¹En tot Hem vergaderden de Farizeen, en sommigen der Schriftgeleerden, die van Jeruzalem gekomen waren;

¹И скупише се око Њега фарисеји и неки од књижевника који беху дошли из Јерусалима

²En ziende, dat sommigen van Zijn discipelen met onreine, dat is, met ongewassen handen brood aten, berispten zij hen.

²И видевши неке од ученика Његових да нечистим, то јест, неумивеним рукама једу хлеб, укорише их.

³Want de Farizeen en al de Joden eten niet, tenzij dat zij eerst de handen dikmaals wassen, houdende de inzettingen der ouden.

³Јер фарисеји и сви Јевреји, не једу док не умију руке до лаката, држећи се оног што им је остало од старих;

⁴En van de markt komende, eten zij niet, tenzij dat zij eerst gewassen zijn. En vele andere dingen zijn er, die zij aangenomen hebben te houden, als namelijk de wassingen der drinkbekers, en kannen, en koperen vaten, en bedden.

⁴И кад дођу с пазара, не једу док се не умију; и још много има што су примили те држе: перу чаше и жбанове и котлове и клупе.

⁵Daarna vraagden Hem de Farizeen en de Schriftgeleerden: Waarom wandelen Uw discipelen niet naar de inzetting der ouden, maar eten het brood met ongewassen handen?

⁵А потом питаху Га фарисеји и књижевници: Зашто ученици твоји не живе као што нам је остало од старих, него једу хлеб неумивеним рукама?

⁶Maar Hij antwoordde en zeide tot hen: Wel heeft Jesaja, van u, geveinsden, geprofeteerd, gelijk geschreven is: Dit volk eert Mij met de lippen, maar hun hart houdt zich verre van Mij.

⁶А Он одговарајући рече им: Добро је пророковао Исаија за вас лицемере, као што је писано: Ови људи уснама ме поштују, а срце њихово далеко стоји од мене.

⁷Doch tevergeefs eren zij Mij, lerende leringen, die geboden zijn der mensen;

⁷Но залуду ме поштују учећи наукама, заповестима људским.

⁸Want, nalatende het gebod Gods, houdt gij de inzettingen der mensen, als namelijk wassingen der kannen en drinkbekers; en andere dergelijke dingen doet gij vele.

⁸Јер остависте заповести Божје, а држите обичаје људске, прање жбанова и чаша; и друга многа таква чините.

⁹En Hij zeide tot hen: Gij doet zeker Gods gebod wel te niet, opdat gij uw inzettingen zoudt onderhouden.

⁹И рече им: Добро укидате заповест Божју да свој обичај сачувате.

¹⁰Want Mozes heeft gezegd: Eer uw vader en uw moeder; en: wie vader of moeder vloekt, die zal den dood sterven.

¹⁰Јер Мојсије рече: Поштуј оца свог и матер своју; и: Који опсује оца или матер смрћу да умре.

¹¹Maar gijlieden zegt: Zo een mens tot vader of moeder zegt: Het is korban (dat is te zeggen, een gave), zo wat u van mij zou kunnen ten nutte komen, die voldoet.

¹¹А ви кажете: Ако каже човек оцу или матери: Корван, то јесте: прилог је чим бих ти ја могао помоћи.

¹²En gij laat hem niet meer toe, iets aan zijn vader of zijn moeder te doen;

¹²И тако не дате му ништа учинити, оцу свом или матери својој,

¹³Makende alzo Gods woord krachteloos door uw inzetting, die gij ingezet hebt; en vele dergelijke dingen doet gij.

¹³Укидајући реч Божју својим обичајем који сте поставили; и овако много којешта чините.

¹⁴En tot Zich de ganse schare geroepen hebbende, zeide Hij tot hen: Hoort Mij allen en verstaat.

¹⁴И дозвавши сав народ рече им: Послушајте мене сви, и разумите.

¹⁵Er is niets van buiten den mens in hem ingaande, hetwelk hem kan ontreinigen; maar de dingen, die van hem uitgaan, die zijn het, welke den mens ontreinigen.

¹⁵Ништа нема што би човека могло опоганити да уђе споља у њега, него што излази из њега оно је што погани човека.

¹⁶Zo iemand oren heeft om te horen, die hore.

¹⁶Ако ко има уши да чује нека чује.

¹⁷En toen Hij van de schare in huis gekomen was, vraagden Hem Zijn discipelen van de gelijkenis.

¹⁷И кад дође од народа у кућу питаху Га ученици Његови за причу.

¹⁸En Hij zeide tot hen: Zijt ook gij alzo onwetende? Verstaat gij niet, dat al wat van buiten in den mens ingaat, hem niet kan ontreinigen?

¹⁸И рече им: Зар сте и ви тако неразумни? Не разумете ли да шта год у човека споља улази не може га опоганити?

¹⁹Want het gaat niet in zijn hart, maar in den buik, en gaat in de heimelijkheid uit, reinigende al de spijzen.

¹⁹Јер му не улази у срце него у трбух; и излази напоље чистећи сва јела.

²⁰En Hij zeide: Hetgeen uitgaat uit den mens, dat ontreinigt den mens.

²⁰Још рече: Шта излази из човека оно погани човека;

²¹Want van binnen uit het hart der mensen komen voort kwade gedachten, overspelen, hoererijen, doodslagen,

²¹Јер изнутра, из срца људског, излазе мисли зле, прељубе, курварства, убиства,

²²Dieverijen, gierigheden, boosheden, bedrog, ontuchtigheid, een boos oog, lastering, hovaardij, onverstand.

²²Крађе, лакомства, пакости, злоће, лукавство, срамоте, зло око, хуљење на Бога, понос, безумље.

²³Al deze boze dingen komen voort van binnen, en ontreinigen den mens.

²³Сва ова зла изнутра излазе, и погане човека.

²⁴En van daar opstaande, ging Hij weg naar de landpalen van Tyrus en Sidon; en in een huis gegaan zijnde, wilde Hij niet, dat het iemand wist, en Hij kon nochtans niet verborgen zijn.

²⁴И уставши оданде оде у крајеве тирске и сидонске, и ушавши у кућу хтеде да нико не чује за Њ; и не може се сакрити.

²⁵Want een vrouw, welker dochtertje een onreinen geest had, van Hem gehoord hebbende, kwam en viel neder aan Zijn voeten.

²⁵Јер чувши за Њ жена што у њеној кћери беше дух нечисти, дође и паде к ногама Његовим.

²⁶Deze nu was een Griekse vrouw, van geboorte uit Syro-Fenicie; en zij bad Hem, dat Hij den duivel uitwierp uit haar dochter.

²⁶А жена та беше Гркиња родом Сирофиничанка, и мољаше Га да истера ђавола из кћери њене.

²⁷Maar Jezus zeide tot haar: Laat eerst de kinderen verzadigd worden; want het is niet betamelijk dat men het brood der kinderen neme, en den hondekens voor werpe.

²⁷А Исус рече јој: Стани да се најпре деца нахране; јер није право узети хлеб од деце и бацити псима.

²⁸Maar zij antwoordde en zeide tot Hem: Ja, Heere, doch ook de hondekens eten onder de tafel van de kruimkens der kinderen.

²⁸А она одговарајући рече Му: Да, Господе; али и пси под трпезом једу од мрва детињих.

²⁹En Hij zeide tot haar: Om dezes woords wil ga heen, de duivel is uit uw dochter uitgevaren.

²⁹И рече јој: За ту реч иди; изађе ђаво из кћери твоје.

³⁰En als zij in haar huis kwam, vond zij, dat de duivel uitgevaren was, en de dochter liggende op het bed.

³⁰И дошавши кући нађе да је ђаво изашао, и кћи лежаше на одру.

³¹En Hij wederom weggegaan zijnde van de landpalen van Tyrus en Sidon, kwam aan de zee van Galilea, door het midden der landpalen van Dekapolis.

³¹И опет изађе Исус из крајева тирских и сидонских и дође на море галилејско у крајеве десетоградске.

³²En zij brachten tot Hem een dove, die zwaarlijk sprak, en baden Hem, dat Hij de hand op hem legde.

³²И доведоше к Њему глувог и мутавог, и мољаху Га да метне на њ руку.

³³En hem van de schare alleen genomen hebbende, stak Hij Zijn vingeren in zijn oren, en gespogen hebbende, raakte Hij zijn tong aan;

³³И узевши га из народа насамо метну прсте своје у уши његове, и пљунувши дохвати се језика његовог;

³⁴En opwaarts ziende naar den hemel, zuchtte Hij, en zeide tot hem: Effatha! dat is: wordt geopend!

³⁴И погледавши на небо уздахну, и рече му: Ефата, то јесте: Отвори се.

³⁵En terstond werden zijn oren geopend, en de band zijner tong werd los, en hij sprak recht.

³⁵И одмах му се отворише уши, и разреши се свеза језика његовог и говораше лепо.

³⁶En Hij gebood hunlieden, dat zij het niemand zeggen zouden; maar wat Hij hun ook gebood, zo verkondigden zij het des te meer.

³⁶И запрети им да никоме не казују; али што им више Он забрањиваше они још више разглашаваху.

³⁷En zij ontzetten zich bovenmate zeer, zeggende: Hij heeft alles wel gedaan, en Hij maakt, dat de doven horen, en de stommen spreken.

³⁷И врло се дивљаху говорећи: Све добро чини; и глуве чини да чују и неме да говоре.