¹En het geschiedde ten einde van twee volle jaren, dat Farao droomde, en ziet, hij stond aan de rivier.

¹А после две године дана усни Фараон, а он стоји на једној реци.

²En ziet, uit de rivier kwamen op zeven koeien, schoon van aanzien, en vet van vlees, en zij weidden in het gras.

²И гле, из реке изађе седам крава лепих и дебелих, и стадоше пасти по обали.

³En ziet, zeven andere koeien kwamen na die op uit de rivier, lelijk van aanzien, en dun van vlees; en zij stonden bij de andere koeien aan den oever der rivier.

³И гле, иза њих изађе из реке седам других крава, ружних и мршавих, и стадоше поред оних крава на обали.

⁴En die koeien, lelijk van aanzien, en dun van vlees, aten op die zeven koeien, schoon van aanzien en vet. Toen ontwaakte Farao.

⁴И ове краве ружне и мршаве поједоше оних седам крава лепих и дебелих. У том се пробуди Фараон.

⁵Daarna sliep hij en droomde andermaal; en ziet, zeven aren rezen op, in een halm, vet en goed.

⁵Па опет заспав усни другом, а то седам класова израсте из једног стабла једрих и лепих;

⁶En ziet, zeven dunne en van den oostenwind verzengde aren schoten na dezelve uit.

⁶А иза њих исклија седам класова малих и штурих;

⁷En de dunne aren verslonden de zeven vette en volle aren. Toen ontwaakte Farao, en ziet, het was een droom.

⁷Па ови класови мали поједоше оних седам великих и једрих. У том се пробуди Фараон и виде да је сан.

⁸En het geschiedde in den morgenstond, dat zijn geest verslagen was, en hij zond heen, en riep al de tovenaars van Egypte, en al de wijzen, die daarin waren; en Farao vertelde hun zijn droom; maar er was niemand, die ze aan Farao uitlegde.

⁸И кад би ујутру, он се забрину у духу, и пославши сазва све гатаре мисирске и све мудраце, и приповеди им шта је снио; али нико не може казати Фараону шта значи.

⁹Toen sprak de overste der schenkers tot Farao, zeggende: Ik gedenk heden aan mijn zonden.

⁹Тада проговори старешина над пехарницима Фараону и рече: Данас се опоменух греха свог.

¹⁰Farao was zeer vertoornd op zijn dienaars, en leverde mij in bewaring ten huize van den overste der trawanten, mij en den overste der bakkers.

¹⁰Кад се Фараон расрди на слуге своје и баци у тамницу у кући заповедника стражарског мене и старешину над хлебарима,

¹¹En in een nacht droomden wij een droom, ik en hij; wij droomden elk naar de uitlegging zijns drooms.

¹¹Уснисмо једну ноћ ја и он, сваки за себе по значењу сна свог уснисмо.

¹²En aldaar was bij ons een Hebreeuws jongeling, een knecht van den overste der trawanten; en wij vertelden ze hem, en hij legde ons onze dromen uit; een ieder legde hij ze uit, naar zijn droom.

¹²А онде беше с нама момче Јеврејче, слуга заповедника стражарског, и ми му приповедисмо сне, а он нам каза шта чији сан значи.

¹³En gelijk hij ons uitlegde, alzo is het geschied; mij heeft hij hersteld in mijn staat, en hem gehangen.

¹³И зби се како нам каза: мене поврати Фараон у службу, а оног обеси.

¹⁴Toen zond Farao en riep Jozef en zij deden hem haastelijk uit den kuil komen; en men schoor hem, en men veranderde zijn klederen; en hij kwam tot Farao.

¹⁴Тада Фараон посла по Јосифа, и брже га изведоше из тамнице, а он се обрија и преобуче се, те изађе пред Фараона.

¹⁵En Farao sprak tot Jozef: Ik heb een droom gedroomd, en er is niemand, die hem uitlegge; maar ik heb van u horen zeggen, als gij een droom hoort, dat gij hem uitlegt.

¹⁵А Фараон рече Јосифу: Усних сан, па ми нико не уме да каже шта значи; а за тебе чујем да умеш казивати сне.

¹⁶En Jozef antwoordde Farao, zeggende: Het is buiten mij! God zal Farao's welstand aanzeggen.

¹⁶А Јосиф одговори Фараону и рече: То није у мојој власти, Бог ће јавити добро Фараону.

¹⁷Toen sprak Farao tot Jozef: Zie, in mijn droom stond ik aan den oever der rivier;

¹⁷И рече Фараон Јосифу: Усних, а ја стојим крај реке на обали.

¹⁸En zie, uit de rivier kwamen op zeven koeien, vet van vlees en schoon van gedaante, en zij weidden in het gras.

¹⁸И гле, из реке изађе седам крава дебелих и лепих, те стадоше пасти по обали.

¹⁹En zie, zeven andere koeien kwamen op na deze, mager en zeer lelijk van gedaante, rank van vlees; ik heb dergelijke van lelijkheid niet gezien in het ganse Egypteland.

¹⁹И гле, иза њих изађе седам других крава рђавих, и врло ружних и мршавих, каквих нисам видео у целој земљи мисирској.

²⁰En die ranke en lelijke koeien aten die eerste zeven vette koeien op;

²⁰И ове краве мршаве и ружне поједоше оних седам дебелих,

²¹Dewelke in haar buik inkwamen; maar men merkte niet, dat ze in haar buik ingekomen waren; want haar aanzien was lelijk, gelijk als in het begin. Toen ontwaakte ik.

²¹И кад им бише у трбуху, не познаваше се да су им у трбуху, него опет беху онако ружне као пре. У том се пробудих.

²²Daarna zag ik in mijn droom, en zie zeven aren rezen op in een halm, vol en goed.

²²Па опет усних, а то седам класова израсте из једног стабла једрих и лепих;

²³En zie, zeven dorre, dunne en van den oostenwind verzengde aren, schoten na dezelve uit;

²³А иза њих исклија седам малих, танких и штурих.

²⁴En de zeven dunne aren verslonden die zeven goede aren. En ik heb het den tovenaars gezegd; maar er was niemand, die het mij verklaarde.

²⁴И ови танки класови прождреше оних седам лепих. И ово приповедих гатарима, али ми ни један не зна казати шта значи.

²⁵Toen zeide Jozef tot Farao: De droom van Farao is een; hetgeen God is doende, heeft Hij Farao te kennen gegeven.

²⁵А Јосиф рече Фараону: Оба су сна Фараонова једнака; Бог јавља Фараону шта је наумио.

²⁶Die zeven schone koeien zijn zeven jaren; die zeven schone aren zijn ook zeven jaren; de droom is een.

²⁶Седам лепих крава јесу седам година, и седам лепих класова јесу седам година; оба су сна једнака.

²⁷En die zeven ranke en lelijke koeien, die na gene opkwamen, zijn zeven jaren; en die zeven ranke van den oostenwind verzengde aren zullen zeven jaren des hongers wezen.

²⁷А седам крава мршавих и ружних, што изађоше иза оних, јесу седам година; и седам класова ситних и штурих биће седам година гладних.

²⁸Dit is het woord, hetwelk ik tot Farao gesproken heb: hetgeen God is doende, heeft Hij Farao vertoond.

²⁸То је што рекох Фараону: Бог каже Фараону шта је наумио.

²⁹Zie, de zeven aankomende jaren, zal er grote overvloed in het ganse land van Egypte zijn.

²⁹Ево доћи ће седам година врло родних свој земљи мисирској.

³⁰Maar na dezelve zullen er opstaan zeven jaren des hongers; dan zal in het land van Egypte al die overvloed vergeten worden; en de honger zal het land verteren.

³⁰А иза њих настаће седам гладних година, где ће се заборавити све обиље у земљи мисирској, јер ће глад сатрти земљу,

³¹Ook zal de overvloed in het land niet gemerkt worden, vanwege dienzelven honger, die daarna wezen zal; want hij zal zeer zwaar zijn.

³¹Те се неће знати то обиље у земљи од глади потоње, јер ће бити врло велика.

³²En aangaande, dat die droom aan Farao ten tweeden maal is herhaald, is, omdat de zaak van God vastbesloten is, en dat God haast, om dezelve te doen.

³²А што је два пута узастопце Фараон снио, то је зато што је зацело Бог тако наумио, и на скоро ће то учинити Бог.

³³Zo zie nu Farao naar een verstandigen en wijzen man, en zette hem over het land van Egypte.

³³Него сада нека потражи Фараон човека мудрог и разумног, па нека га постави над земљом мисирском.

³⁴Farao doe zo, en bestelle opzieners over het land; en neme het vijfde deel des lands van Egypte in de zeven jaren des overvloeds.

³⁴И нека гледа Фараон да постави старешине по земљи, и покупи петину по земљи мисирској за седам родних година;

³⁵En dat zij alle spijze van deze aankomende goede jaren verzamelen, en koren opleggen, onder de hand van Farao, tot spijze in de steden, en bewaren het.

³⁵Нека скупљају од сваког жита за родних година које иду, и нека снесу под руку Фараонову сваког жита у све градове, и нека чувају,

³⁶Zo zal de spijze zijn tot voorraad voor het land, voor zeven jaren des hongers, die in Egypteland wezen zullen; opdat het land van honger niet verga.

³⁶Да се нађе хране земљи за седам година гладних, кад настану, да не пропадне земља од глади.

³⁷En dit woord was goed in de ogen van Farao, en in de ogen van al zijn knechten.

³⁷И ово се учини добро Фараону и свим слугама његовим.

³⁸Zo zeide Farao tot zijn knechten: Zouden wij wel een man vinden als deze, in welken Gods Geest is?

³⁸И рече Фараон слугама својим: Можемо ли наћи човека какав је овај, у коме би дух био Божји?

³⁹Daarna zeide Farao tot Jozef: Naardien dat God u dit alles heeft verkondigd, zo is er niemand zo verstandig en wijs, als gij.

³⁹Па рече Фараон Јосифу: Кад је теби јавио Бог све ово, нема никога тако мудрог и разумног као што си ти.

⁴⁰Gij zult over mijn huis zijn, en op uw bevel zal al mijn volk de hand kussen; alleen dezen troon zal ik groter zijn dan gij.

⁴⁰Ти ћеш бити над домом мојим, и сав ће ти народ мој уста љубити; само ћу овим престолом бити већи од тебе.

⁴¹Voorts sprak Farao tot Jozef: Zie, ik heb u over gans Egypteland gesteld.

⁴¹И још рече Фараон Јосифу: Ево, постављам те над свом земљом мисирском.

⁴²En Farao nam zijn ring van zijn hand af, en deed hem aan Jozefs hand, en liet hem fijne linnen klederen aantrekken, en legde hem een gouden keten aan zijn hals;

⁴²И скиде Фараон прстен с руке своје и метну га Јосифу на руку, и обуче га у хаљине од танког платна, и обеси му златну верижицу о врату,

⁴³En hij deed hem rijden op den tweeden wagen, dien hij had; en zij riepen voor zijn aangezicht: Knielt! Alzo stelde hij hem over gans Egypteland.

⁴³И посади га на кола која беху друга за његовим, и заповеди да пред њим вичу: Клањајте се! И да га је поставио над свом земљом мисирском.

⁴⁴En Farao zeide tot Jozef: Ik ben Farao! doch zonder u zal niemand zijn hand of zijn voet opheffen in gans Egypteland.

⁴⁴И још рече Фараон Јосифу: Ја сам Фараон, али без тебе неће нико маћи руке своје ни ноге своје у свој земљи мисирској.

⁴⁵En Farao noemde Jozefs naam Zafnath Paaneah, en gaf hem Asnath, de dochter van Potifera, overste van On, tot een vrouw; en Jozef toog uit door het land van Egypte.

⁴⁵И даде Фараон Јосифу име Псонтомфаних, и ожени га Асенетом кћерју Потифере свештеника онског. И пође Јосиф по земљи мисирској.

⁴⁶Jozef nu was dertig jaren oud, als hij stond voor het aangezicht van Farao, koning van Egypte; en Jozef ging uit van Farao's aangezicht, en hij toog door gans Egypteland.

⁴⁶А беше Јосифу тридесет година кад изађе пред Фараона цара мисирског. И отишавши од Фараона обиђе сву земљу мисирску.

⁴⁷En het land bracht voort, in de zeven jaren des overvloeds, bij handvollen.

⁴⁷И за седам родних година роди земља свашта изобила.

⁴⁸En hij vergaderde alle spijze der zeven jaren, die in Egypteland was, en deed de spijze in de steden; de spijze van het veld van elke stad, hetwelk rondom haar was, deed hij daarbinnen.

⁴⁸И стаде Јосиф купити за тих седам година сваког жита што беше по земљи мисирској, и сносити жито у градове; у сваки град сношаше жито с њива које беху око њега.

⁴⁹Alzo bracht Jozef zeer veel koren bijeen, als het zand der zee, totdat men ophield te tellen: want daarvan was geen getal.

⁴⁹Тако накупи Јосиф жита врло много колико је песка морског, тако да га преста мерити, јер му не беше броја.

⁵⁰En Jozef werden twee zonen geboren, eer er een jaar des hongers aankwam, die Asnath, de dochter van Potifera, overste van On, hem baarde.

⁵⁰И докле још не наста гладна година, родише се Јосифу два сина, које му роди Асенета кћи Потифере свештеника онског.

⁵¹En Jozef noemde den naam des eerstgeborenen Manasse; want, zeide hij, God heeft mij doen vergeten al mijn moeite, en het ganse huis mijns vaders.

⁵¹И првенцу надеде Јосиф име Манасија, говорећи: Јер ми Бог даде да заборавим сву муку своју и сав дом оца свог.

⁵²En den naam des tweeden noemde hij Efraim; want, zeide hij, God heeft mij doen wassen in het land mijner verdrukking.

⁵²А другом надеде име Јефрем, говорећи: Јер ми Бог даде да растем у земљи невоље своје.

⁵³Toen eindigden de zeven jaren des overvloeds, die in Egypte geweest was.

⁵³Али прође седам година родних у земљи мисирској;

⁵⁴En de zeven jaren des hongers begonnen aan te komen, gelijk als Jozef gezegd had. En er was honger in al de landen; maar in gans Egypteland was brood.

⁵⁴И наста седам година гладних, као што је Јосиф напред казао. И беше глад по свим земљама, а по свој земљи мисирској беше хлеба.

⁵⁵Als nu gans Egypteland hongerde, riep het volk tot Farao om brood; en Farao zeide tot alle Egyptenaren: Gaat tot Jozef, doet wat hij u zegt.

⁵⁵Али најпосле наста глад и по свој земљи мисирској, и народ повика к Фараону за хлеб; а Фараон рече свима Мисирцима: Идите к Јосифу, па шта вам он каже оно чините.

⁵⁶Als dan honger over het ganse land was, zo opende Jozef alles, waarin iets was, en verkocht aan de Egyptenaren; want de honger was sterk in Egypteland.

⁵⁶И кад глад беше по свој земљи, отвори Јосиф све житнице, и продаваше Мисирцима. И глад поста врло велика у земљи мисирској.

⁵⁷En alle landen kwamen in Egypte tot Jozef, om te kopen; want de honger was sterk in alle landen.

⁵⁷И из свих земаља долажаху у Мисир к Јосифу да купују; јер поста глад у свакој земљи.