¹Toen sprak God al deze woorden, zeggende:

¹Тада рече Бог све ове речи говорећи:

²Ik ben de HEERE uw God, Die u uit Egypteland, uit het diensthuis, uitgeleid heb.

²Ја сам Господ Бог твој, који сам те извео из земље мисирске, из дома ропског.

³Gij zult geen andere goden voor Mijn aangezicht hebben.

³Немој имати других богова уза ме.

⁴Gij zult u geen gesneden beeld, noch enige gelijkenis maken, van hetgeen boven in den hemel is, noch van hetgeen onder op de aarde is, noch van hetgeen in de wateren onder de aarde is.

⁴Не гради себи лик резани нити какву слику од оног што је горе на небу, или доле на земљи, или у води, испод земље.

⁵Gij zult u voor die niet buigen, noch hen dienen; want Ik, de HEERE uw God, ben een ijverig God, Die de misdaad der vaderen bezoek aan de kinderen, aan het derde, en aan het vierde lid dergenen, die Mij haten;

⁵Немој им се клањати нити им служити, јер сам ја Господ Бог твој, Бог ревнитељ, који походим грехе отачке на синовима до трећег и до четвртог кољена, оних који мрзе на мене;

⁶En doe barmhartigheid aan duizenden dergenen, die Mij liefhebben, en Mijn geboden onderhouden.

⁶А чиним милост на хиљадама оних који ме љубе и чувају заповести моје.

⁷Gij zult den Naam des HEEREN uws Gods niet ijdellijk gebruiken; want de HEERE zal niet onschuldig houden, die Zijn Naam ijdellijk gebruikt.

⁷Не узимај узалуд име Господа Бога свог; јер неће пред Господом бити прав ко узме име Његово узалуд.

⁸Gedenkt den sabbatdag, dat gij dien heiligt.

⁸Сећај се дана од одмора да га светкујеш.

⁹Zes dagen zult gij arbeiden en al uw werk doen;

⁹Шест дана ради, и свршуј све послове своје.

¹⁰Maar de zevende dag is de sabbat des HEEREN uws Gods; dan zult gij geen werk doen, gij, noch uw zoon, noch uw dochter, noch uw dienstknecht, noch uw dienstmaagd, noch uw vee, noch uw vreemdeling, die in uw poorten is;

¹⁰А седми је дан одмор Господу Богу твом; тада немој радити ниједан посао, ни ти, ни син твој, ни кћи твоја, ни слуга твој, ни слушкиња твоја, ни живинче твоје, ни странац који је међу вратима твојим.

¹¹Want in zes dagen heeft de HEERE den hemel en de aarde gemaakt, de zee en al wat daarin is, en Hij rustte ten zevenden dage; daarom zegende de HEERE den sabbatdag, en heiligde denzelven.

¹¹Јер је за шест дана створио Господ небо и земљу, море и шта је год у њима; а у седми дан почину; зато је благословио Господ дан од одмора и посветио га.

¹²Eert uw vader en uw moeder, opdat uw dagen verlengd worden in het land, dat u de HEERE uw God geeft.

¹²Поштуј оца свог и матер своју, да ти се продуже дани на земљи, коју ти да Господ Бог твој.

¹³Gij zult niet doodslaan.

¹³Не убиј.

¹⁴Gij zult niet echtbreken.

¹⁴Не чини прељубе.

¹⁵Gij zult niet stelen.

¹⁵Не кради.

¹⁶Gij zult geen valse getuigenis spreken tegen uw naaste.

¹⁶Не сведочи лажно на ближњег свог.

¹⁷Gij zult niet begeren uws naasten huis; gij zult niet begeren uws naasten vrouw, noch zijn dienstknecht, noch zijn dienstmaagd, noch zijn os, noch zijn ezel, noch iets, dat uws naasten is.

¹⁷Не пожели кућу ближњег свог, не пожели жену ближњег свог, ни слугу његовог, ни слушкињу његову, ни вола његовог, ни магарца његовог, нити ишта што је ближњег твог.

¹⁸En al het volk zag de donderen, en de bliksemen, en het geluid der bazuin, en den rokenden berg; toen het volk zulks zag, weken zij af, en stonden van verre.

¹⁸И сав народ виде гром и муњу и трубу где труби и гору где се дими; и народ видевши то узмаче се и стаде издалека,

¹⁹En zij zeiden tot Mozes: Spreek gij met ons, en wij zullen horen; en dat God met ons niet spreke, opdat wij niet sterven!

¹⁹И рекоше Мојсију: Говори нам ти, и слушаћемо; а нека нам не говори Бог, да не помремо.

²⁰En Mozes zeide tot het volk: Vreest niet, want God is gekomen, opdat Hij u verzocht, en opdat Zijn vreze voor uw aangezicht zou zijn, dat gij niet zondigdet.

²⁰А Мојсије рече народу: Не бојте се, јер Бог дође да вас искуша и да вам пред очима буде страх Његов да не бисте грешили.

²¹En het volk stond van verre; maar Mozes naderde tot de donkerheid, alwaar God was.

²¹И народ стајаше издалека, а Мојсије приступи к мраку у коме беше Бог.

²²Toen zeide de HEERE tot Mozes: Aldus zult gij tot de kinderen Israels zeggen: Gij hebt gezien, dat Ik met ulieden van den hemel gesproken heb.

²²И Господ рече Мојсију: Овако кажи синовима Израиљевим: видели сте где вам с неба говорих.

²³Gij zult nevens Mij niet maken zilveren goden, en gouden goden zult gij u niet maken.

²³Не градите уза ме богове сребрне, ни богове златне не градите себи.

²⁴Maakt Mij een altaar van aarde, en offert daarop uw brandofferen, en uw dankofferen, uw schapen, en uw runderen; aan alle plaats, waar Ik Mijns Naams gedachtenis stichten zal, zal Ik tot u komen, en zal u zegenen.

²⁴Олтар од земље начини ми, на коме ћеш ми приносити жртве своје паљенице и жртве своје захвалне, ситну и крупну стоку своју. На коме год месту заповедим да се спомиње име моје, доћи ћу к теби и благословићу те.

²⁵Maar indien gij Mij een stenen altaar zult maken, zo zult gij dit niet bouwen van gehouwen steen; zo gij uw houwijzer daarover verheft, zo zult gij het ontheiligen.

²⁵Ако ли ми начиниш олтар од камена, немој начинити од тесаног камена; јер ако повучеш по њему гвожђем, оскврнићеш га.

²⁶Gij zult ook niet met trappen tot Mijn altaar opklimmen, opdat uw schaamte voor hetzelve niet ontdekt worde.

²⁶Немој уз басамаке ићи к олтару мом, да се не би открила голотиња твоја код њега.