¹Daarna riep Jakob zijn zonen, en hij zeide: Verzamelt u, en ik zal u verkondigen, hetgeen u in de navolgende dagen wedervaren zal.

¹После сазва Јаков синове своје и рече: Скупите се да вам јавим шта ће вам бити до послетка.

²Komt samen en hoort, gij, zonen van Jakob! en hoort naar Israel, uw vader.

²Скупите се и послушајте, синови Јаковљеви, послушајте Израиља оца свог.

³Ruben! gij zijt mijn eerstgeborene, mijn kracht, en het begin mijner macht; de voortreffelijkste in hoogheid, en de voortreffelijkste in sterkte!

³Рувиме, ти си првенац мој, крепост моја и почетак силе моје; први господством и први снагом.

⁴Snelle afloop als der wateren, gij zult de voortreffelijkste niet zijn! want gij hebt uws vaders leger beklommen; toen hebt gij het geschonden; hij heeft mijn bed beklommen!

⁴Навро си као вода; нећеш бити први; јер си стао на постељу оца свог и оскврнио је легав на њу.

⁵Simeon en Levi zijn gebroeders! hun handelingen zijn werktuigen van geweld!

⁵Симеун и Левије, браћа, мачеви су им оружје неправди.

⁶Mijn ziel kome niet in hun verborgen raad; mijn eer worde niet verenigd met hun vergadering! want in hun toorn hebben zij de mannen doodgeslagen, en in hun moedwil hebben zij de ossen weggerukt.

⁶У тајне њихове да не улази душа моја, са збором њиховим да се не саставља слава моја; јер у гневу свом побише људе, и за своје весеље покидаше волове.

⁷Vervloekt zij hun toorn, want hij is heftig; en hun verbolgenheid, want zij is hard! ik zal hen verdelen onder Jakob, en zal hen verstrooien onder Israel.

⁷Проклет да је гнев њихов, што беше нагао, и љутина њихова, што беше жестока; разделићу их по Јакову, и расућу их по Израиљу.

⁸Juda! gij zijt het, u zullen uw broeders loven; uw hand zal zijn op den nek uwer vijanden; voor u zullen zich uws vaders zonen nederbuigen.

⁸Јуда, тебе ће хвалити браћа твоја, а рука ће ти бити за вратом непријатељима твојим, и клањаће ти се синови оца твог.

⁹Juda is een leeuwenwelp! gij zijt van de roof opgeklommen, mijn zoon! Hij kromt zich, hij legt zich neder als een leeuw, en als een oude leeuw; wie zal hem doen opstaan?

⁹Лавићу Јуда! С плена си се вратио, сине мој; спусти се и леже као лав и као љути лав; ко ће га пробудити?

¹⁰De schepter zal van Juda niet wijken, noch de wetgever van tussen zijn voeten, totdat Silo komt, en Denzelven zullen de volken gehoorzaam zijn.

¹⁰Палица владалачка неће се одвојити од Јуде нити од ногу његових онај који поставља закон, докле не дође Онај коме припада, и Њему ће се покоравати народи.

¹¹Hij bindt zijn jongen ezel aan den wijnstok, en het veulen zijner ezelin aan den edelste wijnstok; hij wast zijn kleed in den wijn, en zijn mantel in wijndruivenbloed.

¹¹Веже за чокот магаре своје, и за племениту лозу младе од магарице своје; у вину пере хаљину своју и огртач свој у соку од грожђа.

¹²Hij is roodachtig van ogen door den wijn, en wit van tanden door de melk.

¹²Очи му се црвене од вина и зуби беле од млека.

¹³Zebulon zal aan de haven der zeeen wonen, en hij zal aan de haven der schepen wezen; en zijn zijde zal zijn naar Sidon.

¹³Завулон ће живети покрај мора и где пристају лађе, а међа ће му бити до Сидона.

¹⁴Issaschar is een sterk gebeende ezel, nederliggende tussen twee pakken.

¹⁴Исахар је магарац јак у костима, који лежи у тору,

¹⁵Toen hij de rust zag, dat zij goed was, en het land, dat het lustig was, zo boog hij zijn schouder om te dragen, en was dienende onder cijns.

¹⁵И виде да је почивање добро и да је земља мила, сагнуће рамена своја да носи, и плаћаће данак.

¹⁶Dan zal zijn volk richten, als een der stammen Israels.

¹⁶Дан ће судити свом народу, као једно између племена Израиљевих.

¹⁷Dan zal een slang zijn aan den weg, een adderslang nevens het pad, bijtende des paards verzenen, dat zijn rijder achterover valle.

¹⁷Дан ће бити змија на путу и гуја на стази, која уједа коња за кичицу, те пада коњ на узнако.

¹⁸Op uw zaligheid wacht ik, HEERE!

¹⁸Господе, Тебе чекам да ме избавиш.

¹⁹Aangaande Gad, een bende zal hem aanvallen; maar hij zal haar aanvallen in het einde.

¹⁹А Гад, њега ће војска савладати; али ће најпосле он надвладати.

²⁰Van Aser, zijn brood zal vet zijn; en hij zal koninklijke lekkernijen leveren.

²⁰У Асира ће бити обилата храна, и он ће давати сласти царске.

²¹Nafthali is een losgelaten hinde; hij geeft schone woorden.

²¹Нефталим је кошута пуштена, и говориће лепе речи.

²²Jozef is een vruchtbare tak, een vruchtbare tak aan een fontein; elk der takken loopt over den muur.

²²Јосиф је родна грана, родна грана крај извора, којој се огранци раширише сврх зида.

²³De schutters hebben hem wel bitterheid aangedaan, en beschoten, en hem gehaat;

²³Ако га и уцвелише љуто и стрељаше на њ, и бише му непријатељи стрелци,

²⁴Maar zijn boog is in stijvigheid gebleven, en de armen zijner handen zijn gesterkt geworden, door de handen van de Machtige Jakobs; daarvan is hij een herder, een steen Israels;

²⁴Опет оста јак лук његов и ојачаше мишице руку његових од руку јаког Бога Јаковљевог, одакле поста пастир, камен Израиљу,

²⁵Van uws vaders God, Die u zal helpen, en van den Almachtige, Die u zal zegenen, met zegeningen des hemels van boven, met zegeningen des afgronds, die daaronder ligt, met zegeningen der borsten en der baarmoeder!

²⁵Од силног Бога оца твог, који ће ти помагати, и од Свемогућег, који ће те благословити благословима озго с неба, благословима оздо из бездана, благословима од дојака и од материце.

²⁶De zegeningen uws vaders gaan te boven de zegeningen mijner voorvaderen, tot aan het einde van de eeuwige heuvelen; die zullen zijn op het hoofd van Jozef, en op den hoofdschedel des afgezonderden zijner broederen!

²⁶Благослови оца твог надвисише благослове мојих старих сврх брда вечних, нека буду над главом Јосифовом и над теменом одвојеног између браће.

²⁷Benjamin zal als een wolf verscheuren; des morgens zal hij roof eten, en des avonds zal hij buit uitdelen.

²⁷Венијамин је вук грабљиви, јутром једе лов, а вечером дели плен.

²⁸Al deze stammen van Israel zijn twaalf; en dit is het, wat hun vader tot hen sprak, als hij hen zegende; hij zegende hen, een iegelijk naar zijn bijzonderen zegen.

²⁸Ово су дванаест племена Израиљевих, и ово им отац изговори кад их благослови, свако благословом његовим благослови их.

²⁹Daarna gebood hij hun, en zeide tot hen: Ik word verzameld tot mijn volk: begraaft mij bij mijn vaders, in de spelonk, die is in den akker van Efron, den Hethiet;

²⁹Потом им заповеди и рече им: Кад се приберем к роду свом, погребите ме код отаца мојих у пећини која је на њиви Ефрона Хетејина,

³⁰In de spelonk, welke is op den akker van Machpela, die tegenover Mamre is, in het land Kanaan, die Abraham met dien akker gekocht heeft van Efron, den Hethiet, tot een erfbegrafenis.

³⁰У пећини која је на њиви макпелској према Мамрији у земљи хананској, коју купи Аврам с њивом у Ефрона Хетејина да има свој гроб.

³¹Aldaar hebben zij Abraham begraven, en Sara, zijn huisvrouw; daar hebben zij Izak begraven, en Rebekka, zijn huisvrouw; en daar heb ik Lea begraven.

³¹Онде погребе Аврама и Сару жену његову, онде погребоше Исака и Ревеку жену његову, и онде погребох Лију.

³²De akker, en de spelonk, die daarin is, is gekocht van de zonen Heths.

³²А купљена је њива и пећина на њој у синова Хетових.

³³Als Jakob voleind had aan zijn zonen bevelen te geven, zo legde hij zijn voeten samen op het bed, en hij gaf den geest, en hij werd verzameld tot zijn volken.

³³А кад изговори Јаков заповести синовима својим, диже ноге своје на постељу, и умре, и прибран би к роду свом.