¹En terstond, des morgens vroeg, hielden de overpriesters te zamen raad, met de ouderlingen en Schriftgeleerden, en den gehelen raad, en Jezus gebonden hebbende, brachten zij Hem heen, en gaven Hem aan Pilatus over.

¹И одмах ујутру учинише веће главари свештенички са старешинама и књижевницима, и сав сабор, и свезавши Исуса одведоше Га и предадоше Пилату.

²En Pilatus vraagde Hem: Zijt Gij de Koning der Joden? En Hij antwoordende, zeide tot hem: Gij zegt het.

²И упита Га Пилат: Јеси ли ти цар јудејски? А Он одговарајући рече му: Ти кажеш.

³En de overpriesters beschuldigden Hem van vele zaken; maar Hij antwoordde niets.

³И тужаху Га главари свештенички врло.

⁴En Pilatus vraagde Hem wederom, zeggende: Antwoordt Gij niet? Zie, hoe vele zaken zij tegen U getuigen!

⁴А Пилат опет упита Га говорећи: Зар ништа не одговараш? Гледај шта сведоче на тебе.

⁵En Jezus heeft niet meer geantwoord, zodat Pilatus zich verwonderde.

⁵Али Исус више не одговори ништа тако да се дивљаше Пилат.

⁶En op het feest liet hij hun een gevangene los, wien zij ook begeerden.

⁶А о сваком празнику пушташе им по једног сужња кога искаху.

⁷En er was een, genaamd Bar-abbas, gevangen met andere medeoproermakers, die in het oproer een doodslag gedaan had.

⁷А беше један затворен, по имену Варава, са својим другарима који су у буни пролили крв.

⁸En de schare riep uit, en begon te begeren, dat hij deed, gelijk hij hun altijd gedaan had.

⁸И повикавши народ стаде искати што им свагда чињаше.

⁹En Pilatus antwoordde hun, zeggende: Wilt gij, dat ik u den Koning der Joden loslate?

⁹А Пилат им одговори говорећи: Хоћете ли да вам пустим цара јудејског?

¹⁰(Want hij wist, dat de overpriesters Hem door nijd overgeleverd hadden.)

¹⁰Јер знаше да су Га из зависти предали главари свештенички.

¹¹Maar de overpriesters bewogen de schare, dat hij hun liever Bar-abbas zou loslaten.

¹¹Али главари свештенички подговорише народ боље Вараву да траже да им пусти.

¹²En Pilatus, antwoordende, zeide wederom tot hen: Wat wilt gij dan, dat ik met Hem doen zal, Dien gij een Koning der Joden noemt?

¹²А Пилат опет одговарајући рече им: А шта хоћете да чиним с тим што га зовете царем јудејским?

¹³En zij riepen wederom: Kruis Hem.

¹³А они опет повикаше: Распни га.

¹⁴Doch Pilatus zeide tot hen: Wat heeft Hij dan kwaads gedaan? En zij riepen te meer: Kruis Hem!

¹⁴А Пилат им рече: А какво је зло учинио? А они гласно викаху: Распни га.

¹⁵Pilatus nu, willende der schare genoeg doen, heeft hun Bar-abbas losgelaten, en gaf Jezus over, als hij Hem gegeseld had, om gekruist te worden.

¹⁵А Пилат желећи угодити народу пусти им Вараву, а Исуса шибавши предаде да Га разапну.

¹⁶En de krijgsknechten leidden Hem binnen in de zaal, welke is het rechthuis, en riepen de ganse bende samen;

¹⁶А војници Га одведоше у судницу, и сазваше сву чету војника,

¹⁷En deden Hem een purperen mantel aan, en een doornenkroon gevlochten hebbende, zetten Hem die op;

¹⁷И обукоше Му скерлетну кабаницу, и оплетавши венац од трња метнуше на Њ.

¹⁸En begonnen Hem te groeten, zeggende: Wees gegroet, Gij Koning der Joden!

¹⁸И стадоше Га поздрављати говорећи: Здраво, царе јудејски!

¹⁹En sloegen Zijn hoofd met een rietstok, en bespogen Hem, en vallende op de knieen, aanbaden Hem.

¹⁹И бијаху Га по глави трском, и пљуваху на Њ, и падајући на колена поклањаху Му се.

²⁰En als zij Hem bespot hadden, deden zij Hem den purperen mantel af, en deden Hem Zijn eigen klederen aan, en leidden Hem uit, om Hem te kruisigen.

²⁰И кад Му се наругаше, свукоше с Њега скерлетну кабаницу, и обукоше Га у Његове хаљине и изведоше Га да Га разапну.

²¹En zij dwongen een Simon van Cyrene, die daar voorbijging, komende van den akker, den vader van Alexander en Rufus, dat hij Zijn kruis droeg.

²¹И натераше неког Симона из Кирине, оца Александровог и Руфовог, који иђаше из поља, да Му понесе крст.

²²En zij brachten Hem tot de plaats Golgotha, hetwelk is, overgezet zijnde, Hoofdschedelplaats.

²²И доведоше Га на место Голготу, које ће рећи: Костурница.

²³En zij gaven Hem gemirreden wijn te drinken; maar Hij nam dien niet.

²³И даваху Му да пије вино са смирном, а Он не узе.

²⁴En als zij Hem gekruisigd hadden, verdeelden zij Zijn klederen, werpende het lot over dezelve, wat een iegelijk wegnemen zou.

²⁴И кад Га разапеше, разделише хаљине Његове бацајући коцке за њих ко ће шта узети.

²⁵En het was de derde ure, en zij kruisigden Hem.

²⁵А беше сат трећи кад Га разапеше.

²⁶En het opschrift Zijner beschuldiging was boven Hem geschreven: De KONING DER JODEN.

²⁶И беше натпис Његове кривице написан: Цар јудејски.

²⁷En zij kruisigden met Hem twee moordenaars, een aan Zijn rechter zijde, en een aan Zijn linker zijde.

²⁷И с Њим распеше два хајдука, једног с десне, а једног с леве стране Њему.

²⁸En de Schrift is vervuld geworden, die daar zegt: En Hij is met de misdadigers gerekend.

²⁸И изврши се писмо које говори: и метнуше Га међу злочинце.

²⁹En die voorbijgingen, lasterden Hem, schuddende hun hoofden, en zeggende: Ha! Gij, die den tempel afbreekt, en in drie dagen opbouwt,

²⁹И који пролажаху, хуљаху на Њ машући главама својим и говорећи: Аха! Ти што цркву разваљујеш и за три дана начињаш,

³⁰Behoud Uzelven, en kom af van het kruis.

³⁰Помози сам себи и сиђи с крста.

³¹En insgelijks ook de overpriesters, met de schriftgeleerden, zeiden tot elkander, al spottende: Hij heeft anderen verlost; Zichzelven kan Hij niet verlossen.

³¹Тако и главари свештенички с књижевницима ругаху се говорећи један другом: Другима поможе, а себи не може помоћи.

³²De Christus, de Koning Israels, kome nu af van het kruis, opdat wij het zien en geloven mogen. Ook die met Hem gekruist waren, smaadden Hem.

³²Христос цар Израиљев нека сиђе сад с крста да видимо, па ћемо му веровати. И они што беху с Њим разапети ругаху Му се.

³³En als de zesde ure gekomen was, werd er duisternis over de gehele aarde, tot de negende ure toe.

³³А у шестом сату би тама по свој земљи до сата деветог.

³⁴En ter negender ure, riep Jezus met een grote stem, zeggende: ELOI, ELOI, LAMMA SABACHTANI, hetwelk is, overgezet zijnde: Mijn God, Mijn God, waarom hebt Gij Mij verlaten?

³⁴И у деветом сату повика Исус гласно говорећи: Елои! Елои! Лама савахтани? Које значи: Боже мој! Боже мој! Зашто си ме оставио?

³⁵En sommigen van die daarbij stonden, dit horende, zeiden: Ziet, Hij roept Elias.

³⁵И неко од оних што стајаху онде чувши то говораху: Ено зове Илију.

³⁶En er liep een, en vulde een spons met edik, en stak ze op een rietstok, en gaf Hem te drinken, zeggende: Houdt stil, laat ons zien, of Elias komt, om Hem af te nemen.

³⁶А један отрча те напуни сунђер оцта, па натакнувши на трску појаше Га говорећи: Станите да видимо хоће ли доћи Илија да га скине.

³⁷En Jezus, een grote stem van Zich gegeven hebbende, gaf den geest.

³⁷А Исус повика гласно, и издахну.

³⁸En het voorhangsel des tempels scheurde in tweeen, van boven tot beneden.

³⁸И завеса црквена раздре се на двоје с врха до на дно.

³⁹En de hoofdman over honderd, die daarbij tegenover Hem stond, ziende, dat Hij alzo roepende den geest gegeven had, zeide: Waarlijk, deze Mens was Gods Zoon!

³⁹А кад виде капетан који стајаше према Њему да с таквом виком издахну, рече: Заиста човек овај Син Божји беше.

⁴⁰En er waren ook vrouwen, van verre dit aanschouwende, onder welke ook was Maria Magdalena, en Maria, de moeder van Jakobus, den kleine, en van Joses, en Salome;

⁴⁰А беху и жене које гледаху издалека, међу којима беше и Марија Магдалина и Марија Јакова малог и Јосије мати, и Соломија,

⁴¹Welke ook, toen Hij in Galilea was, Hem waren gevolgd, en Hem gediend hadden; en vele andere vrouwen, die met Hem naar Jeruzalem opgekomen waren.

⁴¹Које иђаху за Њим и кад беше у Галилеји, и служаху Му; и друге многе које беху дошле с Њим у Јерусалим.

⁴²En als het nu avond was geworden, dewijl het de voorbereiding was, welke is de voorsabbat;

⁴²И кад би увече (јер беше петак, то јест уочи суботе),

⁴³Kwam Jozef, die van Arimathea was, een eerlijk raadsheer, die ook zelf het Koninkrijk Gods was verwachtende, en zich verstoutende, ging hij in tot Pilatus, en begeerde het lichaam van Jezus.

⁴³Дође Јосиф из Ариматеје, поштен саветник, који и сам царство Божје чекаше, и усуди се те уђе к Пилату и заиска тело Исусово.

⁴⁴En Pilatus verwonderde zich, dat Hij alrede gestorven was; en den hoofdman over honderd tot zich geroepen hebbende, vraagde hem, of Hij lang gestorven was.

⁴⁴А Пилат се зачуди да је већ умро; и дозвавши капетана запита га: Је ли давно умро?

⁴⁵En als hij het van den hoofdman over honderd verstaan had, schonk hij Jozef het lichaam.

⁴⁵И дознавши од капетана, даде тело Јосифу.

⁴⁶En hij kocht fijn lijnwaad, en Hem afgenomen hebbende, wond Hem in dat fijne lijnwaad, en legde Hem in een graf, hetwelk uit een steenrots gehouwen was; en hij wentelde een steen tegen de deur des grafs.

⁴⁶И купивши платно, и скинувши Га, обави платном, и метну Га у гроб који беше исечен у камену, и навали камен на врата од гроба.

⁴⁷En Maria Magdalena, en Maria, de moeder van Joses, aanschouwden, waar Hij gelegd werd.

⁴⁷А Марија Магдалина и Марија Јосијина гледаху где Га метаху.