁸Бољи је крај ствари него почетак јој; бољи је ко је стрпљивог духа неголи ко је поноситог духа.

⁹Zijt niet haastig in uw geest om te toornen; want de toorn rust in den boezem der dwazen.

⁹Не буди нагао у духу свом на гнев, јер гнев почива у недрима безумних.

¹⁰Zeg niet: Wat is er, dat de vorige dagen beter geweest zijn, dan deze? Want gij zoudt naar zulks niet uit wijsheid vragen.

¹⁰Не говори: Шта је то, те су пређашњи дани били бољи од ових? Јер не би било мудро да за то питаш.

¹¹De wijsheid is goed met een erfdeel; en degenen, die de zon aanschouwen, hebben voordeel daarvan.

¹¹Добра је мудрост с имањем, и корисна је онима који виде сунце.

¹²Want de wijsheid is tot een schaduw, en het geld is tot een schaduw; maar de uitnemendheid der wetenschap is, dat de wijsheid haar bezitters het leven geeft.

¹²Јер је мудрост заклон, и новци су заклон; али је претежније знање мудрости тим што даје живот ономе ко је има.

¹³Aanmerk het werk Gods; want wie kan recht maken, dat Hij krom gemaakt heeft?

¹³Погледај дело Божије; јер ко може исправити шта Он искриви?

¹⁴Geniet het goede ten dage des voorspoeds, maar ten dage des tegenspoeds, zie toe; want God maakt ook den een tegenover den ander, ter oorzake dat de mens niet zou vinden iets, dat na hem zal zijn.

¹⁴У добро време уживај добро, а у зло време гледај, јер је Бог створио једно према другом за то да човек не зна шта ће бити.

¹⁵Dit alles heb ik gezien in de dagen mijner ijdelheid; er is een rechtvaardige, die in zijn gerechtigheid omkomt; daarentegen is er een goddeloze, die in zijn boosheid zijn dagen verlengt.

¹⁵Свашта видех за времена таштине своје: праведника који пропада у правди својој, и безбожника који дуго живи у својој злоћи.

¹⁶Wees niet al te rechtvaardig, noch houd uzelven al te wijs; waarom zoudt gij verwoesting over u brengen?

¹⁶Не буди сувише праведан ни сувише мудар; зашто би себе упропастио?

¹⁷Wees niet al te goddeloos, noch wees al te dwaas; waarom zoudt gij sterven buiten uw tijd?

¹⁷Не буди сувише безбожан ни луд; зашто би умро пре времена?

¹⁸Het is goed, dat gij daaraan vasthoudt, en trek ook uw hand van dit niet af; want die God vreest, dien ontgaat dat al.

¹⁸Добро је да држиш једно, а друго да не пушташ из руке; јер ко се боји Бога избавиће се од свега.

¹⁹De wijsheid versterkt den wijze meer dan tien heerschappers, die in een stad zijn.

¹⁹Мудрост крепи човека више него десет кнезова који су у граду.

²⁰Voorwaar, er is geen mens rechtvaardig op aarde, die goed doet, en niet zondigt.

²⁰Доиста нема човека праведног на земљи који твори добро и не греши.

²¹Geef ook uw hart niet tot alle woorden, die men spreekt, opdat gij niet hoort, dat uw knecht u vloekt.

²¹Не узимај на ум свашта што се говори, ако би и слугу свог чуо где те псује;

²²Want uw hart heeft ook veelmalen bekend, dat gij ook anderen gevloekt hebt.

²²Јер срце твоје зна да си и ти више пута псовао друге.

²³Dit alles heb ik met wijsheid verzocht; ik zeide: Ik zal wijsheid bekomen, maar zij was nog verre van mij.

²³Све то огледах мудрошћу и рекох: Бићу мудар; али мудрост беше далеко од мене.

²⁴Hetgeen verre af is, en zeer diep, wie zal dat vinden?

²⁴Шта је тако далеко и врло дубоко, ко ће наћи?

²⁵Ik keerde mij om, en mijn hart, om te weten, en om na te sporen, en te zoeken wijsheid en een sluitrede; en om te weten de goddeloosheid der zotheid, en de dwaasheid der onzinnigheden.

²⁵Окретох се срцем својим да познам и извидим и изнађем мудрост и разум, и да познам безбожност лудости и лудост безумља.

²⁶En ik vond een bitterder ding, dan de dood: een vrouw, welker hart netten en garen, en haar handen banden zijn; wie goed is voor Gods aangezicht, zal van haar ontkomen; daarentegen de zondaar zal van haar gevangen worden.

²⁶И нађох да је горча од смрти жена којој је срце мрежа и пругло, којој су руке окови; ко је мио Богу, сачуваће се од ње, а грешника ће ухватити она.

²⁷Ziet, dit heb ik gevonden, zegt de prediker, het ene bij het andere, om de sluitrede te vinden;

²⁷Гле, то нађох, вели проповедник, једно према другом, тражећи да разумем.

²⁸Dewelke mijn ziel nog zoekt, maar ik heb haar niet gevonden: een man uit duizend heb ik gevonden; maar een vrouw onder die allen heb ik niet gevonden.

²⁸Још тражи душа моја, али не нађох. Човека једног у хиљаде нађох, али жене међу свима не нађох.

²⁹Alleenlijk ziet, dit heb ik gevonden, dat God den mens recht gemaakt heeft, maar zij hebben veel vonden gezocht.

²⁹Само, гле, ово нађох: да је Бог створио човека доброг; а они траже свакојаке помисли.