¹En van daar opgestaan zijnde, ging Hij naar de landpalen van Judea, door de overzijde van de Jordaan; en de scharen kwamen wederom samen bij Hem, en gelijk Hij gewoon was, leerde Hij hen wederom.

¹И уставши оданде дође у околине јудејске преко Јордана, и стече се опет народ к Њему; и као што обичај имаше, опет их учаше.

²En de Farizeen, tot Hem komende, vraagden Hem, of het een man geoorloofd is, zijn vrouw te verlaten, Hem verzoekende.

²И приступивши фарисеји упиташе Га кушајући: Може ли човек пустити жену?

³Maar Hij antwoordende, zeide tot hen: Wat heeft u Mozes geboden?

³А Он одговарајући рече им: Шта вам заповеда Мојсије?

⁴En zij zeiden: Mozes heeft toegelaten een scheidbrief te schrijven, en haar te verlaten.

⁴А они рекоше: Мојсије допусти да јој се да распусна књига и да се пусти.

⁵En Jezus, antwoordende, zeide tot hen: Vanwege de hardigheid uwer harten heeft hij ulieden dat gebod geschreven.

⁵И одговарајући Исус рече им: По тврђи вашег срца написа вам он заповест ову.

⁶Maar van het begin der schepping heeft ze God man en vrouw gemaakt.

⁶А у почетку створења, мужа и жену, створио их је Бог.

⁷Daarom zal een mens zijn vader en zijn moeder verlaten, en zal zijn vrouw aanhangen;

⁷Зато оставиће човек оца свог и мајку и прилепиће се к жени својој,

⁸En die twee zullen tot een vlees zijn, alzo dat zij niet meer twee zijn, maar een vlees.

⁸И буду двоје једно тело. Тако нису више двоје него једно тело.

⁹Hetgeen dan God samengevoegd heeft, scheide de mens niet.

⁹А шта је Бог саставио човек да не раставља.

¹⁰En in het huis vraagden Hem Zijn discipelen wederom van hetzelve.

¹⁰И у кући опет запиташе Га за то ученици Његови.

¹¹En Hij zeide tot hen: Zo wie zijn vrouw verlaat, en een andere trouwt, die doet overspel tegen haar.

¹¹И рече им: Који пусти жену и ожени се другом, чини прељубу на њој.

¹²En indien een vrouw haar man zal verlaten, en met een anderen trouwen, die doet overspel.

¹²И ако жена остави мужа свог и пође за другог, чини прељубу.

¹³En zij brachten kinderkens tot Hem, opdat Hij ze aanraken zou; en de discipelen bestraften degenen, die ze tot Hem brachten.

¹³И доношаху к Њему децу да их се дотакне; а ученици брањаху онима што их доношаху.

¹⁴Maar Jezus, dat ziende, nam het zeer kwalijk, en zeide tot hen: Laat de kinderkens tot Mij komen, en verhindert ze niet; want derzulken is het Koninkrijk Gods.

¹⁴А Исус видевши расрди се и рече им: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божје.

¹⁵Voorwaar zeg Ik u: Zo wie het Koninkrijk Gods niet ontvangt, gelijk een kindeken, die zal in hetzelve geenszins ingaan.

¹⁵Заиста вам кажем: који не прими царство Божје као дете, неће ући у њега.

¹⁶En Hij omving ze met Zijn armen, en de handen op hen gelegd hebbende, zegende Hij dezelve.

¹⁶И загрливши их метну на њих руке те их благослови.

¹⁷En als Hij uitging op den weg, liep een tot Hem, en voor Hem op de knieen vallende, vraagde Hem: Goede Meester! wat zal ik doen, opdat ik het eeuwige leven beerve?

¹⁷И кад изађе на пут, притрча неко, и клекнувши на колена пред Њим питаше Га: Учитељу благи! Шта ми треба чинити да добијем живот вечни?

¹⁸En Jezus zeide tot hem: Wat noemt gij Mij goed? Niemand is goed, dan Een, namelijk God.

¹⁸А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.

¹⁹Gij weet de geboden: Gij zult geen overspel doen; gij zult niet doden; gij zult niet stelen; gij zult geen valse getuigenis geven; gij zult niemand te kort doen; eer uw vader en uw moeder.

¹⁹Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; не чини неправде никоме; поштуј оца свог и матер.

²⁰Doch hij, antwoordende, zeide tot Hem: Meester! al deze dingen heb ik onderhouden van mijn jonkheid af.

²⁰А он одговарајући рече Му: Учитељу! Све сам ово сачувао од младости своје.

²¹En Jezus, hem aanziende, beminde hem, en zeide tot hem: Een ding ontbreekt u; ga heen, verkoop alles, wat gij hebt, en geef het den armen, en gij zult een schat hebben in den hemel; en kom herwaarts, neem het kruis op, en volg Mij.

²¹А Исус погледавши на њ, омиле му, и рече му: Још ти једно недостаје: иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и дођи, те хајде за мном узевши крст.

²²Maar hij, treurig geworden zijnde over dat woord, ging bedroefd weg; want hij had vele goederen.

²²А он поста зловољан од ове речи, и оде жалостан; јер беше врло богат.

²³En Jezus rondom ziende, zeide tot Zijn discipelen: Hoe bezwaarlijk zullen degenen, die goed hebben, in het Koninkrijk Gods inkomen!

²³И погледавши Исус рече ученицима својим: Како је тешко богатима ући у царство небеско!

²⁴En de discipelen werden verbaasd over deze Zijn woorden. Maar Jezus, wederom antwoordende, zeide tot hen: Kinderen! Hoe zwaar is het, dat degenen, die op het goed hun betrouwen zetten, in het Koninkrijk Gods ingaan!

²⁴А ученици се уплашише од речи Његових. А Исус опет одговарајући рече им: Децо! Како је тешко онима који се уздају у своје богатство ући у царство Божје!

²⁵Het is lichter, dat een kemel ga door het oog van een naald, dan dat een rijke in het Koninkrijk Gods inga.

²⁵Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у царство Божје.

²⁶En zij werden nog meer verslagen, zeggende tot elkander: Wie kan dan zalig worden?

²⁶А они се врло дивљаху говорећи у себи: Ко се дакле може спасти?

²⁷Doch Jezus, hen aanziende, zeide: Bij de mensen is het onmogelijk, maar niet bij God; want alle dingen zijn mogelijk bij God.

²⁷А Исус погледавши на њих рече: Људима је немогуће, али није Богу: јер је све могуће Богу.

²⁸En Petrus begon tot Hem te zeggen: Zie, wij hebben alles verlaten, en zijn U gevolgd.

²⁸А Петар Му поче говорити: Ето ми смо оставили све, и за Тобом идемо.

²⁹En Jezus, antwoordende, zeide: Voorwaar zeg Ik ulieden: Er is niemand, die verlaten heeft huis, of broeders, of zusters, of vader, of moeder, of vrouw, of kinderen, of akkers, om Mijnentwil en des Evangelies wil,

²⁹А Исус одговарајући рече: Заиста вам кажем: нема никога који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или децу, или земљу, мене ради и јеванђеља ради,

³⁰Of hij ontvangt honderdvoud, nu in dezen tijd, huizen, en broeders, en zusters, en moeders, en kinderen, en akkers, met de vervolgingen, en in de toekomende eeuw het eeuwige leven.

³⁰А да неће примити сад у ово време сто пута онолико кућа, и браће, и сестара, и отаца, и матера, и деце, и земље, у прогоњењу, а на оном свету живот вечни.

³¹Maar vele eersten zullen de laatsten zijn, en velen, die de laatsten zijn, de eersten.

³¹Али ће многи први бити последњи, и последњи први.

³²En zij waren op den weg, gaande op naar Jeruzalem; en Jezus ging voor hen; en zij waren verbaasd, en Hem volgende, waren zij bevreesd. En de twaalven wederom tot Zich nemende, begon Hij hun te zeggen de dingen, die Hem overkomen zouden;

³²А кад иђаху путем у Јерусалим, Исус иђаше пред њима, а они се чуђаху, и за Њим иђаху са страхом. И узевши опет дванаесторицу поче им казивати шта ће бити од Њега:

³³Zeggende: Ziet, wij gaan op naar Jeruzalem, en de Zoon des mensen zal den overpriesteren, en den Schriftgeleerden overgeleverd worden, en zij zullen Hem ter dood veroordelen, en Hem den heidenen overleveren;

³³Ево идемо у Јерусалим, и Син човечји предаће се главарима свештеничким и књижевницима и осудиће Га на смрт, и предаће Га незнабошцима;

³⁴En zij zullen Hem bespotten, en Hem geselen, en Hem bespuwen, en Hem doden; en ten derden dage zal Hij weder opstaan.

³⁴И наругаће Му се, и биће Га, и попљуваће Га, и убиће Га, и трећи дан устаће.

³⁵En tot Hem kwamen Jakobus en Johannes, de zonen van Zebedeus, zeggende: Meester! wij wilden wel, dat Gij ons deedt, zo wat wij begeren zullen.

³⁵И пред Њега дођоше Јаков и Јован, синови Зеведејеви, говорећи: Учитељу! Хоћемо да нам учиниш за шта ћемо Те молити.

³⁶En Hij zeide tot hen: Wat wilt gij, dat Ik u doe?

³⁶А Он рече: Шта хоћете да вам учиним?

³⁷En zij zeiden tot Hem: Geef ons, dat wij mogen zitten, de een aan Uw rechter hand, en de ander aan Uw linker hand in Uw heerlijkheid.

³⁷А они Му рекоше: Дај нам да седнемо један с десне стране Теби, а други с леве, у слави Твојој.

³⁸Maar Jezus zeide tot hen: Gij weet niet, wat gij begeert. Kunt gij den drinkbeker drinken, dien Ik drink, en met den doop gedoopt worden, daar Ik mede gedoopt word?

³⁸А Исус им рече: Не знате шта иштете: можете ли пити чашу коју ја пијем, и крстити се крштењем којим се ја крштавам?

³⁹En zij zeiden tot Hem: Wij kunnen. Doch Jezus zeide tot hen: Den drinkbeker, dien Ik drink, zult gij wel drinken, en met den doop gedoopt worden, daar Ik mede gedoopt word;

³⁹А они Му рекоше: Можемо. А Исус рече им: Чашу, дакле, коју ја пијем испићете; и крштењем којим се ја крштавам крстићете се;

⁴⁰Maar het zitten tot Mijn rechter hand en tot Mijn linker hand staat bij Mij niet te geven; maar het zal gegeven worden dien het bereid is.

⁴⁰Али да седнете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати него којима је уготовљено.

⁴¹En als de andere tien dit hoorden, begonnen zij het van Jakobus en Johannes zeer kwalijk te nemen.

⁴¹И чувши то десеторица почеше се срдити на Јакова и на Јована.

⁴²Maar Jezus, het tot Zich geroepen hebbende, zeide tot hen: Gij weet, dat degenen, die geacht worden oversten te zijn der volken, heerschappij voeren over hen, en hun groten gebruiken macht over hen.

⁴²А Исус дозвавши их рече им: Знате да кнезови народни владају народом и поглавари његови управљају њим.

⁴³Doch alzo zal het onder u niet zijn; maar zo wie onder u groot zal willen worden, die zal uw dienaar zijn.

⁴³Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.

⁴⁴En zo wie van u de eerste zal willen worden, die zal aller dienstknecht zijn.

⁴⁴И који хоће први међу вама да буде, да буде свима слуга.

⁴⁵Want ook de Zoon des mensen is niet gekomen, om gediend te worden, maar om te dienen, en Zijn ziel te geven tot een rantsoen voor velen.

⁴⁵Јер Син човечји није дошао да Му служе него да служи, и да да душу своју у откуп за многе.

⁴⁶En zij kwamen te Jericho. En als Hij en Zijn discipelen, en een grote schare van Jericho uitging, zat de zoon van Timeus, Bar-timeus, de blinde, aan den weg, bedelende.

⁴⁶И дођоше у Јерихон. И кад излажаше из Јерихона, Он и ученици Његови и народ многи, син Тимејев, Вартимеј слепи, сеђаше крај пута и прошаше.

⁴⁷En horende, dat het Jezus de Nazarener was, begon hij te roepen en te zeggen: Jezus, Gij Zone Davids! ontferm U mijner.

⁴⁷И чувши да је то Исус Назарећанин стаде викати и говорити: Сине Давидов, Исусе! Помилуј ме!

⁴⁸En velen bestraften hem, opdat hij zwijgen zou; maar hij riep zoveel temeer: Gij Zone Davids! ontferm U mijner.

⁴⁸И прећаху му многи да ућути, а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме!

⁴⁹En Jezus, stil staande, zeide, dat men hem roepen zou; en zij riepen den blinde, zeggende tot hem: Heb goeden moed; sta op; Hij roept u.

⁴⁹И ставши Исус рече да га зовну. И зовнуше слепца говорећи му: Не бој се, устани, зове те.

⁵⁰En hij, zijn mantel afgeworpen hebbende, stond op, en kwam tot Jezus.

⁵⁰А он збацивши са себе хаљине своје, устаде и дође к Исусу.

⁵¹En Jezus, antwoordende, zeide tot hem: Wat wilt gij, dat Ik u doen zal? En de blinde zeide tot Hem: Rabboni! dat ik ziende mag worden.

⁵¹И одговарајући рече му Исус: Шта хоћеш да ти учиним? А слепи рече Му: Равуни! Да прогледам.

⁵²En Jezus zeide tot hem: Ga heen, uw geloof heeft u behouden. En terstond werd hij ziende, en volgde Jezus op den weg.

⁵²А Исус рече му: Иди, вера твоја поможе ти. И одмах прогледа, и оде путем за Исусом.