¹Alzo zijn volbracht de hemel en de aarde, en al hun heir.

¹Тако се доврши небо и земља и сва војска њихова.

²Als nu God op de zevende dag volbracht had Zijn werk, dat Hij gemaakt had, heeft Hij gerust op den zevende dag van al Zijn werk, dat Hij gemaakt had.

²И сврши Бог до седмог дана дела своја, која учини; и почину у седми дан од свих дела својих, која учини;

³En God heeft den zevende dag gezegend, en die geheiligd; omdat Hij op denzelven gerust heeft van al Zijn werk, hetwelk God geschapen had, om te volmaken.

³И благослови Бог седми дан, и посвети га, јер у тај дан почину од свих дела својих, која учини;

⁴Dit zijn de geboorten des hemels en der aarde, als zij geschapen werden; ten dage als de HEERE God de aarde en den hemel maakte.

⁴То је постање неба и земље, кад посташе, кад Господ Бог створи земљу и небо,

⁵En allen struik des velds, eer hij in de aarde was, en al het kruid des velds, eer het uitsproot; want de HEERE God had niet doen regenen op de aarde, en er was geen mens geweest, om den aardbodem te bouwen.

⁵И сваку биљку пољску, докле је још не беше на земљи, и сваку травку пољску, докле још не ницаше; јер Господ Бог још не пусти дажда на земљу, нити беше човека да ради земљу,

⁶Maar een damp was opgegaan uit de aarde, en bevochtigde den ganse aardbodem.

⁶Али се подизаше пара са земље да натапа сву земљу.

⁷En de HEERE God had den mens geformeerd uit het stof der aarde, en in zijn neusgaten geblazen de adem des levens; alzo werd de mens tot een levende ziel.

⁷А створи Господ Бог човека од праха земаљског, и дуну му у нос дух животни; и поста човек душа жива.

⁸Ook had de HEERE God een hof geplant in Eden, tegen het oosten, en Hij stelde aldaar den mens, die Hij geformeerd had.

⁸И насади Господ Бог врт у Едему на истоку; и онде намести човека, ког створи.

⁹En de HEERE God had alle geboomte uit het aardrijk doen spruiten, begeerlijk voor het gezicht, en goed tot spijze; en den boom des levens in het midden van den hof, en de boom der kennis des goeds en des kwaads.

⁹И учини Господ Бог, те никоше из земље свакаква дрвећа лепа за гледање и добра за јело, и дрво од живота усред врта и дрво од знања добра и зла.

¹⁰En een rivier was voortgaande uit Eden, om deze hof te bewateren; en werd van daar verdeeld, en werd tot vier hoofden.

¹⁰А вода течаше из Едема натапајући врт, и оданде се дељаше у четири реке.

¹¹De naam der eerste rivier is Pison; deze is het, die het ganse land van Havila omloopt, waar het goud is.

¹¹Једној је име Фисон, она тече око целе земље евилске, а онде има злата,

¹²En het goud van dit land is goed; daar is ook bedolah, en de steen sardonix.

¹²И злато је оне земље врло добро; онде има и бдела и драгог камена ониха.

¹³En de naam der tweede rivier is Gihon; deze is het, die het ganse land Cusch omloopt.

¹³А другој је реци име Геон, она тече око целе земље хуске.

¹⁴En de naam der derde rivier is Hiddekel; deze is gaande naar het oosten van Assur. En de vierde rivier is Frath.

¹⁴А трећој је реци име Хидекел, она тече к асирској. А четврта је река Ефрат.

¹⁵Zo nam de HEERE God den mens, en zette hem in den hof van Eden, om dien te bouwen, en dien te bewaren.

¹⁵И узевши Господ Бог човека намести га у врту едемском, да га ради и да га чува.

¹⁶En de HEERE God gebood den mens, zeggende: Van allen boom dezes hofs zult gij vrijelijk eten;

¹⁶И запрети Господ Бог човеку говорећи: Једи слободно са сваког дрвета у врту;

¹⁷Maar van den boom der kennis des goeds en des kwaads, daarvan zult gij niet eten; want ten dage, als gij daarvan eet, zult gij den dood sterven.

¹⁷Али с дрвета од знања добра и зла, с њега не једи; јер у који дан окусиш с њега, умрећеш.

¹⁸Ook had de HEERE God gesproken: Het is niet goed, dat de mens alleen zij; Ik zal hem een hulpe maken, die als tegen hem over zij.

¹⁸И рече Господ Бог: Није добро да је човек сам; да му начиним друга према њему.

¹⁹Want als de HEERE God uit de aarde al het gedierte des velds, en al het gevogelte des hemels gemaakt had, zo bracht Hij die tot Adam, om te zien, hoe hij ze noemen zou; en zoals Adam alle levende ziel noemen zoude, dat zou haar naam zijn.

¹⁹Јер Господ Бог створи од земље све звери пољске и све птице небеске, и доведе к Адаму да види како ће коју назвати, па како Адам назове коју животињу онако да јој буде име;

²⁰Zo had Adam genoemd de namen van al het vee, en van het gevogelte des hemels, en van al het gedierte des velds; maar voor de mens vond hij geen hulpe, die als tegen hem over ware.

²⁰И Адам надеде име сваком живинчету и свакој птици небеској и свакој звери пољској; али се не нађе Адаму друг према њему.

²¹Toen deed de HEERE God een diepen slaap op Adam vallen, en hij sliep; en Hij nam een van zijn ribben, en sloot derzelver plaats toe met vlees.

²¹И Господ Бог пусти тврд сан на Адама, те заспа; па му узе једно ребро, и место попуни месом;

²²En de HEERE God bouwde de ribbe, die Hij van Adam genomen had, tot een vrouw, en Hij bracht haar tot Adam.

²²И Господ Бог створи жену од ребра, које узе Адаму, и доведе је к Адаму.

²³Toen zeide Adam: Deze is ditmaal been van mijn benen, en vlees van mijn vlees! Men zal haar Manninne heten, omdat zij uit den man genomen is.

²³А Адам рече: Сада ето кост од мојих кости, и тело од мог тела. Нека јој буде име човечица, јер је узета од човека.

²⁴Daarom zal de man zijn vader en zijn moeder verlaten, en zijn vrouw aankleven; en zij zullen tot een vlees zijn.

²⁴Зато ће оставити човек оца свог и матер своју, и прилепиће се к жени својој, и биће двоје једно тело.

²⁵En zij waren beiden naakt, Adam en zijn vrouw; en zij schaamden zich niet.

²⁵А беху обоје голи. Адам и жена му, и не беше их срамота.